Prva velika konferencija o solarnoj energiji u Srbiji: sve je spremno za solarni bum

Zakon o obnovljivim izvorima energije konačno stvara uslove da Srbija iskoristi svoj potencijal solarne energije, što će doneti investicije, smanjiti zagađenje životne sredine i omogućiti građanima i firmama da proizvode energiju za sopstvene potrebe. Interesovanje investitora je veliko, pa je do 2030. godine moguće priključiti solarne elektrane snage jednog gigavata (GW), dok bi postavljanje solarnih panela na samo deset odsto krovova donelo ukupnu snagu fotonaponskih sistema od 400 do 600 megavata (MW). Ovo su glavne poruke sa Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji, u organizaciji portala Balkan Green Energy News.

Prva velika konferencija o solarnoj energiji u Srbiji, koju je onlajn pratilo više od 1.000 ljudi, potvrdila je veliko interesovanje investitora za ulaganje u solarne elektrane, kao i običnih ljudi i privrednika. Oni ugradnjom solarnih panela mogu da smanje račune za energiju i zagađenje životne sredine. Prostora ima jer je kapacitet izgrađenih solarnih elektrana samo 11 MW, a Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) je potencijal procenila na 3,6 GW.

Šta je sve novo u Zakonu o obnovljivim izvorima energije: aukcije, razvoj tržišta, prozjumeri, energetske zadruge

Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji bi ovih dana trebalo da bude usvojen, donosi niz novina. Uvode se aukcije za dodelu subvencija investitorima, kao i mogućnost da država na tenderu izabere strateškog partnera za ulaganje u solar, a stvaraju se i uslovi za razvoj tržišta električne energije, kako bi u narednom koraku prozvođači prestali da dobijaju subvencije i izašli na tržište. Građani i firme dobijaju mogućnost da postanu prozjumeri ili kupci-proizvođači, kao i da osnivaju energetske zadruge ili zajednice.

Balkan Green Energy News je konferenciju organizovao u saradnji sa Ministarstvom rudarstva energetike, Energetskom zajednicom, Privrednom komorom Srbije i Toplanama Srbije, uz podršku advokatske kancelarije BDK Advokati, kompanija CWP, Energize, WV International NBT, UGT Renewables, Luxor, Solid, Hitachi ABB, Al Pack, DDOR, i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Veliko interesovanje investitora

Učesnici svečanog otvaranja konferencije saglasili su se da će Zakon o obnovljivim izvorima energije otvoriti vrata za solarni bum.

Otvarajući konferenciju Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, rekla je da će solarne elektrane sa hidroelektranama biti glavni pokretač energetske tranzicije i dekarbonizacije u Srbiji, s ciljem da se udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2040. podigne na 40 odsto.

Investicije solarne industrije, prema rečima urednice našeg portala Branislave Jovičić, mogu značajno da doprinesu zapošljavanju i oporavku srpske privrede u postkovid periodu. Novi zakoni i propisi u kombinaciji s interesovanjem investitora daju priliku za veliki iskorak u narednih pet ili deset godina, dodala je.

Do 2030. moguće instalirati 1 GW solarnih elektrana

Veliku aktivnost investitora potvrdile su Maja Turković, direktorka za Srbiju kompanije CWP Global, i Zsuzsanna Hargitai, regionalna direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), koja je naglasila da ta međunarodna finansijska institucija više ne može ni da prebroji zainteresovane koji čekaju da investiraju u obnovljivu energiju u Srbiji.

Hargitai je navela da je EBRD spreman da podrži takve projekte, uključujući sektor domaćinstava, dok Turković smatra da u narednih deset godina Srbija može da izgradi jedan gigavat solarnih elektrana.

Vladimir Popović, direktor kompanije Energize, istakao je da ugradnja solarnih panela donosi građanima i privredi uštede, a privredi i tehnološki napredak. Energize je svima ponudio besplatne savete, pa čak i besplatnu izradu studija izvodljivosti.

U Srbiji se sa najavom novog zakona događa revolucija u očekivanjima novih ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora, naveo je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Krovovi i napušteni kopovi uglja prve lokacije za solarne panele

Na panelu Velike solarne elektrane u Srbiji – mali korak za čovečanstvo, veliki korak za energetsku tranziciju Srbije moglo se čuti da su u toku pripreme za gradnju solarnih elektrana ukupne snage 400 MW, kao i da će krovovi i napušteni kopovi uglja biti prve lokacije za solarne elektrane. Moderator panela bio je Dragoljub Cibulić, stariji partner u advokatskoj kancelariji BDK Advokati.

Jovanka Atanacković, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, izjavila je da će aukcije za vetar i solar biti razdvojene, kao i da će za odluku o kvotama biti važno to što bi Srbija do 2050. trebalo da zameni termoelektrane na ugalj snage 4,4 GW, a da je za to potrebno 8-10 GW iz obnovljivih izvora.

Za kvote će biti važno i koliko projekata je trenutno spremno za realizaciju. Prema rečima Marka Jankovića, direktora Direkcije za tržište Elektromreže Srbije (EMS), ova kompanija je dobila zahteve za priključenje elektrana snage 4,5 GW, od čega za solar 400 MW. Janković je naveo da su novi energetski zakoni neophodan korak u nastavku liberalizacije tržišta električne energije.

Aukcije su samo prelaz do izlaska svih proizvođača na tržište

Tržište je, prema rečima Maje Turković, direktorke za Srbiju kompanije CWP Global, suština novih zakona, jer je cilj ka kojem idemo ukidanje subvencija i izlazak svih proizvođača na tržište.

Iako u ranijem periodu regulatorni okvir za ulaganje u solar nije bio povoljan, kompanija Al Pack odlučila se na investiciju u postrojenje snage 1,1 MW, koje će biti najveća solarna elektrana na krovu u Srbiji. Nemanja Mikać, suvlasnik firme, kaže da u poslednje dve godine razvijaju rešenja za skladištenje energije.

„Cilj je da razvijemo sistem koji udružuje baterije, solarne elektrane i vetroparkove, i kao proizvod daje najjeftiniju energiju na tržištu“, istakao je.

Solar je rešenje i za dekarbonizaciju toplana

Povećanje korišćenje obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja moglo bi da reši nekoliko problema, od zagađenja vazduha, preko smanjenja troškova toplana, do balansiranja solarnih elektrana i vetroparkova, poruka je sa panela ReDEWeB – solar termal kao deo održivog energetskog sistema u urbanim sredinama u procesu energetske tranzicije. 

Veliki solarno-termalni projekti se nameću kao odlično rešenje za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji. Moderator panela Bojan Bogdanović, EBRD-ov menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) , istakao je da je period otplate investicije 10-11 godina, a da je nakon toga energija skoro besplatna.

Spremaju se projekti za toplane u Novom Sadu, Boru, Nišu, Pančevu i Zrenjaninu

Preko fonda ReDEWeB, EBRD radi na dekarbonizaciji sistema daljinske energetike na Zapadnom Balkanu, pa su u Srbiji u pripremi projekti u Novom Sadu, Boru, Nišu, Pančevu i Zrenjaninu.

Srbija je već odmakla u primeni ovog rešenja. U Pančevu se nalazi najveći sistem za pripremanje sanitarne tople vode uz pomoć solarne energije na Balkanu. Ovaj grad namerava, uz pomoć EBRD-a, da instalira i novo solarno-termalno postrojenje na 10 hektara, koje će graditi SOLID Solar Energy Systems GmbH iz Austrije.

„U skladištu u Pančevu će moći da se čuva i otpadna energija iz industrije, a ne samo ona proizvedena iz solarnih kolektora“, rekao je Hrvoje Milošević, direktor prodaje u kompaniji SOLID.

Dušan Macura, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u JKP Novosadska toplana, predstavio je solarno-termalni projekat u Novom Sadu, dok je Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije, istakao da novi zakoni uvode podsticaje za proizvođače toplotne energije koji koriste obnovljive izvore.

Čista energija biće uslov da firme nastave da posluju

Na panelu Solarna energija u službi privrede – smanji troškove, ozeleni svoj biznis! ukratko je oslikano ono što čeka privredu u decenijama koje dolaze – upotreba zelene energije će postati ne samo način da se smanje troškovi, već i preduslov da se nastavi poslovanje.

Firme na ovaj način, kako se moglo čuti, štite svoje poslovanje od naglih poskupljenja, ali i obezbeđuju sebi ulaznicu za mnoga tržišta i saradnju sa drugim kompanijama. Naime, sve je više kompanija koje ne žele da posluju sa onima koji ne koriste čistu energiju.

Vladimir Popović, direktor kompanije Energize, govorio je o tome kako firme mogu da smanje udeo troškova energije u poslovanju i posledice cenovnih turbulencija na energetskim tržištima. Instaliranjem solarne elektrane, kako je dodao, firme pokazuju društvenu odgovornost, a svojim kupcima da brinu o životnoj sredini.

Pri donošenju odluke o instaliranju solarnih panela, mora se voditi računa o kvalitetnoj realizaciji. Nino Sijerić, menadžer razvoja poslovanja u nemačkoj kompaniji Luxor Solar, detaljno je objasnio o čemu bi sve trebalo voditi računa.

Od tih detalja, dodao je, zavisi da li će projekat biti manje ili više isplativ.

Priprema se ubrzana procedura za priključenje prozjumera

Dobre vesti za sve koji žele da postanu prozjumeri, a pre svega za domaćinstva, stižu iz Elektrodistribucije Srbije.

Ova državna kompanija će u narednih nekoliko meseci usvojiti ubrzanu proceduru za priključenje postrojenja snage do 10,8 kW na distributivnu mrežu. Procedura će se odnositi na sve koji žele da priključe fotonaponske sistema snage do 10,8 kW, a Elektrodistribucija Srbije će na zahtev morati da odgovori u roku od 30 dana ili će plaćati penale.

Dušan Vukotić, specijalista u Direkciji za upravlјanje Elektrodistribucije Srbije, poručio je na panelu Solar za građane – demokratizacija energetike na delu ili kako do sopstvene solarne elektrane? da je ova državna firma spremna da uradi svoj deo posla.

Informisanje građana biće presudno za uspeh koncepta prozjumera, koji donosi demokratizaciju energetike

Deo posla koji je na građanima, tačnije odluku o tome koliko solarnih panela će instalirati, pokušao je da im olakša Miodrag Vuković, direktor firme Conseko, koji je na konkretnim primerima pokazao koliko košta investicija.

Informisanje građana o svim detaljima će očigledno biti presudno, što su potvrdile i Ana Džokić iz energetske zadruge Elektropionir i Jasmina Trhulj, šefica Odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice. One su istakle da će približavanje koncepta prozjumera građanima biti presudno za njegov uspeh i da će to obezbediti demokratizaciju energetike.

Marko Putnik, direktor Direkcije za pozicioniranje brenda DDOR osiguranja, predstavio je model za osiguranje krovnih solarnih elektrana. Mesečno je, kako je naveo, potrebno izdvojiti pet evra za solarni sistem vrednosti 5.000 evra, i tako ga zaštititi od loma, krađe i požara.