Projekti zarobljavanja CO2 za sada bez rezultata, ipak na ovu tehnologiju se računa

Ministarstvo energetike Sjedinjenih Država je od 2009. odvojilo 1,1 milijardu dolara za prikupljanje i skladištenje ugljenika u termoelektranama na ugalj i industrijskim pogonima, ali većina projekata je propala. Tehnologija zarobljavanja CO2 u industrijskoj proizvodnji i direktno iz atmosfere još uvek je eksperimentalna, a njena šansa je u osmišljavanju odgovarajućeg mehanizma finansiranja i razvoju funkcionalnog tržišta.

Svet se dao u tešku trku protiv globalnog zagrevanja, uzrokovanog ispuštanjem gasova s efektom staklene bašte. Sektor energetike je njihov daleko najveći izvor, pa države i međunarodna tela ubrzano uvode mere dekarbonizacije i energetske efikasnosti. Još uvek u ranoj fazi razvoja, jedna od alatki je tehnologija prikupljanja i skladištenja ugljenika (CCS) odnosno prikupljanja, korišćenja i skladištenja (CCUS).

Zamisao je da se sprečava da u atmosferu dospe ugljen-dioksid iz fosilnih goriva korišćenih u industrijskim procesima kao što su proizvodnja cementa i čelika. U elektroenergetici, ukupni troškovi izgradnje i održavanja vetroelektrana i solarnih parkova su već niži nego kod termoelektrana na ugalj, pa to čini zarobljavanje ugljenika sve manje isplativim.

Rešenja za zarobljavanje, upotrebu i skladištenje se koriste u elektranama i industrijskoj proizvodnji, a postoji i direktno zarobljavanje iz vazduha – tehnologija koja omogućava izdvajanje CO2 iz atmosfere

CCS tehnologiji predstoji dug put i do efikasnosti u tehničkom smislu, osim što se istovremeno nadmeće s vodonikom, elektrifikacijom industrije i konkurencijom iz oblasti energije iz obnovljivih izvora. Veoma pomaže kada u okviru projekta od CO2 može da se dobije neki koristan proizvod. To je ono korišćenje označeno slovom U u CCUS-u. Zasad postoje skromniji poduhvati pretvaranja ugljenika u građevinski materijal i gorivo, pa čak i u dijamante i votku.

Emisije su na putu da uskoro premaše održive nivoe definisane u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama. Budući da se čini da smanjivanje emisija nije dovoljno da se ograniči globalno zagrevanje, Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) je prepoznao potrebu da se ugljenik izdvaja direktno iz vazduha. Taj postupak se naziva odstranjivanje, uklanjanje ugljenika ili direktno zarobljavanje iz vazduha (DAC).

Pomenuti izveštaj bi takođe mogao da doprinese razvoju CCS rešenja u proizvodnji električne energije i industriji, jer vodoniku i elektrifikaciju isto predstoje veliki izazovi dok se ne pokriju svi sektori privrede.

Vlada SAD mora da unapredi upravljanje podsticajima za CCS

Najviša revizorska agencija Sjedinjenih Država GAO, koja radi za Kongres, nedavno je utvrdila da je bila neuspešna većina od 11 projekata prikupljanja i skladištenja ugljenika koje je ministarstvo energetike podržalo sa 1,1 milijardom dolara od 2009. godine. Ta institucija je upozorila da upravljanje sredstvima mora da se unapredi i ukazala na slučajeve zanemarivanja propisa o kontrolisanju troškova.

Od tri industrijska poduhvata proradila su dva, a od osam projekata za elektrane na ugalj profunkcionisao je samo jedan, ali i to postrojenje je u međuvremenu zatvoreno. Sistem Petra Nova kompanije NRG Energy u Teksasu prebačeno je u maju 2020. u rezervu po završetku trogodišnjeg pokaznog rada, tokom kojeg je podbacio u učinku.

Prvi i dosad jedini veliki pogon za CCS među elektranama na ugalj nalazi se u Kanadi, a prošle godine je pretrpeo havarije, dok je drugi suspendovan zbog visokih troškova

Godinu dana kasnije je ugašen zbog visokih troškova, doduše uz mogućnost reaktivacije. Petra Nova se napajala strujom iz gasne elektrane u istom kompleksu, što znači da su se zapravo i zbog nje oslobađale emisije. Pozitivna strana je što se CO2 otpremao cevovodom do lokacije za eksploataciju nafte, gde se koristio za ubrizgavanje u zemlju i ispumpavanje crnog zlata na taj način.

Prvi i dosad jedini veliki pogon za CCS u elektranama na ugalj na celom svetu nalazi se u Saskačevanu u Kanadi. Vlasnik, SaskPower, saopštio je da je sistem u okviru kompleksa Boundary Dam prošle godine zarobio 43 odsto manje CO2 nego 2020, usled kvarova. Ta informacija je poslužila kritičarima kao argument da je tehnologija nepouzdana i da su u svakom slučaju obnovljivi izvori jeftiniji.

U mehanizme podrške se još uvek slivaju milijarde

Ali države i entuzijastični startapi i investicioni fondovi ne odustaju. SAD je u novembru usvojio zakon o infrastrukturi u kojeg je ušlo 12 milijardi dolara podrške za CCS i DAC. Pri sprovođenju svoje zelene agende, administracija predsednika Joea Bidena radi i na tome da najkasnije 2035. eliminiše emisije iz elektroenergetskog sektora.

Treba pomenuti i da je Kongresna istraživačka služba (CRS) 2021. utvrdila da je ministarstvo energetike od 2010. potrošilo 7,3 milijarde dolara za aktivnosti na polju ugljenika, uključujući istraživanja. Prošle godine je pokrenulo program Carbon Negative Shot za omasovljavanje DAC-a i rešenja za pohranjivanje CO2 ispod površine zemlje.

Sjedinjene Države odvajaju najveće svote za podsticanje poduhvata prikupljanja ugljenika

Najveće postrojenje za direktno zarobljavanje iz vazduha i skladištenje na svetu zove se Orca i pušteno je u rad u septembru na Islandu. Climeworks, startap koji upravlja njime, pretvara ugljenik u kamen.

Norveška se udružila s grupom kompanija u svom projektu Longship ili Landskip za izdvajanje i transport ugljen-dioksida iz jedne cementare i drugih fabrika i njegovo pohranjivanje ispod dna Severnog mora. U Velikoj Britaniji i Holandiji ima drugih takvih značajnih projekata u fazi razvoja.

Elon Musk, najbogatija osoba na svetu i generalni direktor kompanija Space Exploration Technologies (SpaceX) i Tesla, prošle godine je pokrenuo takmičenje XPRIZE Carbon Removal. Pre mesec dana je otkrio i da će SpaceX startovati program za izdvajanje ugljen-dioksida direktno iz atmosfere u svrhu proizvodnje raketnog goriva.

EU ima ambiciju da napravi prvo tržište za direktno odstranjivanje CO2 iz vazduha

Gotovo istovremeno, Evropska komisija je tada obećala da će doprineti razvoju unutrašnjeg tržišta za zarobljavanje, korišćenje i pohranjivanje ugljenika iz atmosfere i neophodne prekogranične infrastrukture za prenos CO2. Za 2030. je odredila cilj od pet miliona tona izdvojenog i pohranjenog ugljen-dioksida godišnje.

Funkcionalno tržište bi moglo biti jedan od ključnih elemenata za ubrzavanje rasta i CCUS-a i direktnog uklanjanja ugljenika iz vazduha. Četvoro ekonomista je u kolumni koju je objavio Politico preporučilo uvođenje mehanizma davanja tržišnih garancija unapred (eng. advanced market commitment), ukazavši na njegov uspeh u razvoju pneumokoknih vakcina za siromašnije zemlje.

Naime, kako prenosi NPR, kompanije, države i dobrotvorne organizacije bi mogle da oforme fondove koji će se obavezati da isplaćuju nadoknade za skladištenje ugljenika i odrediti referentnu cenu po količini. Po toj ideji, tako bi se podstakli istraživanje i razvoj, a inovatorima bi se omogućilo da dođu do zajmova i privatnih izvora finansiranja.