Upotreba CO2 će u sledećih deset godina stvoriti tržište vredno 70 milijardi dolara, a zatim ga do 2040. skoro ušestostručiti, na 550 milijardi, pokazuje poslednja procena. Države i industrija se okreću ovoj tehnologiji, koja doprinosi ublažavanju klimatskih promena, a cement i drugi građevinski materijali otvaraju najveći potencijal za investicije.

Ugljen-dioksid značajno doprinosi klimatskim promenama, no interesovanje za mogućnosti njegovog korišćenja u privredi je u porastu, navodi Lux Research u svom izveštaju ‘CO2 Capture & Utilization: The Emergence of a Carbon Economy’. Putanja upotrebe najpoznatijeg gasa s efektom staklene bašte usmerena je naviše, prema projekcijama, pogotovo u građevinarstvu, a šire se i sektori hemijskih proizvoda, materijala, goriva i hrane.

Vlade i investitori se okreću potencijalnoj koristi od trenda prikupljanja i skladištenja CO2, jednog od načina za ublažavanje globalnog zagrevanja. Uprkos neviđenim merama protiv klimatskih promena tokom poslednjih deset godina, na globalnom nivou je zabeležen stalni rast emisija, izuzev pada iz 2020. godine pripisanog pandemiji virusa korona.

Obiman prostor se otvara u proizvodnji cementa, betona

Pomenuta kuća se bavi istraživanjima u kojima koristi tehnologiju i pruža savetodavne usluge. Otkrila je da će tržište zarobljavanja i upotrebe CO2 najverovatnije do 2030. dostići 70 milijardi dolara, a deset godina kasnije čak 55o milijardi. Najsnažniji pokretač je sektor građevinskih materijala, za kojeg se predviđa da će u roku od dve godine zauzeti 86 odsto tržišta. CO2 se može koristiti u proizvodnji agregata koji se mešaju sa cementom ili direktno ubacuju u vlažni beton.

Nema velikih tehničkih barijera za upotrebu CO2 u građevinarstvu

Za tehnologije upotrebe CO2 u građevinskoj industriji nema velikih tehničkih barijera – njihovo usvajanje bi ograničili isključivo regulatorni faktori, kaže Runeel Daliah, glavni autor i analitičar u gorenavedenoj firmi.

Šanse u hemijskoj industriji

Osim toga, ugljen-dioksid se može pretvoriti u hemikalije, ugljenične aditive za čeličane, zatim goriva, polimere i belančevine. Trenutni projekti prikupljanja i zarobljavanja CO2, poznati po engleskom akronimu CCS, uglavnom se izvode na polju separacije industrijskih gasova u preradi prirodnog gasa i proizvodnji đubriva.

“Goriva, hemijski proizvodi i karbonski aditivi otvaraju široke mogućnosti za upotrebu CO2, ali do nje neće doći bez opsežnih inovacija ili regulatorne podrške za raširenu primenu. Sektori polimera i proteina ostaće niše za korišćenje CO2 uprkos očekivanom proboju tehnologije”, dodaje Daliah.

Direktno izvlačenje CO2 iz vazduha ostaće tržišna niša

Uvođenje CO2 u proizvodnju goriva nosiće sintetičko gorivo za mlaznjake iliti kerozin – troškovi proizvodnje su kod te tehnologije visoki, ali sintetička goriva imaju suštinski značaj za dekarbonizaciju avioprevozničke delatnosti. Ovo jedinjenje se koristi i za proizvodnju metana.

Od ugljen-dioksida mogu da se proizvode kerozin i metan

Dosad su na komercijalnom nivou sprovedena samo dva projekta prikupljanja ugljen-dioksida u fazi posle sagorevanja – Boundary Dam CCS u Kanadi i Petra Nova CCS u Sjedinjenim Državama. Reč je o izdvajanju CO2 iz otpadnih gasova. Direktno prikupljanje iz vazduha će ostati niša na tržištu, dodaju autori izveštaja.

“Hvatanje CO2 je važno rešenje za one koji ga ispuštaju, a nemaju priuštive i brze alternative za smanjenje emisija. U novim tehnologijama se teži spuštanju troškova prikupljanja ispod 80 dolara po metričkoj toni CO2, ali takve tvrdnje tek treba da se potvrde u većem obimu. Uvođenje u kratkom roku će, stoga, pri zamahu biti oslonjeno na agresivnu naplatu emisija ugljenika i finansijske podsticaje”, izjavila je viša saradnica za istraživanja Holly Havel.