Životna sredina

Profesori Univerziteta u Beogradu osnovali Odbor za zaštitu životne sredine

odbor za zastitu zivotne sredine univerziteta u beogradu ratko ristic

Objavljeno

18.11.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

18.11.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Profesori Univerziteta u Beogradu poručili su danas da bi država trebalo da se osloni na domaću pamet i stručnost kada priprema strateške odluke u energetici jer će se tako ostvariti najveća moguća dobit za društvo u celini.

Poruka profesora dolazi sa skupa pod nazivom Energetika i uticaji na životnu sredinu koji je organizovao novoformirani Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu. Ovo je samo prvi skup u nizu koje će organizovati Odbor.

Govoreći o trenutnim i mogućim pravcima razvoja Elektroprivrede Srbije (EPS), Miomir Kostić, profesor Elektrotehničkog fakulteta i član Odbora, istakao je da o srpskoj elektroprivredi ne smeju da odlučuju stranci jer su iskustva pokazala da su oni vođeni interesima stranog faktora i privatnih grupa.

Kostić: Ne bi trebalo da se nekritički oslanjamo na politiku Evropske unije

Kostić je naglasio da pri pripremi strateških odluka o budućnosti elektrana na ugalj, Srbija ne bi trebalo da se nekritički oslanja na politiku Evropske unije jer ista nije konzistentna.

Na skupu je bilo reči i o hidropotencijalima, rezervama uglja, obnovljivim izvorima energije, kao i o prirodnom gasu, nuklearnoj energiji, energetskoj efikasnosti.

Sumirajući ono što je rečeno Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Odbora, istakao je da dosta diskutanata istaklo da bi država kada rešava strateške stvari, kao što je to danas energetika, trebalo da se osloni na sopstvene naučno-istraživačke kapacitete. Tako bi, kako je dodao, iskoristila taj neverovatan potencijal koji postoji ne samo na Univerzitetu u Beogradu, nego i na drugim srpskim univerzitetima.

Ristić: Ako se koristi domaća pamet budite uvereni da će to značiti daleko veći stepen odgovornosti i istinske posvećenosti

Država bi trebalo, kako je naveo, i da iskoristi neverovatan potencijal Akademije ženskih nauka, koja predstavlja elitnu stručnu naučnu organizaciju čije članice referentne u svetskim okvirima.

„Ako se koristi domaća pamet i domaći eksperti budite uvereni da će to implicitno značiti daleko veći stepen odgovornosti i istinske posvećenosti. Nikada ja to nikada ne mogu da očekujem niti verujem da neki strani konsultant ili ekspert može to da uradi kao naši ljudi“, istakao je Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.

Ristić: Zaključke sa skupova dostavićemo donosiocima odluka

odbor za zastitu zivotne sredine univerziteta u beogradu

Inače, Odbor za zaštitu životne sredine je osnovan početkom ove godine, ali je trebalo vremena da se imenuju svi predstavnici i završi komplikovana procedura registrovanja. Naime, Odbor je zamišljen tako da ima predstavnike svih grupacija na Univerzitetu, kao što su tehničko-tehnološka, medicinska, prirodne nauke, i da bi se to sprovelo morao je da se menja Statut Univerziteta, i da to prihvati Savet Univerziteta. Kada je sve to završeno stekli su se uslovi da Odbor počne da radi.

Ratko Ristić, predsednik Odbora, kaže da pokušavaju da budu otvoreni prema svima, a ostvareni su i kontakti sa ministarstvima energetike i zaštite životne sredine. Namera je da se uspostavi saradnja sa svim akterima, i da se u duhu najboljih namera dođe do rešenja koja će biti na dobrobit celog društva.

On ističe da će sledeći skup biti posvećen rudarstvu i uticaju na životnu sredinu, a teme će kasnije biti zagađenje vazduha, kvalitet i količina voda, zemljište, ali i veza Univerziteta, medija, udruženja građana i državnih institucija u cilju rešavanja problema životne sredine.

Potrudićemo se da napravimo jednu zajedničku platformu tri odbora za životnu sredinu iz tri veoma reprezentativne srpske institucije

Koncepcija je takva, kako kaže Ristić, da se biraju odabrani predavači, neće biti populističke priče. Selekcija govornika će biti da u svakom segmentu budu prisutni ljudi koji u toj materiji imaju stručni ili istraživački potencijal.

Odbor će pokušati da svoje rezultate i zaključke sa svih skupova stavi u korelaciju sa onim što radi Odbor za životnu sredinu Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) i Odbor za životnu sredinu Akademije inženjerskih nauka Srbije.

„Potrudićemo se da napravimo jednu zajedničku platformu tri odbora za životnu sredinu iz tri veoma reprezentativne srpske institucije i da onda to plasiramo državnim institucijama, vladi, ministarstvima, javnim preduzećima“, kaže Ristić.

Ovo su članovi Odbora za zaštitu životne sredine:
Prof. dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Odbora,
Prof. dr Dejan Filipović, Geografski fakultet
Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik IHTM,
Prof. dr Miomir Kostić, Elektrotehnički fakultet,
Prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta,
Prof. dr Darko Nadić, Fakultet političkih nauka,
Prof. dr Danica Grujičić, Medicinski fakultet i
Lazar Kovačević, student Mašinskog fakulteta.

Komentara: (1)
Sefik / 25.11.2022.

Super samo da donesu u pravo vreme pravu odluku , ali ne partisku.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dvostruko vece subvencije ove godine energetsku sanaciju domacinstava Beogradu

Dvostruko veće subvencije ove godine za energetsku sanaciju domaćinstava u Beogradu

18. novembar 2022. - Ministarka Dubravka Đedović Handanović uručila je ugovore gradskim opštinama o sredstvima za energetsku sanaciju za domaćinstva

statkraft neoen hrvatska Arnaud Bellange Christophe Desplats-Redier

Statkraft preuzeo projekte firme Neoen u Hrvatskoj

18. novembar 2022. - Kako je za Balkan Green Energy News rekao Arno Belanže, direktor norveške kompanije za Hrvatsku i Francusku, reč je o desetak projekata

Srbija subvencionise energetsku sanaciju domacinstava u skoro svim opstinama i gradovima

Srbija subvencioniše energetsku sanaciju domaćinstava u skoro svim opštinama i gradovima

18. novembar 2022. - Još 12.000 domaćinstava u 137 gradova i opština uključujući tri na KiM moći će da dobije subvencije za energetsku efikasnost

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

18. novembar 2022. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači