Prerada mulja iz otpadnih voda u Ljubljani uz pomoć tehnologije Exelys

Krüger and Veolia su odabrani da povećaju učinak u proizvodnji bio-gasa i energetsku efikasnost u procesuiranju nusproizvoda u prečišćavanju vode u prestonici Slovenije. Prerada mulja, za koji vlada razmatra mogućnosti dalje upotrebe, deo je rekonstrukcije kanalizacionog sistema u Ljubljani i okolini. Ukupni budžet je 111 miliona evra.

U sklopu najvećeg kohezionog projekta u Sloveniji, međunarodni partneri su dobili posao instaliranja energetski efikasnog rešenja za komunalno preduzeće za vodovod i kanalizaciju u prestonici. Prerada mulja tehnologijom termalne hidrolize koju je Krüger A/S nazvao Exelys obavljaće se u pogonu CČN Ljubljana, na krajnjoj tački oblasne mreže za upravljanje otpadnim vodama.

Veolia Environnement SA, vlasnik danske firme, postaviće opremu po sistemu ključ u ruke. Kompaktno postrojenje obara količinu suvog čvrstog ostatka za 25 do 35 procenata.

U isto vreme, proizvodnja bio-gasa u anaerobnoj preradi je 30 do 35 odsto veća nego sa konvencionalnim instrumentima, naveli su inženjeri i naglasili da nema neprijatnih mirisa.

Više bio-gasa za procesuiranje manje materijala

Jedinica će raditi na principu digestija-liziranje-digestija (DLD). Projektovana je za 19.400 tona rastvorene čvrste materije anaerobnoj digestiji i 10.800 tona u termalnoj hidrolizi. U Krügeru kažu da njihova kompaktna mašinerija spušta trošak na digestore i da smanjuje potrošnju energije na sušenje materijala.

Bio-gas je gorivo za odstranjivanje vode i grejanje digestora. Kompanija je aktivna na polju kanalizacije i prerade vode i kontrole u fabrikama za prečišćavanje vode.

Ima ogranke i za savetodavne i druge usluge. Krüger može da istovremeno prikuplja bio-gas iz kućnog otpada i mulja iz otpadnih voda i da ga koristi za proizvodnju struje i grejanje.

Skoro sva domaćinstva u Ljubljani priključuju se na kanalizaciju

Evropska unija je obezbedila 69,1 milion evra za poduhvat u području glavnog grada, a ukupan iznos je 111 miliona evra. Prerada mulja u Ljubljani deo je sveobuhvatne rekonstrukcije kanalizacionog sistema, koji je pokrenut da bi se onemogućilo zagađenje podzemnih tokova i reke Ljubljanice otpadnim vodama.

Slovenija se obavezala da potroši 12,4 miliona evra, a ostatak su pokrile prestonica i okolne opštine. Biće obuhvaćeno 550.000 stanovnika, dok je maksimalni kapacitet ranije bio 360.000.

Cilj projekta je podizanje penetracije kanalizacionih priključaka na 98 procenata domaćinstava u Ljubljani i okolini, sa 68 odsto

Udeo domaćinstava povezanih na kanalizaciju već je narastao na 88 odsto sa 68. Ambicija za celu urbanu aglomeraciju je 98 procentata. Sama Ljubljana ima skoro 300.000 stanovnika. Vlasti su obećale da će zatvoriti 4.500 septičkih jama.

Grad Ljubljana projekat sprovodi preko svoje firme JP Vodovod kanalizacija snaga doo, koja će Krügerovo postrojenje podići do postojećeg prečišćivača vode. I lokalna samouprava i Vlada Slovenije izvode brojne mere za unapređenje energetske efikasnosti, podršku proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i održivi razvoj.

Prerada mulja omogućava dalje korišćenje

Tretirani mulj može da se iskoristi za đubrenje. Ipak, slovenačko Ministarstvo za životnu sredinu i prostor nedavno je saopštilo da veći deo tog materijala koji dolazi iz domaćih pogona može da sadrži teške metale, te da je zato nepogodan.

Mulj iz otpadnih voda u sebi ima organska jedinjenja, azot, fosfor i minerale. Već ima iskustava u upotrebi tog nusproizvoda u rehabilitaciji prostora nekadašnjih kamenoloma i industrijskih kompleksa i drugde u građevinarstvu.

Ministarstvo je navelo da bi podržalo preradu u alternativna čvrsta goriva ali da je kvalitet slab. Privremeno rešenje za mulj može biti takozvana koincineracija, gde bi bio dodatno gorivo u termoelektranama. Za isključivo spaljivanje tog materijala bilo bi potrebno sagraditi nova postrojenja.