Slika: Facebook/Zorana Mihajlović
Ko će pripremiti i u ime države potpisati ugovor o tržišnoj premiji, balansiranje proizvodnje iz elektrana na zelenu energiju, produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača i definisanje energetskih zajednica odnosno zadruga, glavna su pitanja o kojima se razgovaralo na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije održana je u Privrednoj komori Srbije, a učesnici su mogli da je prate i onlajn. Rasprava traje do 9. februara, a komentari se mogu poslati na mejl javne.rasprave@mre.gov.rs.
Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, istakla je da su udeli obnovljive energije u finalnoj potrošnji energije dosad određivani nacionalnim akcionim planom, a da će sada to biti urađeno u integrisanom nacionalnom planu za klimu i energetiku. Rekla je da je to jedna od više novina koje će po biti uvedene ovim zakonom (Nacrt obnovljivi izvori energije prezentacije).
Atanacković: Srbija planira da usvoji NEKP ove godine
„Biće potrebna šira javna rasprava, jer je to vrlo važan dokument. Ambicija ministarstva je da plan bude na snazi ove godine“, navela je Atanacković, koja je zadužena za zelenu energiju, međunarodnu saradnju i evropske integracije.
Predstavnici ministarstva su najavili da će podzakonski akti biti doneti veoma brzo, u roku od 30 dana od usvajanja.
Energetska efikasnost može da donese uštedu na nivou godišnje proizvodnje dve EPS-ove termoelektrane
Zoran Lakićević, državni sekretar zadužen za energetsku efikasnost i toplane, istakao je da bi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije trebalo da donese uštede od 1,3 miliona tona ekvivalenta nafte do 2030, jednako godišnjoj proizvodnji električne energije u termoelektranama Kostolac A i B (Nacrt energetska efikasnost prezentacija).
Kao najvažniju novinu, on je naveo osnivanje uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja će biti zadužena za dodeljivanje podsticaja, kao i činjenicu da će sada sredstva moći da dobijaju i građani.
„Zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i KfW bankom radimo na modelima rada ove uprave i nadamo se da ćemo u narednih nekoliko meseci saopštiti kako će to izgledati“, naveo je Lakićević.
Raspravi je prisustvovala i Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike.
Ugovor, balansiranje, privremeni povlašćeni proizvođač, energetske zadruge
Prestavnike investitora, građana, kompanija i advokatskih kancelarija najviše je zanimalo kako će izgledati ugovor o tržišnoj premiji, balansiranje proizvodnje iz elektrana na zelenu energiju, status privremenog povlašćenog proizvođača i definisanje energetskih zajednica odnosno zadruga.
Ugovor o tržišnoj premiji ipak neće pisati EPS
Nacrt zakona definiše da garantovani snabdevač, u ovom trenutku Elektroprivreda Srbije (EPS), priprema i u ime države potpisuje ugovor o tržišnoj premiji, dok učesnici javne rasprave smatraju da je bolje da ugovor pripremi vlada ili neko nezavisno telo. Takođe, sugerišu da se vodi računa da ugovorna strana koja predstavlja državu mora da garantuje za isplatu te da mora da bude kreditno sposobna.
Državna sekretarka Jovanka Atanacković je istakla da je ova primedba prihvaćena i da će ugovor pripremiti neka nezavisna strana. Ona je navela da se razmišlja da li da ugovorna strana bude EPS, Elektromreža Srbije (EMS) ili neka nova agencija, ali da trenutno nije popularno osnivati nove institucije, pa da će se napraviti neko prelazno rešenje.
Definisati korporativne ugovore za otkup električne energije
Učesnike javne rasprave je zanimalo i regulisanje balansne odgovornosti elektrana koje ne dobiju subvencije države na aukcijama, kao i uvođenje korporativnih ugovora o otkupu električne energije. Državna sekretarka je izjavila da ima prostora da se razgovara o detaljima balansne odgovornosti.
Bilo je predloga da se omogući više opcija za produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, koje je sada dozvoljeno samo na godinu dana, jer je to nešto što bi, kako se moglo čuti, odgovaralo investitorima i bankama koje ih kreditiraju.
Prolongiranje statusa privremenog povlašćenog proizvođača bilo bi skupo za državu
Produžetak tog statusa, prema rečima Atanacković, značio bi odlaganje investicija, samim tim i kašnjenje u ispunjavanju ciljeva o udelu obnovljivih izvora energije, kao i sve manje vremena da se Srbija pripremi za uvođenje prekogranične takse na CO2, koju priprema Evropska unija.
Stoga bi odlaganje skupo koštalo državu, dodala je.
Ministarstvo je ostavilo prostor da se dodatno definiše status zajednica obnovljivih izvora energije, koje bi trebalo da budu ono što su u EU energetske zadruge ili zajednice.
Prema rešenju u nacrtu zakona, zajednice ne bi mogle da ostvaruju profit, jer bi morale da budu formirane po zakonu o udruženjima, a ne o zadrugama. Ako bi bile formirane po zakonu o zadrugama, onda osnivači ne bi mogla da budu pravna lica, a ideja je da zajednice osnivaju i fizička i pravna lica, istakla je Atanacković.
Vec nekoliko puta sam pisao ministarstvu da bi bilo neophodno da se podsticaji predvide i za:
– Proizvodnja toplotne energije dobijene od sunca.
– Skladistenje toplotne energije dobijene od sunca.
– Solarne termoelektrane sa uskladistenom toplotnom enegijom sunca.
Nikakvih odgovora nema iako je IEA proglasila energiju sunca za energiju narednih vekova.