OIE

U Srbiji počela javna rasprava o nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije

Serbia-renewable-energy-law-public-discussion 2021

Photo: Pixabay

Objavljeno

21.01.2021.

Država

Komentari

4 Comments

Podeli

Objavljeno

21.01.2021.

Država

Komentari

4 Comments

Podeli

Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, koji će na javnoj raspravi biti do 9. februara, uvodi aukcije za dodelu premija i fid-in tarifa, usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), pravno reguliše status prozjumera i osnivanje energetskih zajednica.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, kao deo paketa novih propisa u kojem su i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Javna rasprava o nacrtima zakona je počela danas i trajaće do 9. februara.

Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, koji je pripremljen na osnovu načela koje je nedavno objavilo Ministarstvo, propisuje da će obavezujući udeo energije iz obnovljivih izvora energije biti definisan u Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energetiku, dokumentu koji je u Evropskoj uniji i članicama Energetske zajednice poznatiji kao nacionalni energetski i klimatski planu, a koji će biti deo novog zakona o energetici.

Velika novina je uvođenje prozjumera i energetskih zajednica

Nacrt konačno predlaže uvođenje aukcija kao način da se izaberu projekti koji će dobiti subvencije, ali i propisuje da se zadrže fid-in tarife za male hidroelektrane (MHE). Balansna odgovornost i dalje će biti zadatak Elektroprivrede Srbije, ali samo dok na berzi ne proradi unutardnevno tržište. Velike novine su uvođenje u srpsko zakonodavstvo prozjumera i energetskih zadruga ili zajednica – dva modela koja Evropska unija već godinama koristi da ubrza energetsku tranziciju, demokratizuje energetiku i smanji zagađenje životne sredine.

Nacrt uvodi i pojam zelenog vodonika, koji je poslednjih godina dobio na značaju kao još jedno rešenje za dekarbonizaciju.

Podsticaji: Tržišne premije i fid-in tarife

Ministarstvo rudarstva i energetike objavljuje za period od tri godine pregled sistema podsticaja koji se primenjuje, okvirni vremenski plan održavanja aukcija, učestalost aukcija, očekivane nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije koji će biti u sistemu podsticaja, budžet za podsticaje i vrste tehnologija koja će biti podržane.

Podsticaje mogu dobiti:

1) hidroelektrane,

2) elektrane na biomasu,

3) elektrane na biogas,

4) vetroelektrane,

5) solarne elektrane,

6) geotermalne elektrana,

7) elektrane na biorazgradivi otpad,

8) elektrane na deponijski gas,

9) elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda

10) elektrane na druge obnovljive izvore.

Tržišne premije

Tržišna premija predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kW/h u postupku aukcija.

Za potrebe aukcija, u kojima se učesnici nadmeću da ponude najnižu tržišnu premiju, unapred se određuje početna visina tržišne premije, odnosno visina maksimalne podsticajne otkupne cene čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.

Aukcija se može organizovati jedinstveno za dve ili više vrsta elektrana ili odvojeno po vrstama elektrana. Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada Srbije.

Postupak aukcija sastoji se od tri faze: kvalifikacija, nadmetanja i odabira najboljih ponuda.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude izabrane stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije.

Podsticajni period traje do isteka perioda amortizacije elektrane, ali ne duže od 12 godina od dana prve isplate tržišne premije. Vlada, na predlog Ministarstva, bliže uređuje aukcije i tržišne premije.

Fid-in tarife

Fid-in tarife mogu se dodeliti za mala postrojenja (snage manje od 500 kW i vetroelektrane snage manje od 3 MW)  u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom koji donosi Vlada da bi detaljnije regulisala ovu oblast.

Ministarstvo dodeljuje fid-in tarife na aukcijama na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.

Za potrebe aukcija, u kojima se učesnici nadmeću da ponude najnižu fid-in tarifu, unapred se određuje početna visina fid-in tarife, čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.

Pravila za aukcije slična su kao kod premija.

Balansna odgovornost

Do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije, elektrane koje dobiju premije izuzimaju se od potpune balansne odgovornosti. Operator tržišta je dužan da objavi dan uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta.

Elektrane koje su dobile fid-in tarife, kao i dosad, oslobođene su balansne odgovornosti i troškova balansiranja, koje preuzima garantovani snabdevač.

Ugovori o premiji i otkupu električne energije

Garantovani snabdevač, u ovom trenutku to je Elektroprivreda Srbije (EPS), je ovlašćena ugovorna strana koja je dužna da pripremi model ugovora o premiji i da ga na zahtev privremenog povlašćenog proizvođača potpiše. Isto se odnosi i na fid-in tarife, gde se potpisuje ugovor o otkupu električne energije.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju: kupac-proizvođač

Nacrt zakona uvodi i prozjumere (eng. prosumer od producer i consumer) odnosno mogućnost da neko, najčešće građani i firme, proizvode zelenu energiju za svoje potrebe i prodaju je na tržištu. U Nacrtu se koristi termin kupac-proizvođač.

Krajnji kupac ima pravo da priključi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije na unutrašnje električne instalacije svog objekta za potrebe sopstvene potrošnje pri čemu instalisana snaga elektrane ne može biti veća od odobrene snage objekta krajnjeg kupca. Krajnji kupac stiče status kupca-proizvođača priključenjem elektrane na te instalacije.

Kupac-proizvođač ima prava da:

1) proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju,

2) da je skladišti i

3) da višak proizvedene električne energije isporuči u elektroenergetski sistem radi prodaje.

Kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača za višak električne energije koje isporuči u elektroenergetski sistem.

Zajednica obnovljivih izvora energije

Energetske zajednice ili zadruge (eng. energy community or cooperative) su u Nacrtu nazvane zajednice obnovljivih izvora energije. To je, kako se navodi, pravno lice koje se osniva u skladu sa zakonom kojim je uređen pravni položaj udruženja i zasniva se na otvorenom i dobrovoljnom učešću svojih članova.

Primarni cilj osnivanja zajednice je korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice. Zajednica ima pravo na proizvodnju, potrošnju, skladištenje i prodaju obnovljive energije.

Operator distributivnog sistema električne energije je dužan da uspostavi pojednostavljenu proceduru priključenja za elektranu krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju sa sopstvene potrebe instalisane snage 10,8 kW ili manje, ili ekvivalentnoj snazi priključka koji nije trofazni.

Toplotna energija

Toplane odnosno energetski subjekti koji na energetski efikasan način obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom, mogu da steknu podsticajne mere ako koriste:

1) toplotne pumpe,

2) solarnu energiju,

3) geotermalnu energiju,

4) energiju biorazgradivog otpada,

5) biomasu;

6) druge obnovljive izvore energije.

Jedinica lokalne samouprave vodi registar ovih energetskih subjekata i propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje za sticanje prava na podsticajne mere za te subjekte.

Inovativne tehnologije: Zeleni vodonik

U cilju povećanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora, mogu se podsticati tehnologije u ranom razvoju koje koriste nove obnovljive izvore, kao što je zeleni vodonik i drugi energenti.

Zeleni vodonik može se koristiti u oblasti toplotne energije, saobraćaja i prirodnog gasa.

Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje podsticajne mere za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje zelenog vodonika.

Strateški partner za gradnju elektrana na obnovljive izvore

Nacrt zakona uvodi mogućnost javnog tendera za izgradnju elektrana koje koriste obnovljive izvore energije kroz izbor strateškog partnera. Tender se sprovodi na osnovu odluke Vlade u sledećim slučajevima:

1) ako sistem podsticaja nije obezebdio dovoljno elektrana za dostizanje obavezujućih nacionalnih ciljeva definisanih Integrisanim nacionalnim planom za klimu i energetiku,

2) kada su novi proizvodni kapaciteti neophodni za ostvarivanje ciljeva energetske tranzicije i ispunjavanje međunarodnih obaveza.

Komentara: (4)

Andrija (ENERGIA GAS AND POWER) / 24.01.2021.

Ajde, neka nam je svima sa srećom!

Igor / 25.01.2021.

1. – izbrisati sa spiska

Aleksandar Stojiljković, Bim-Tex doo / 29.01.2021.

U skladu sa predlogom zakona o obnovljivim izvorima energije, a u okviru javne rasprave, dostavljamo primedbe, predloge, sugestije u interesu poboljšanja zakona.
POGLAVLJE II, ČLAN 9.
-Tačka 5. Umesto “solarne elektrane“ , treba rasčlaniti na:
– solarni objekti na zemlji
– solarni objekti na krovu
Shodno istom izvoru energije, a različitim položajima ključni razlozi razdvajanja su:
1.elektrana na zemlji može po snazi biti od nekoliko stotina KW do nekoliko MW, dok je elektrana na krovu ograničena potvršinom samog krova i retko da postoji mogućnost da je veća snaga od 1MW.
Ove razlike određuju vrednost investicije po 1KW instalirane snage uključujući i ostalu infrastrukturu (trafo stanica). Iz dosadašnje prakse, pre svega za prethodnih 7 MW u Srbiji, kao i Grčkoj, Bugraskoj,…, 1KW instalirane snage na Zemlji košta 400-450 Eur po KW, a na krovu 700-800 Eur/KW.
Pod istim uslovima utvrđivanja maksimalne podsticajne cene kako je definisano zakonom, a na bazi ponuda učesnika na aukciji ove dve elektrane su u neravnopravnom položaju iz prve polazne tačke – vreme isplativosti investicije.
2. Elektrane na zemlji su interes pre svega stranih investitora, ogromnih snaga 1-10 MW čija cena u ponudi neće biti veća od 5 euro centi KWh ( iskustvo iz dosadašnjih razgovora) i koje će u rangiranju u potpunosti eliminisati domaće učesnike koji su uglavnom orijentisani na krovne solarne elektrane.
Primer: Javni poziv za raspodelu 10MW solarne elektrane u 2021. godini, jedan ili dva učesnika za elektrane na zemlji preuzeće celu kvotu…i tako svake naredne godine.
Ovim odvajanjem biće omogućeno većem broju domaćih učesnika-pravnih subjekata, pre svega proizvodnih fabrika koje proizvodnjom zelene energije popravljaju svoj status na evropskom i svetskom tržištu za svoje proizvode. Ispod tih krovova rade nekoliko desetina ili nekoliko stotina radnika što bi značilo mali doprinos o očuvanju proizvodnog procesa.
3. Manje važno, ali je to i pitanje teritorijalne ravnopravnosti u Srbiji. U Vojvodini prema prirodnim resursima moguće je graditi najmanje 9 od 10 navedenih energetskih objekata. Na jugu, istoku i zapadu Srbije jedini potencijal je solarna energija koja prema svim dosadašnjim istraživanjima ima najviše sunčanih dana u godini (260), izuzimajući pritom hidroelektrane koje su jako diskutabilne u pogledu ispunjenja ekoloških uslova.

– U ISTOM ČLANU OVOG POGLAVLJA nedostaje energetski objekat kao drugi potencijal juga Srbije –
ELEKTRANE SA VISOKOFREKVENTNOM PROIZVODNJOM ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE NA PRIRODNI GAS od -2, 0 MW.
Imajući u vidu dosadašnja javna nastupanja ministarke gospođe Zorane Mihajlović kako je ko generacija ( drugi naziv za ovu vrstu energetskog objekta) neiskorišćeni potencijal koji Srbija ima i da je to prevashodni zadatak ovog ministarstva u stvaranju boljih podsticajnih uslova slični zemljama u okruženju koje imaju vrlo razvijenu mrežu ove vrste energetskih objekata, očekujemo uključenje u zakon i ovu vrstu energetskog objekta.
OBRAZLOŽENJE
U dosadašnjem periodu u skladu sa zakonom iz 2014. Godiine i uredbe koja je definisila ovaj vid objekta uglavnom i jedino su investitori bili javna preduzeća – toplane. Nijedno privatno preduzeće koje kao energiju koristi toplu vodu i paru nije investiralo u ovu vrstu objekata.
Glavni razlog je ekonomska opravdanost investicije zbog niske podsticajne cene struje koja nije pokrivala troškove gasa, tekućeg održavanja i najmanje 4 radnika. Energija iz tople vode i struje je vrednosno bila dovoljna samo kao nadoknada prethodnih troškova i delimično pokrivala investiciono ulaganje čija je opravdanost bila tek posle 15 godina.
Primenjena formula za obračun struje koja se sastoji od cene 1KW (8,5 centa u KW) korigovane koeficijentom inflacije u evropskoj uniji i koeficijentom cene rezerve gasa u Srbiji je nerealan uslov za utvrdjivanje konačne cene.
Prvo, cena 1KW struje treba da iznosi najmanje 10, 2 euro centa/KW, a koeficijent korekcije koji treba da uzme u obzir cenu rezerve gasa u Evropi. Po tim uslovima isplativost investicije u punom godišnjem korišćenju uključujući energiju tople vode i pare je 10 godina.
PS. BIM-TEX DOO je u skladu sa prethodnim zakonom i predvidjenim procedurama uradio sve pripremne radnje (poseduje gradjevinsku dozvolu za 1,56 MW izgradjenu trafo stanicu od 2MW sa ulagadnjem od 110. 000,00 eur), spreman da potpiše ugovor sa dobavljačem opreme u vrednosti od 1.000.000,00 eur. Napravili smo zastoj zbog formiranja nove vlade i donošenja novog zakona. Očekivanja su bila da će proizvodnja ove vrste energije biti realnije sagledana.
POGLAVLJE 3. ČLAN 17
Potrebno je u prvom redu posle reči aukcija dodati “u prisustvu učesnika”, briše se u kojoj se ponude učesnika.
Posle reči kvalifikacija dodati “i nadmeću se” prema kriterijumu “čija” ponuda…
Na kraju ovog pasusa dodati “ponude se dostavljaju na dan aukcije u zatvorenoj pečatiranoj koverti”.

ČLAN 18
Na kraju prvog pasusa dodati posle reči kvota, “istog dana u skladu sa članom 17, u prisustvu učesnika”.
POGLAVLJE 8, ČLAN 59.3
Posle reči sistem radi…dodati “kompenzacije sa snadbevačem električne energije za sopstvene potrebe, primenom konpenzacionog mernog sata.” (primer Slovenija).
Sledeći pasus –kupac-proizvodjač…….BRIŠE SE
U pasusu operater sistema …….., posle reči u skladu, dodati “sa tačkom 3 ovog člana” ostatak reči pasusa brišu se.

Bez ovih izmena i dopuna predloženog zakona izražavamo bojazan da ćemo kao proizvodna fabrika izvozno orijentisana, kao i mnoge druge fabrike, bili unapred diskvalifikovani bez obzira na ispunjenost svih uslova. Očekujemo da činom prihvatanja predloga ministarstvo da svoj doprinos privredi Srbije.

Meteorolog / 08.02.2021.

Ja bih umesto 4) vetroelektrane stavio 4) vetroelektrane za autonomne potrebe zalivnih i drugih sistema gde nisu pristupačni sistemi prenosa. Prve su interes pre svega stranih investitora, od kojih mi nikada nećemo imati koristi i trpećemo stalne pritiske za nove subvencije.
Obavezno dodati podsticaje i za prozjumere makar kroz poreske olakšice.
U delu strateški partner dodati “Osim za vetroelektrane”.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Ostrvo Sifnos hibridne elektrane energetski nezavisno

Ostrvo Sifnos će pomoću hibridne elektrane postati energetski nezavisno

31 July 2021 - Vetropark i reverzibilna hidroelektrana zajedno mogu da pokriju čitavu potražnju za strujom na malom egejskom ostrvu Sifnos u Grčkoj

Hrvatski plan oporavka i otpornosti 200 miliona evra za elektricne autonomne taksije u Zagrebu

Hrvatski plan za oporavak i otpornost: 200 miliona evra za električne autonomne taksije u Zagrebu

30 July 2021 - Plan se finansira sa 6,3 milijarde evra grantova i 3,6 milijardi evra kredita, koji su obezbeđeni kroz program oporavka i otpornosti EU.

Vetropark Bajgora povezan mrezu dalekovodom

Vetropark Bajgora povezan na mrežu dalekovodom od 20 kilometara

29 July 2021 - KOSTT je pod napon stavio vod od 110 kilovolti koji povezuje podstanicu Vushtrri 1 i vetropark Bajgora od 105 megavata u izgradnji

Kosovo do 2030. dobija solarne elektrane snage 900 MW USAID

Kosovo* do 2030. dobija solarne elektrane snage 900 MW – USAID

27 July 2021 - Kosovo* bi do 2030. moglo da instalira 250 MW solarnih kapaciteta za sopstvenu potrošnju, u sektoru domaćinstava i privrede.