OIE

Objavljena načela za pripremu zakona o obnovljim izvorima energije u Srbiji

zakon o oie nacela srbija ministarstvo

Slika: seagul from Pixabay

Objavljeno

04.01.2021.

Država

Podeli

Objavljeno

04.01.2021.

Država

Podeli

Dodeljivanje premija za električnu energiju iz novih elektrana na obnovljive izvore energije i to putem aukcija, nastavak subvencionisanja malih hidroelektrana, kao i uvođenje prozjumera i energetskih zadruga, neka su od glavnih načela na kojima će se zasnivati prvi zakon o obnovljivim izvorima energije u Srbiji.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je polazne osnove za izradu nacrta zakona o obnovljivim izvorima energije i pozvalo zainteresovanu javnost da dostavi sugestije.

Rok za dostavljanje pisanih predloga počeo je 31. decembra i trajaće do 12. januara, saopštilo je Ministarstvo.

Cilj o udelu obnovljivih izvora energije definisati u nacionalnom energetskom i klimatskom planu

Načela su detaljnije razrađena po pojedinim oblastima i predstavljaju, kako se navodi u dokumentu, samo polaznu osnovu za diskusiju prilikom izrade nacrta zakona.

Za početak predloženo je da se obavezujući udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji i transportu utvrdi nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEKP).

Podsticaji: premije i fid-in tarife

U toku izrade nacrta zakona biće razmotrene sledeće podsticajne mere:

  1. tržišna premija koja može biti fiksna ili plivajuća,
  2. fid-in tarifa za mala postrojenja (elektrane ispod 500 kW i 3 MW za elektrane na vetar).

Predlog je da podsticaje dobijaju nove ili rekonstruisane elektrane koje koriste OIE, a naročito: male hidroelektrane, elektrane na biomasu, elektrane na biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad. U načelima se navodi i da bi mala postrojenja mogla da budu izuzeta od dodele tržišnih premija, kao i od aukcija.

Kada je reč o konceptu za premije i aukcije, razmatra se da se pravo na premiju stiče na uakcijama, ako su raspoložive kvote, koje određuje Vlada Srbije. Agencija za energetiku Republike Srbije bila bi zadužena da definiše metodologiju za određivanje premija i početnu visinu cene. Predlog Ministarstva je da uspešni učesnici aukcije stiču status privremenog povlašćenog proizvođača koji traje tri godine, za solarne elektrane godinu dana.

Pravo na premiju ostvarivalo bi se ugovorom o premiji koji može biti fizički ili finansijski (ugovor o razlici – eng. Contract for Differences – CfD), a pravo na fid-in tarife da se ostvaruje ugovorom o otkupu električne energije kao i do sada.

Garantovani snabdevač i dalje bi bio nadležan za balansnu odgovornost za mala postrojenja, dok elektrane iz aukcija ne bi snosile potpunu balansnu odgovornost do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta.

U pripremi nacrta razmotriće se regulisanje statusa elektrana na obnovljive izvore koji nisu deo podsticajnih mera, a posebno pitanje komercijalnih, odnosno korporativnih ugovora o otkupu električne energije (eng. Power purchase agreements – PPA) između proizvođača zelene električne energije i drugih učesnika na tržištu.

Omogućavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju

Ovim novim konceptom, kako navodi ministarstvo, trebalo bi omogućiti krajnjim kupcima koji priključe elektrane za sopstveno snabdevanje da ostvare pravo na prodaju viška proizvedene električne energije svom snabdevaču. Zakonom će se definisati način određivanje cene viška energije i način umanjenja računa, a razmotriće se i pitanje poreskog tretmana krajnjih kupaca koji sami proizvode energiju.

„Konkurs“ za ime: pro-trošač, prokupac, samosnabdevač, proizvođačpotrošač, samopotrošač

Potrebno je pronaći adekvatan domaći zakonski izraz za prozjumera (postoji nekoliko predloga u praksi pro-trošač, prokupac, samosnabdevač, proizvođačpotrošač, samopotrošač), navodi se u načelima.

Uvođenje koncepta energetskih zadruga

Ministarstvo namerava da definiše koncept energetskih zadruga (renewable energy communites) i pronađe način da se za njih pojednostavi procedura za priključenje i izgradnju.

Motivisati građane da se udružuju u zadruge

Osnovna ideja je da one imaju svojstvo energetskog subjekta i način funkcionisanja koji je specifičan za oblast energetike, a da se za opšte aktivnosti (osnivanje, upravljanje i organi zadruge, sticanje i prestanak statusa zadrugara, imovina i poslovanje zadruge i slično) primenjuju odredbe Zakona o zadrugama.

Zakonska rešenja će se formulisati sa idejom da domaćinstva i mali proizvođači budu motivisani (podsticajima ili na drugi način) da se udružuju u energetske zadruge.

Moguće uvođenje obaveze postavljanja punjača za električna vozila

U oblasti saobraćaja predlaže se koncept povećanja korišćenja obnovljive energije kroz utvrđivanje obaveze snabdevača gorivom da obezbede njihov udeo u saobraćaju.

Razmotriće se i da Vlada Srbije odredi obavezu i podsticaje za postavljanje punjača za električna vozila na pumpama i za nabavku električnih vozila u javnom sektoru; kao i za jedinice lokalne samouprave da ostvare određeni udeo električnih vozila u gradskom i prigradskom prevozu.

Ministarstvo navodi da bi posebno trebalo rešiti pitanje upotrebe vodonika i biogasa u saobraćaju.

Komentara: (14)
Stanko Kovacevic / 06.01.2021.

– Mislim da prednost treba dati potpuno cistim obnovljivim izvorima kao sto su voda, vetar i sunceva energija, a ostale gradirati prema stepenu zagadjenja koje proizvode upotrebom.
– U podsticaje OBAVEZNO ukljuciti SOLARNE TOPLANE.
– Apsolutni prioritet treba da imaju Srpske inovacije, Srpski patenti i Srpske tehnologije, kako bi se podstakle inovacije i proizvodnja Srpske opreme.
Onima koji koriste Srpske inovacije, patente i tehnologiju pored prioriteta , podsticaje treba uvecati za 30-50 procenata.
Predlagac: Stanko Kovacevic, kontakt 0038163210998.

Sonja Nikolić / 06.01.2021.

Sramota je da se i pored toliko protesta i neslaganja široke javnosti, stručnjaka, aktivista, zainterseovanih i ugroženih građana, pre svega u ruralnim sredinama gde se planira izgradnja, i dalje zadržavaju fid-in tarife za mini hidroelektrane! Bezbroj puta i na bezbroj primera je dokazana minorna korist sa energetskog stanovišta, pogotovo u odnosu na veličinu štete i destrukciju okruženja ovog vida „zelene“ energije. Izgleda da lični interes ima toliko upliva na donosioce ove odluke da će i ovaj put preovladati u odnosu na opštu, pre svega ekološku, štetu koja će biti prouzrokovana.

Ratko Bajčetić / 06.01.2021.

Takozvana „zelena energija“ postoji samo na papiru, odnosno kada se priča o direktnom smanjenju utroška fosilnih goriva u proizvodnje električne, toplotne i mehaničke energije. Svaki od takozvanih „zelenih izvora“, ili popularnije rečeno, obnovljivih izvora energije ima veči broj mana, manjeg ili većeg značaja i energija iz ovih izvora može biti samo siva, tamnije ili svetlije, što zavisi od mnogo različitih faktora, ali svakako nije zelena…
Da ne obrazlažem previše, savetujem da pogledate članal Prof. dr Branislava Đorđevića, objavljenog u Novoj Galaksiji
kao i naučni rad istog autora u časopisu Vodoprivreda.

Tanja / 07.01.2021.

Mini HE će biti srušene. Ostale izvore obnovljive energije, biomasu, vetar, sunce možete subvencionisati. MHE – ne.

Bojan / 07.01.2021.

Pa ko je lud od gradjana da napravi malu solarnu elektranu tipa 100Kw (cena na trzistu takvog projekta je ~100000e)i da dobije ugovor o fid-in tarifi na samo godinu dana. Sta posle toga, da moli Boga da mu produze ugovor jer ako ne dobije produzenje sa trenutnih ~4din./Kw koliko placa EPS za otkup energije bez fid-in tarife, ne moze da je otplati investiciju nikad…

Nataša / 07.01.2021.

Zaista je nepojmljivo da se i dalje predlaže subvencionisanje MHE. Pa zar treba sve lepo što je preostalo u prirodi uništiti radi zarade povlašćenih pojedinaca, ma bili oni Novakova tašta? Treba se više okretati solarnoj i geotermalnoj energiji, pa tek onda vetro i hidro energiji, kao i korišćenju otpada za grejanje. Zatrpavamo reke i okolinu gradova otpadom umesto da koristimo iskustva pametnijih.

Dejan / 07.01.2021.

@Stanko

Nijedan od navedenih izvora nije potpuno cist. Solarni paneli nakon odredjenog perioda gube svojstva i moraju se menjatia sacinjeni su od teskih metala, takodje solarne elektrane zauzimaju puno prostora i unistavaju ekosistem na zemlji, vetrenjace ubijaju ptice, ali ne golubove, galebove, laste vec kondore, orlove, supove, albatrose i ostale velike a ugrozene vrste. Hidroelektrane pak unistavaju ceo vodeni ekosistem. Nuklearne elektrane su jedino resenje, ciste, ne uticu na zivotni svet oko nas, a otpad se mora cuvati na propisan nacin! Uz to proizvode najvecu kolicinu struje…

HADZI ZORAN JOVANOVIC / 08.01.2021.

Poštovani, pozdravljam svaku ideju da se pređe na tz.“čistu energiju“.Nažalost Srbija je prva u regionu po podsticajima za ugalj i proizvodnju energije od uglja u 2019 i 2018/ za 2020 nema još podataka/ pa sva obećanja ne retko ostaju samo obećanja.A da je tako potvrđuje podata da je PDV na ugalj 7%, na drvo 10% a na bio masu 20% i onda koće da kupuje skuplje gorivo da bio odgovoran prema zaštiti prirode.Ali o tome niko ne misli i samo povremeno izbaci neku parolu da se nebi ljudi setili šta udišu i gde žive.Ja sam inženjer energetike i veoma dobro znam koliki su problemi sa solarnom energijom i vetrogeneratorima.Ali evo jedne ideje probajte je brzo plasirati.Gradi se pruga Subotica-Beograd i na njoj postoje stubovi i infrastruktura za napajanje el. energijom.Postavite solarne panelena tih 180-190 km pruge i eto čiste energije koja može da bar deo el. energije da za potrebe želnice.Davno je taj projekat ali ovi ministri kao da su „posisali „svu pamet i nikoga ne slušaju.Javite imali šta novo oko ovih predloga, pozdrav

ŠOP / 08.01.2021.

Nema tu nikakve diskusije polemike razgovora. U obzir dolazi svaki vid proizvodnje električne energije osim MHE i tu je kraj svake dalje priče na tu temu. Džaba nam zeleni kilovati ako uništimo nase reke potoke šume. Način dobijanja zelene energije mozemo da biramo ali za čistu vodu i zdravu prirodu od koje zavisi naš opstanak je samo jedan izbor. Da sačuvamo naše reke potoke jezera, treba da porušimo sve MHE koje su nam uništile dobar deo eko sistema oslobodimo reke iz cevi . Majka priroda će odraditi ostalo i ispraviti naše greške. ZELENA ENERGIJA DA, NE MHE.

Tanja / 09.01.2021.

@Dejan
Da da, Fukušima

BISERKA MIJAJLOVIC / 09.01.2021.

STOP MINI HIDROELEKTANAMA I SVEMU ŠTO UGROŽAVA ŽIVOTNU SREDINU.. EKOLOGIJU.. OD PROFITA SE NE ŽIVI!!!???

Dušan Sandić / 09.01.2021.

Treba uraditi Idejne projekte Tehno-ekonomske opravdanosti solarnih elektrana za opštine grada Beograda za iskoristenost krovova objekata:osnovne škole,obdaništa,srednje škole,sporske dvorane,domove zdravlj i zgrade skupština opština.Kroz projekat će se vidjeti:Idejni projekat i plan solarne elektrane
Idejni projekat je rezultat usklađivanja Vaših želja sa mogućim rešenjima, sadrži:
• analizu potencijala sunčevog zračenja,
• predlog tehnološkog rešenja,
• ocenu očekivane proizvedene energije,
vrednost investicije i period njenog vraćanja
Napominjem da sam masu takvih projekata uradio ,posjedujem sopstveni softver za brzu i tačnu izradu projekata,želi ga dati bez nadoknade i obučiti mlai kada da rade na istom,kako bih se uradilo gore navedeno.Ukoliko želite mojmob 065/454-7892,a pošaljite mi Vaš mail na koji da Vam pošaljem Idejni projekat demo verzije ,jer na jedan takav projekat je moguće konkurisati i za ino sredstva za finasiranje izgradnje solarne elektrane Spošrovanjem

Zoran Krstić dipl.el.ing. / 10.01.2021.

Dajem podršku donošenju Zakona o obnovljivim izvorima energije u Srbiji i donošenju Uredbe o subvenciji otkupne cene zelene energije.Bez energije iz obnovljivih izvora energije dolazimo u energetski kolaps. Sadašnja zakonska regulativa, koja definiše izgradnju mini hidro elektrana,prema kojima je najveća halabuka zaista nepotrebna, je potpuno definisala uslove i način izgradnje mhe. Što se tiče trase cevovoda,koji je najviše osporavan, Zakon o vodama definiše da se cevovod može postaviti u vodno zemljište ali iznad kote stogodišnjih voda.To znači zaštitu korita reke.Neki to nisu ispoštovali.Što se tiče subvencije cene zelene energije, iz svih vidova obnovljivih izvora energije,i za sve snage elektrana, prema sadašnjem Zakonu o planiranju ni izgradnji i podzakonskim aktima,Uredba treba da propiše rok koji nije kraći od roka otplate prema stvarnim troškovima izgradnje i još jedna godina, kao stimulans investitorima.. Nakon tog roka proizvedena energija treba da se plasira na energetsko tržište.

Milena Milosavljevic / 14.01.2021.

Da li je moguce traziti produzenje roka za komentare na zakon jer se isti poslao 31.12 a rok je bio do 12.1 dakle u vreme najvecih odmora. Osim problema koji su gore navedeni dodatno biogas i subvencionisanje ko takvo koje ne podstice otpad vec koriscenje energetskih useva dodatno steti ovom predlogu. Na kraju sa svim predlozima javnost ce biti protiv OIE iako ovo treba da pomogne u resavanju problema zagadjenosti. Medjutim ukoliko je zakon takav da ne obavezuje MHE za merenje minimalne ekoloske vode, ukoliko ne iskljucije gradjenje u zasticenjm zonama, ukoliko ne podstice koriscenje otpada za biogas itd itd imacemo samo jos vece proteste.
Pozdrav

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalna baterija twest e2s srbija surcin test

Termalna baterija za čuvanje i proizvodnju energije u termoelektranama bez CO2 emisija

23 септембра 2021 - Švajcarsko-nemačka kompanija E2S Power predstavila je u svom test centru u Srbiji inovativnu termalnu bateriju...

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napustenim kopovima uglja

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napuštenim kopovima uglja

23 септембра 2021 - Ministar Petar Đokić razgovarao je o investicijama sa poslovodstvom Rudnika i Termoelektrane "Ugljevik" koji je deo Elektroprivrede Srpske.

ivan asanovic direktor cges odbor direktora

Ivan Asanović novi direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema

22 септембра 2021 - Odbor direktora CGES-a razrešio je dužnosti izvršnog direktora Dragana Kujovića u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

20 септембра 2021 - Sve ono što se dešava u vezi sa ovom elektranom može se svesti na pitanje: da li se isplati investirati u elektranu na ugalj u vremenu dekarbonizacije.