Naftna kompanija OMV Petrom će do 2030. instalirati 1 GW iz obnovljivih izvora u Rumuniji

U svom investicionom planu od 11 milijardi evra za tekuću deceniju, OMV Petrom je više od 35 odsto sredstava namenio za rešenja s niskim ili nikakvim ugljeničnim otiskom. Rumunska naftna kompanija je saopštila da će do 2030. u pogon pustiti jedan gigavat kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora.

„Predvoditi energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi, uz iskorišćavanje prilika na našim tržištima u naglom razvoju“ je strateški pravac kompanije OMV Petrom za period do kraja decenije. Ta naftna kompanija je objavila svoju strategiju za 2030, koju procenjuje na 11 milijardi evra i navela da je to najveći investicioni plan u privatnom sektoru u energetici u Rumuniji i da će 35 odsto biti usmereno u rešenja s niskim ugljeničnim otiskom ili bez emisija gasova s efektom staklene bašte.

OMV Petrom je naglasio svoj cilj da instalira elektrane na obnovljive izvore ukupne snage od jednog gigavata na domaćem tržištu i da poveća udeo biogoriva iznad 15 procenata odnosno na 150 kilotona etanola iz celuloze od slame godišnje i 450 kilotona održivog avionskog goriva i zelenog dizela.

Biće razvijena infrastruktura za mobilnost sa niskim emisijama, čiji će glavni deo biti 500 lokacija za alternativna goriva, uključujući najveću mrežu punjača električnih vozila u regionu u kojem kompanija posluje, stoji u dokumentu. OMV Petrom je saopštio da će u drugoj polovini decenije intenzivirati investicije u zarobljavanje i skladištenje ugljenika kao i u vodonik.

Poslovanje s neto emisijama na nuli

Štaviše, osnovna ambicija je da 2050. operativne neto emisije budu svedene na nulu. Kada kompanije u sektoru fosilnih goriva žele da smanje količinu ispuštenih gasova s efektom staklene bašte, obično se orijentišu na elektrifikaciju i sprečavanje curenja metana. Takođe mogu da prestanu da sagorevaju otpadni gas iz naftnih bušotina.

Još jedna alatka na raspolaganju na putu ka neto nuli je potiranje emisija, na primer sadnjom drveća, a u razvoju je i tehnologija hvatanja i skladištenja ili iskorišćavanja ugljen-dioksida. Međutim, uticaj samog goriva ne može mnogo da se smanji.

Kompanije u sektoru fosilnih goriva mogu da rade na smanjenju operativnih neto emisija, ali i dalje ostaje uticaj samog goriva

Ova grupacija proizvodi ugljovodonike i upravlja mrežom od 787 benzinskih pumpi brendova OMV i Petrom. Austrijska kompanija OMV ima udeo od 51 odsto, dok Ministarstvo energetike Rumunije ima 20,6, a sedam procenata drži investicioni mehanizam Fondul Propreietatea, delimično u državnom vlasništvu.

OMV Petrom je pre godinu dana obelodanio planove za fabriku bioetanola i solarnu elektranu od 111 megavata u Rumuniji. Osim toga, oprema svoje benzinske pumpe solarnim panelima i punjačima za električna vozila.

Naftne, gasne firme u energetskoj tranziciji u Jugoistočnoj Evropi

Velike gasne i naftne kompanije poslednjih godina sve više ulažu u obnovljivu energiju i kontrolisanje emisija, pod pritiskom investitora i kreditora i zbog pooštravanja propisa o zaštiti životne sredine, ali i da ne bi zaostajali u energetskoj tranziciji ka čistijim izvorima.

Još jedan primer u regionu kojeg prati Balkan Green Energy News je Hellenic Petroleum ili ELPE, koji upravo završava solarnu elektranu od 204 megavata, najveću u Grčkoj. Ta naftna kompanija namerava da 2025. ima ukupno 600 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora. Radi i na razvoju proizvodnje zelenog vodonika i projekata vetroelektrana na moru, kao i domaća kompanija Motor Oil.

Hellenic Petroleum je upravo kupio dve vetroelektrane ukupne snage 37,2 megavata na jugu ostrva Evija.

Petrol iz Slovenije isto ima projekte vetroparkova, pored toga što posluje u sektoru energetske efikasnosti. Gazprom Energoholding Serbia ima nameru da izgradi vetroelektranu od 200 megavata u Srbiji.