Slika: Pixabay
Makedonija i Crna Gora su među 16 zemalja, od ukupno 197 potpisnica Pariskog sporazuma, koje su postavile nacionalne ciljeve za smanjenje emisija u domaćem zakonodavstvu u skladu sa onim što su njihovi nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC), navodi se u izveštaju Poređenje nacionalnih i međunarodnih klimatskih ciljeva.
Definisanje ciljeva u nacionalnim zakonima i strategijama je presudno za kredibilitet potpisnica Pariskog sporazuma kada je reč o ispunjavanju obaveza preuzetih kroz nacionalno utvrđene doprinose. Izveštaj daje pregled ciljeva u okviru nacionalno utvrđenih doprinosa i nacionalnih zakona i strategija.
Osim Makedonije i Crne Gore u grupi od 16 zemalja su Alžir, Kanada, Kostarika, Etiopija, Gvatemala, Indonezija, Japan, Malezija, Norveška, Papua Nova Gvineja, Peru, Samoa, Singapur i Tonga.
“Od 197 potpisinica Pariskog sporazuma 157 je odredilo nacionalne ciljeve za smanjenje emisija u svojim nacionalno utvrđenim doprinosima, od toga je samo 58 te ciljeve unelo u domaće zakone i strategije, a samo kod 16 zemalja su ti nacionalni ciljevi u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosima. Ove nedoslednosti stvaraju sumnju da će ciljevi Pariskog sporazuma biti ostvareni”, zaključuje se u izveštaju.
Takođe, više od 60% nacionalnih i sektorskih ciljeva u nacionalnim zakonima i strategijama postavljeno je do 2020. godine, dok je ciljna godina za većinu nacionalno utvrđenih doprinosa 2030: 14 zemalja je postavilo ciljeve u nacionalnim zakonima i strategijama do 2030, a 16 država i EU nakon 2030.
Izveštaj su uradili Grantham Research Institute on Climate Change and Environment i ESRC Centre for Climate Change Economics and Policy, sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, i World Resources Institute.
Autori izveštaja kažu da je praćenje nivoa ispunjenih obaveza na međunarodnom nivou veliki izazov, jer u mnogim slučajevima nema dovoljno podataka.
Makedonija započela pripremu Četvrtog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime
Nedavno je u Skoplju održan uvodni sastanak projekta za izradu Četvrtog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) i Trećeg dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime. Projekat sprovode Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i UNDP.
U okviru projekta korišćenjem modernih i inovativnih alata biće ažurirana nacionalna baza emisija gasova sa efektom staklene bašte i biće definisani kriterijumi za određivanje prioritetnih mera za ublažavanje klimatskih promena, dok će Dvogodišnji izveštaj dodatno podržati uspostavljanje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.