Klimatske promene

Klimatska akcija i srpska stvarnost – u susret COP28

Klimatska akcija i srpska stvarnost - u susret COP28

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Objavljeno

23.11.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

23.11.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Prilagođavanje klimatskim promenama je pitanje opstanka za Srbiju i zato je potrebno da ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti, zaključili su učesnici panel diskusije Klimatska akcija u Srbiji i COP28 u organizaciji Centra za unapređenje životne sredine.

Panelisti su ocenili da su zakoni i strategije Srbije u oblasti klimatskih promena uglavnom zastareli i neusklađeni s evropskim ciljevima i standardima, a da Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove još nije usvojen, piše u saopstenju sa događaja.

Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, rekao je da su procene da su klimatske promene koštale Srbiju sedam milijardi evra od 2000. godine minimalne i da se zasnivaju najviše na šteti koju su izazvali ekstremni vremenski događaji.

To pokazuju i podaci da je godišnji rast BDP-a 2012. i 2014, kada su Srbiju pogodile najveće suše i poplave, bio manji od višegodišnjeg proseka, rekao je Đurđević, istakavši da je to direktan poziv da treba da se prilagođavamo klimatskim promenama.

„Dostizanje klimatske neutralnosti je neizbežno, samo je pitanje da li će se desiti na vreme“, rekao je Đurđević i ocenio da Srbija stalno propušta šanse i da joj nedostaju sinhronizovana akcija i jasno vidljivi dugoročni ciljevi.

Prilagođavanje na klimatske promene je pitanje opstanka

Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u oblasti Energija, klima, i životna sredina, izjavila je da je problem s klimatskom politikom taj što se Srbija stalno nalazi u izbornim ciklusima i nijedan političar neće s biračima da razgovara o 2050. godini.

„Za klimatsku politiku je potrebna vizija i da se nje držimo. Problem je što je ta vizija jako daleko, a mi živimo od izbora do izbora“, rekla je Jovanović.

Jovanović: Čekaju nas periodi intenzivnih padavina i poplava i dugih suša

„Mi smo ranjivi na klimatske promene. Čekaju nas periodi intenzivnih padavina i poplava i dugih suša. Mi smo poljoprivredna zemlja, a ne brinemo o navodnjavanju, o sortama koje mogu da podnesu klimatske promene, ne prilagođavamo građevinu, odbranu od poplava koje nanose ogromne štete. Prilagođavanje na klimatske promene je pitanje opstanka za nas, a naša politika se svodi na to ’valjda neće’“, rekla je Jovanović.

Ona je istakla da u nacrtu Integrisanog nacionalnog klimatskog i energetskog plana (INKEP) Srbije, kroz koji se sprovodi energetska i klimatska politika, nema cilja ugljenične neutralnosti 2050. niti jasnih mera u pogledu dekarbonizacije, pre svega energetskog sektora koji čini više od 80 odsto emisija, kao ni konkretnih mera naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene bašte.

Prema njenom mišljenju, taj dokument u sadašnjem obliku teško da može da ispuni svoju svrhu, a to je da pripremi naše društvo za put ka klimatskoj neutralnosti.

Podsetivši da je u junu usvojena Strategija niskougljeničnog razvoja, Jovanović je ocenila da je ona zastarela, jer je bez većih promena usvojen nacrt tog dokumenta završen pre pandemije, rata u Ukrajini, energetske krize, pre rasta razvoja tehnologija obnovljivih izvora energije.

Srbija nije spremna za CBAM

Jovanović je ukazala i da će za srpsku privredu, koja je izvozno orijentisana ka EU, veliki teret biti Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (CBAM) za koji Srbija nije spremna.

CBAM, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, obavezuje srpske kompanije u određenim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa, a od 2026. počeće naplata poreza na emisije.

Jovanović je rekla da Srbija, apsolutno posmatrano, nije veliki emiter, ali ako se gleda relativno po glavi stanovnika i te kako je veliki emiter, jer u proseku 2,5 do tri puta trošimo više energije za jedinicu BDP nego prosečna zemlja EU, što znači da emitujemo 2,5 do tri puta više ugljen-dioksida, a to znači da će to 2,5 do tri puta više da nas košta.

Ona je podsetila da je rebalansom budžeta za 2023. ulaganje u zaštitu životne sredine smanjeno za četiri milijarde dinara, a da je budžetom za 2024. za tu oblast namenjeno manje nego za projekat EXPO2027.

Perović: Evropski zeleni dogovor predstavlja prelomnu tačku

Slobodan Perović, konsultant u oblasti zaštite životne sredine i OIE, ocenio je da Evropski zeleni dogovor predstavlja prelomnu tačku, ali da ne bi bilo prvi put da Srbija propusti taj voz.

Perović je podsetio da je Zakon o klimatskim promenama bio spreman još 2018. a da je donet tek 2021, dok se još čeka na donošenje šest podzakonskih akata bez kojih nije moguće njegovo potpuno sprovođenje.

On je rekao da će na Konferenciju UN o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju otići delegacija dva ministarstva i najviši predstavnici Srbije, što je signal da država „misli ovog puta ozbiljno da se time bavi, bar na deklarativnom nivou“.

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rystad Energy elektricne-mreze-neophodno-investirati-3-1-biliona-dolara-do-2030-ogranici-globalno-zagrevanje

U električne mreže neophodno uložiti 3,1 bilion dolara do 2030. da se ograniči globalno zagrevanje

23. novembar 2023. - Zastarelost i neodgovarajuće karakteristike elektromreže su među najznačajnijim preprekama u energetskoj tranziciji, upozorava Rystad Energy

Istraživanje pokazalo da je podrška klimatskoj akciji veća nego što se misli

Dve trećine ljudi spremno da jedan odsto zarade da na spašavanje planete od klimatskih promena

23. novembar 2023. - Čak 69 odsto globalne populacije spremno je da dobrinese borbi protiv globalnog zagrevanje, odricanjem od jednog procenta svog dohotka

srbija nekp pks ldk energetsko planiranje

Uspešno je okončan ključni projekat za transformaciju energetskog ambijenta u Srbiji

23. novembar 2023. - Projekat "Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“, finansiran iz programa IPA 2017, poslužio je kao primer saradnje svih aktera energetskog sektora u zemlji u oblasti metodološkog strateškog planiranja

2024, najtopliji januar u istoriji merenja

Oboren prvi rekord ove godine: januar 2024. najtopliji u istoriji

23. novembar 2023. - Nakon najtoplije 2023. godine, u 2024. je zabeležen najtopliji januar u istoriji i ujedno osmi uzastopni mesec u kojem su globalne temperature dostigle rekordne visine