Energetska kriza

Jugoistočna Evropa ubrzava istraživanje i proizvodnju gasa da nadomesti ruski gas

Balkan gasnim platformama na moru LNG nadomesti ruski gas

Foto: iStock

Objavljeno

21.04.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

21.04.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Zemlje Jugoistočne Evrope naglo pojednostavljuju proceduru za istraživanje i proizvodnju gasa na moru, nude podsticaje i uzdaju se u LNG kao alternativu ruskom gasu. Zaštitnici životne sredine se protive iznenadnoj promeni energetske politike.

Napad Rusije na Ukrajinu je pogoršao već oštru energetsku krizu u Evropi. Evropska unija i njene države članice se i dalje formalno drže ciljeva klimatske politike na koje su se obavezale, pa čak i obećavaju da će izgraditi više postrojenja koja ne škode životnoj sredini nego što je planirano. Istovremeno žele da obustave uvoz fosilnih goriva iz Rusije, ali obnovljivi izvori nisu dovoljni da u kratkom roku nadomeste tu dodatnu potražnju.

Najveći izazov je ovisnost od ruskog gasa, a on se prevashodno doprema cevovodima. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je izjavila da je cilj da se do 2027. potpuno eliminiše potreba za fosilnim gorivima iz Rusije. Mere iz paketa REPowerEU, čije se predstavljanje očekuje sledećeg meseca, trebalo bi da daju konkretniji uvid.

EU će koristiti mnogo više obnovljivih izvora, nuklearne energije i uglja nego u ciljevima koje je postavila u prvobitnom planu Fit for 55 za smanjenje emisija, sudeći po dostupnim preliminarnim informacijama iz postupka njegove revizije. Izgleda da će jednu od ključnih uloga dobiti vodonik i biometan, koji mogu da se koriste umesto fosilnog gasa.

Usled drastičnog povećanja cena energenata, Evropska komisija, države članice EU i kompanije iz sektora fosilnih goriva forsiraju investicije u proizvodnju gasa na moru, terminale za LNG i drugu potrebnu infrastrukturu

Kako finansirati takve poduhvate je drugo pitanje. EU je već usvojila jedan hitni paket grantova i jeftinih kredita, NextGenerationEU, vredan preko 800 milijardi evra. Namenjen je oporavku od udarca pandemije i to na način da se privreda i energetika ozelene. U svakom slučaju, potrošači energenata mogu da očekuju da će cene ostati visoke još godinama.

Zemlje širom Evrope objavljuju planove za izgradnju terminala za tečni prirodni gas (LNG) ili ubrzavaju proceduru. Ideja je da se Rusija isključi i da se to gorivo doprema morskim putem. Mnoge države se takođe okreću projektima za istraživanje podmorskih rezervi gasa i njegovu proizvodnju, a Balkan nije izuzetak. Za to vreme, zaštitnici i zaštitnice životne sredine pozivaju na uzbunu zbog zagađivanja i emisija gasova s efektom staklene bašte.

Kada cena neke robe ili proizvoda raste, a aktuelni skok u oblasti fosilnih goriva i struje je ekstreman, to obično pojačava interesovanje kompanija za ulaganja.

Rumunija uvodi zakon o ofšoru da proizvodnja gasa na moru počne što pre

Premijer Rumunije Nicolae Ciucă izjavio je prošle nedelje da je u parlamentarnu proceduru stavljen takozvani ofšor zakon. Njime se uređuje istraživanje i proizvodnja gasa na Crnom moru. Ovim zakonom bi se takođe snizili porezi i otklonile barijere za izvoz gasa, a premijer je naveo da očekuje da će takođe omogućiti početak proizvodnje za projekat kompanije Black Sea Oil and Gas (BSOG) u drugoj polovini godine.

Što se tiče gasnog polja Neptune Deep, eksploatacija može da krene najranije krajem 2026, kazao je Ciucă. ExxonMobil je napustio taj projekat, a zatim je Romgaz objavio da će preuzeti njegovih 50 odsto udela. Ostatak drži OMV Petrom.

Premijer Nicolae Ciucă je uveren da će BSOG ove godine otpočeti proizvodnju iz svoje bušotine na Crnom moru

Premijer je dodao da će navedeni zakon takođe doprineti proizvodnji gasa na kopnu. Eksploatacija u okrugu Buzau na polju Karađele, najvećem koje je otkriveno u Rumuniji u poslednjih trideset godina, treba da počne 2024, izjavio je Ciucă.

TotalEnergies i OMV Petrom su u Bugarskoj uspeli da produže svoju dozvolu za istraživanje rezervi nafte i gasa za blok 1-21 Han Asparuh na Crnom moru koja je dobijena 2012. godine. Ministar energetike Alexander Nikolov je istakao važnost projekta za energetsku bezbednost zemlje. Te dve kompanije planiraju da investiraju skoro milijardu i po dolara u dvogodišnjem periodu rada na koji su dobile pravo, navode u ministarstvu.

INA priključuje postrojenja za proizvodnju gasa na mrežu dok joj platforma trune na dnu mora

Hrvatska je objavila da je povećala kapacitet svog LNG terminala na otoku Krku sa 2,6 milijardi kubnih metara gasa godišnje na 2,9 milijardi. Pored toga, LNG Hrvatska, operater postrojenja, otkrila je Montelu da proučava mogućnost da poveća količinu na 3,5 milijarde kubika.

INA, u vlasništvu mađarskog MOL-a, pokrenula je u martu proizvodnju na Severnom Jadranu iz svoje bušotine Ika B-1R-DIR. Kompanija je saopštila da je kapacitet 55 miliona kubnih metara godišnje.

Hrvatska je pre šest godina odustala od plana da se sprovedu probna bušenja

Proizvodnja iz još jedne bušotine treba da počne tokom ovog meseca. INA je dodala da bi za treći novi izvor trebalo da izgradi platformu i da će odluku o investiciji doneti narednih godina. Ta kompanija takođe sprovodi istraživanja na kopnu i gradi nova postrojenja za proizvodnju gasa.

Plan za sprovođenje probnih bušenja je napušten pre šest godina pod pritiskom javnosti i zato što su se potencijalni investitori povukli iz projekata.

Jugoistocna Evropa istrazivanje proizvodnju gasa nadomesti ruski gas
Foto: Nevio Smajić / Greenpeace CEE – Greenpeace Hrvatska

Aktivisti iz hrvatske ispostave Greenpeacea su protestovali ispred sedišta kompanije INA u Zagrebu da bi istakli da 500 dana nakon potonuća gasne platforme Ivana D nema zvaničnih informacija o uzroku incidenta niti pokušaja i da mesto nije sanirano. Vlada mora da pojača nadzor i temeljno ispita sve gasne platforme na moru, uključujući mogućnost isticanja metana, navode aktivisti.

Zvaničnici ne daju informacije o potonuću platforme Ivana D kompanije INA ni 500 dana nakon incidenta

Pozvali su na višedecenijski moratorijum na nova ulaganja u fosilnu infrastrukturu na Jadranu. Greenpeace tvrdi da vlada šalje poruku da se fosilna industrija može ponašati kako želi bez posledica. Ova organizacija je pozvala na upotrebu obnovljivih izvora i rešenja za skladištenje energije te sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Susedna Slovenija u poslednje vreme gleda kako da izgradi LNG terminal na jadranskoj obali.

Turska dala poreske olakšice radi što bržeg pokretanja proizvodnje na ogromnom gasnom polju

Turska je upravo saopštila da će ukidanjem obaveze plaćanja poreza podržati projekat proizvodnje iz gasnog polja Sakarya kompanije Turkish Petroleum. Poduhvat vredan 9,9 milijardi dolara treba da zaživi sledeće godine. To polje, otkriveno 2020, nalazi se u jugoistočnom delu Crnnog mora. Rezerve su procenjene na 540 milijardi kubika, a Turska ima i drugih utvrđenih nalazišta.

Ova zemlja skoro svu svoju potražnju za gasom zadovoljava iz inostranstva, a najviše iz Rusije. Cilj za Sakaryu je da sama pokrije četvrtinu uvoza kada dostigne puni kapacitet.

Turska je vršila istraživanja rezervi gasa u delovima Sredozemnog mora na koje pravo polažu i Grčka i Kipar, što je uzrokovalo međunarodne tenzije. S druge strane, Kipar gura projekte traganja i korišćenja vlastitih ležišta ugljovodonika, dok vlada u Ankari preti da će sprečiti te aktivnosti.

Grčka će posebno podržati napore za pronalaženje gasa

Grčka je prošle sedmice objavila da će ubrzati napore za istraživanje i eksploataciju mogućih rezervi nafte i gasa i izgradnje infrastrukture za ugljovodonike i cevovode. Greenpeace Greece je kritikovao te planove, koji uključuju mogućnost izvoza dalje u Evropu, uz obrazloženje da oni nisu odgovarajuće rešenje za energetsku i klimatsku krizu.

Prva istražna bušotina u Jadranskom moru kod obala Crne Gore je ispala suva. Ipak, tamo predstoji još pokušaja potrage za naftom i gasom. Albanija dozvoljava istražna bušenja, ali na tom planu već godinama nema aktivnosti.

Što se tiče uglja, rok za zatvaranje nekih termoelektrana u Federaciji Bosne i Hercegovine je odložen na neodređeno vreme. Grčka je odlučila da ove godine poveća proizvodnju lignita za 50 odsto, a vlada u Atini je saopštila da će neke termoelektrane ostati u pogonu duže nego što je planirano ukoliko to bude neophodno.

Rumunija se i dalje drži plana da 2032. prestane da koristi ugalj i namerava da sebi postavi ambicioznije ciljeve za uvođenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ali u međuvremenu iz rezerve vraća u rad elektrane koje koriste to gorivo.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Nemacka uvela drugu fazu kriznog plana za gas uzbuna

Nemačka uvela drugu fazu kriznog plana za gas – uzbuna

23 јуна 2022 - Isporuke ruskog gasa smanjene su od 14. juna za 60 odsto. Zasad nisu potrebne redukcije, koje su moguće u trećoj fazi

Italijanski ministar Cingolani ograniciti cene gasa da zaustavimo spekulante

Italijanski ministar Cingolani: Moramo ograničiti cene gasa da zaustavimo špekulante

22 јуна 2022 - Italijanski ministar Cingolani kaže da predlog njegove države Evropskoj uniji da ograniči veleprodajne cene gasa dobija sve veću podršku

RWE Commerzbank vetropark srednja preduzeca snabdevanje zelena energija

Nemački RWE i privreda partneri u budućem ofšor vetroparku od 1 GW

22 јуна 2022 - RWE i Commerzbank ponudiće srednjim firmama da se direktno snabdevanju zelenom enegijom iz vetroparka snage jedan gigavat

Kosovo* udeo u buducoj gasnoj elektrani Albaniji

Kosovo* hoće udeo u budućoj gasnoj elektrani u Albaniji

21 јуна 2022 - Kosovo* i Albanija sarađuju na projektu LNG terminala u Valoni, uz mogućnost da Kosovo* kupi udeo u obližnjoj elektrani na gas