Foto: Jan Mallander from Pixabay
Otvaranje rudnika litijuma u Srbiji je način da Evropa obezbedi snabdevanje ovom sirovinom, koja postaje sve traženija, ali i da smanji zavisnost od Kine, potvrdila je tajna lista projekata koju je nemačka vlada poslala Evropskoj komisiji, kako bi podržala geopolitičku evropsku inicijativu Globalna kapija.
Tajni spisak vlade iz Berlina, koji je objavio nemački list Handelsblatt, je možda i ključan dokaz da projekat Rio Tinta za eksploataciju rude jadarita u dolini Jadra, uživa i političku podršku evropskih država. Zbog toga je opravdan strah, svih koju ukazuju na štetnost ove investicije za ljude i životnu sredinu, da je njeno zvanično zaustavljanje početkom ove godine, samo varka.
Takođe, trebalo bi podsetiti i na izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da je ova zemlja zainteresovana za litijum iz Srbije, ali i na stav nove ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović.
EU želi da investira 300 milijardi evra širom sveta
Spisak 20 investicija odnosi se na incijativu Globalna kapija (eng. Global Gateway), koju je, kako navodi list, pokrenula EU kako bi odgovorila na kinesku inicijativu Pojas i put ili Put svile, u kojoj Kinezi finansiraju investicije širom sveta.
Ideja je da EU do 2027. kroz ovaj okvir, kako je zvanično saopšteno, uloži 300 milijardi evra, koje će obezbediti Evropska komisija, članice EU, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i privatni sektor.
Kineske incijative stvaraju mrežu država koje postaju politički i kreditno zavisne
Prioritet su pet sektora: digitalizacija, klima i energija, transport, zdravstvo i obrazovanje i istraživanje.
Rudnik litijuma u Srbiji, železnička veza od Burkine Faso do luke Takoradi u Gani, kabl za prenos podataka između Čilea i Australije, samo su neki od projekata sa kojima nemačka koaliciona vlada namerava da obuzda rastući globalni uticaj Kine, prenosi nemački list, koji je imao uvid u spisak projekata.
Kina proizvodi 65 odsto litijuma za baterije
Peking, kako se navodi, gradi autoputeve, luke i železničke linije širom sveta, i tako stvara mrežu zemalja koje su politički i kreditno zavisne od Kine, i ta mreža doseže i do Evrope.
Inače, Kina danas proizvodi 85 odsto retkih metala, koji se nalaze u električnim automobilima i vetroturbinama, i 65 odsto litijuma za baterije.
Na Balkanu će se graditi vetroparkovi i solarne elektrane
Nemačka sada predlaže projekte kao što je velika solarna elektrana u Bocvani i Namibiji, pruga između Burkine Faso koja nema izlaz na more i obale Gane ili vetropark u blizini Akre, glavnog grada Gane.
Fokus Globalne kapije, kako navodi nemački list, trebalo bi da bude i Balkan, pa bi se u Bosni i Hercegovini gradila vetroelektrana, a u Srbiju bi se promovisala eksploatacija litijuma kako bi se ojačala evropska proizvodnja baterija i smanjila zavisnost od Kine u pogledu sirovina.
Evropska inicijativa bi trebalo da ojača uticaj EU u Aziji preko gradnje puteva između Laosa, Vijetnama i Tajlanda, i projekata u Uzbekistanu. Slično se predlaže i za Latinsku Ameriku koja je, kako se navodi, bogata sirovinama potrebnim za zelene tehnologije.
Fon der Lajen: Investicije u infrastrukturu su srce današnje geopolitike
Istog dana kada je objavljena ova lista, juče, u Briselu je održan prvi sastanak Odbora Globalne kapije. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da je ova inicijativa pre svega geopolitički projekat, koji teži da pozicionira Evropu na konkurentnom međunarodnom tržištu.
Globalna kapija je ključan mehanizam jer su investicije u infrastrukturu srce današnje geopolitike, dodale je ona.
Kao primer projekata koji su deo ove Inicijative us ektoru energetike, Evropska komisija je navela Transbalkanski koridor, koji povezuje prenosne sisteme za električnu energiju Srbije, Crne Gore i BiH sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Italijom, fotonaponska postrojenja u Albaniji, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji, kao i vetroparkove u Severnoj Makedoniji i Srbiji.
R.I.P. SRBIJA