OIE

Eurelectric: Evropi neophodan dosad nezabeleženi nivo investicija u strujnu mrežu

Eurelectric-Evropi-neophodan-dosad-nezabelezeni-nivo-investicija-u-strujnu-mrezu

Foto: Creativeart on Freepik

Objavljeno

22.09.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.09.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Nakon jednog od težih perioda u svojoj istoriji, elektroenergetski sektor u Evropi je pokazao pozitivan trend na više polja, objavio je Eurelectric. Potrošnja gasa je smanjena 19 odsto, a milioni potrošača su instalirali toplotne pumpe, ali su za ubrzavanje elektrifikacije i uvođenja obnovljivih izvora neophodne dosad nezabeležene investicije u jačanje i širenje mreže, saopštila je ta organizacija.

Prošla godina je označila značajan zaokret za energetiku, pokazuju podaci iz godišnjeg Barometra struje (Power Barometer), kojeg objavljuje Eurelectric. Posle jednog od najvećih iskušenja u svojoj istoriji, u ovoj grani privrede se beleži nekoliko pozitivnih težnji, ističu u toj asocijaciji evropskog elektroenergetskog sektora.

Nakon rekordnog uzleta cena i državnih intervencija na tržištu 2022. godine, potrošnja gasa je oborena 19 procenata, a milioni potrošača su prešli na toplotne pumpe. Pomenuti pad je zabeležen u periodu od avgusta do kraja januara, sa prosečnog nivoa iz nekoliko prethodnih godina.

Evropska komisija je apelovala da se potrošnja gasa smanji 15 odsto, a prosečni pad je dostigao 19 procenata

Države članice Evropske unije su zimu zapravo završile sa nekim od do sada najviših količina prirodnog gasa u rezervi. Inače, Evropska komisija je prvobitno, na vrhuncu energetske krize, pozvala na smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto.

Cene struje su u međuvremenu relativno splasnule. U veleprodaji su pale sa prosečnih 227 evra po megavat-satu iz 2022. na stotinu evra, a pratile su ih i cene električne energije na malo, stoji u dokumentu.

„Trebamo više vodova, više digitalizacije i veću klimatsku istrajnost kako bismo pripremili svoje mreže na spuštanje neto emisija na nulu. Za to je potrebna promena u pristupu regulativi. Operaterima mreža mora da se omogući da investiraju u skladu s očekivanjima, unapred, da bismo mogli da počnemo da se spremamo za veću elektrifikovanost“, izjavio je generalni sekretar organizacije Eurelectric Kristijan Rubi.

Slika varira od tehnologije do tehnologije

Stope porasta kapaciteta za proizvodnju električne energije drastično variraju među posmatranim tehnologijama. Dok je kod solara postignut rekordan novi obim, 41 gigavat, instaliranje vetroturbina je usporilo i na vodi i na kopnu usled kombinacije faktora: prepreka u lancu snabdevanja, sporosti izdavanja dozvola i loše osmišljenih tendera, navode autori dokumenta.

Kapacitet u segmentu skladištenja energije mora da se gotovo učetvorostruči pre kraja decenije, na 191 gigavat

Povećanje proizvodnje iz varijabilnih izvora – solara i vetra, povećava potrebu za postojanim i fleksibilnim rešenjima za stabilizovanje sistema, naglašava Eurelectric. Instalirano je 4,5 gigavata 2022. godine, ali će za pokrivanje budućih potreba trebati 11 do 14 gigavata godišnje, tvrde u asocijaciji.

Kapacitet za skladištenje energije je 2021, radi poređenja, uvećan za 2,5 gigavata, a ove godine se očekuje šest gigavata. Prošle godine je ukupni kapacitet dostigao 51 gigavata, od čega su reverzibilne hidroelektrane činile 47 gigavata. Eurelectric je izračunao da taj sektor najkasnije 2030. treba da dostigne 191 gigavat.

Rast ulaganja u distributivnu mrežu se ubrzava, mada nedovoljno

Investicije u distributivnu mrežu su 2022. iznosile rekordnih 35 milijardi evra, a ove godine će verovatno porasti na 36 milijardi, otkrivaju podaci iz studije. Međutim, Eurelectric je podvukao da prosek u periodu od 2020. do 2050. treba da se katapultira na 65 milijardi evra.

„Po pravilu, trebalo bi da u mrežu investiramo 0,67 evra na svaki evro uložen u proizvodne kapacitete. Taj nivo je danas tek nekih 0,30 evra“, piše u izveštaju.

Bilo je još nekih ozbiljnih uzmaka. Na primer, energetski intenzivna industrija je pretrpela pad proizvodnje. U podsegmentu aluminijuma, cinka i silicijuma je prošle godine ugašeno između 35 i 45 odsto kapaciteta i postoji opasnost da smanjenja budu trajna, tumači Eurelectric.

Što se tiče toplotnih pumpi, prodaja je skočila 36 odsto na tri miliona uređaja i tako se ukupan broj popeo na 20 miliona. Nivo do 2030. treba da dostigne 55 miliona, stoji u dokumentu.

Na kraju prošle godine su u administraciji bili zaglavljeni projekti vetroelektrana s ukupnim planiranim kapacitetom od 80 gigavat-sati

U domenu emisija, elektroenergetski sektor je u periodu od januara do kraja avgusta postigao smanjenje od 15,1 odsto na godišnjem nivou, na rekordno niskih 208 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu.

Deo izveštaja je posvećen otezanju u postupku izdavanja dozvola za vetroelektrane. Na kraju prošle godine su u administraciji bili zaglavljeni projekti s ukupnim planiranim kapacitetom od 80 gigavat-sati. U apsolutnim veličinama, najviše je bilo u Francuskoj – blizu 16 gigavata, Finskoj (skoro 15) i Španiji (13 gigavata).

Kapaciteti na čekanju u Grčkoj i Hrvatskoj bili su među najvećima. Prva je bila šesta u Evropi, sa nešto manje od četiri gigavata i odmah iza Nemačke, dok je potonja, deveta na spisku, imala upola manje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

federacija bih pravilnik energetske dozvole

U Federaciji BiH nije potrebna energetska dozvola za elektrane snage manje od 1 MW

22. septembar 2023. - Ministarstvo energije, rudarstva i industrije Federacije BiH donelo je Pravilnik o izdavanju energetske dozvole

La Kamera IRENA Moramo da instaliramo vise elektrana na obnovljive izvore i brze

La Kamera (IRENA): Moramo da instaliramo više elektrana na obnovljive izvore i brže

22. septembar 2023. - Šef agencije IRENA Frančesko la Kamera skrenuo je pažnju na geografsku koncentraciju širenja kapaciteta iz obnovljivih izvora u nekim delovima sveta

toplotni talas berze cene struje jie srbija evropa

Šta se krije iza rekordnih cena na berzama Jugoistočne Evrope: Krivci prenosna mreža, ali i još ponešto

22. septembar 2023. - Rekordno visoke temperature nisu razlog za rekordan rast cena na berzama od 50 do čak 170 odsto, pokazale au analize

zeleni celik elektricna vozila studija

Prelazak na zeleni čelik neznatno utiče na cenu električnih vozila

22. septembar 2023. - Prelazak na 100 odsto zelenog čelika do 2040. koštao bi samo osam evra, zbog troškova CO2 emisija, kao i pada troškova proizvodnje čelika