ELES dobio preko 100 milliona evra od EU, Japana za razvojne projekte

ELES gradi svoju poziciju preko razvojnih projekata, uz jaku međunarodnu komponentu. Slovenački operator prenosnog sistema (TSO) električne energije obezbedio je od Evropske unije i Japana više od sto miliona evra za tu namenu, otkrio je u intervjuu za Balkan Green Energy News generalni direktor Aleksander Mervar. On je kazao da kompanija ima zadatak da doprinese društveno korisnoj energetskoj tranziciji ka budućnosti bez ugljenika.

Prodor energije iz obnovljivih izvora se ubrzava širom sveta. Šta ELES preduzima da bi održao korak s tim trendom? Koji je njegov zadatak u svetlu izazova koji se javljaju?

Kad posmatramo integraciju obnovljivih izvora u energetski sistem, ELES deluje u tri ključna pravca, koji se dele na više manjih. Prvi je povećanje kapaciteta osnovne mreže, koji će omogućiti dalje povećanje prenosa struje na velikim razdaljinama.

Drugi je podrška elektrifikaciji rasutih, distribuiranih izvora i onoj na mikronivou, a one zajedno s aktivnim odazivom na strani potrošnje postaju sve bitniji faktor za stabilnost elektromreža. Treći glavni pravac je međusektorsko uparivanje – povezivanje elektroenergetskog sistema s drugim čistim izvorima energije i energetskim mrežama, kao i transporta.

Naš posao je da kroz operativne, investicione i razvojne aktivnosti, projekte i učešće u donošenju zakonodavnih rešenja proširimo svoje znanje i omogućimo društveno korisnu tranziciju ka budućnosti bez ugljenika.

Kako ELES, budući da je u državnom vlasništvu, vaga svoje korporativne interese u odnosu na tempo unapređenja sistema i zahteve iz vlade?

Na svom polju rada moramo da težimo ravnoteži između očekivanja i interesa mnogih zainteresovanih strana. Izazov je postizati kompromise, ali najvažnije je učiniti poslovanje transparentnim. Mnogo napora ulažemo u održavanju partnerskih odnosa sa glavnim zainteresovanim stranama.

Došao sam u kompaniju pre 12 godina, a generalni direktor sam od 2013. godine. Sve ovo vreme imali smo sreću da imamo efikasan nadzorni odbor. Zatim, a to nije manje bitno, presudno je ceniti svoje ljude.

Znate, nismo bili obavezni da uđemo u razvojne projekte za koje su potrebni veliki resursi. Ali s dobrim rezultatima svojih strateških inovacija zadobili smo veće poverenje glavnih donosilaca odluka i drugih zainteresovanih strana. Uvek smo sve što je potrebno izvršavali u pravom trenutku.

Naše aktivnosti na polju inovacija prepoznala je i Evropska komisija, od koje smo dobili znatnu finansijsku podršku. Dosad smo za razvojne projekte obezbedili preko sto miliona evra sredstava od Evropske unije i Japana.

Kako će projekti interkonekcija s Italijom i Mađarskom uticati na domaću mrežu i elektroenergetski sistem?

Novi projekti interkonekcija nas pripremaju za veliku promenljivost u geografskoj koncentrisanosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i očekivanog ubrzavanja izmena smera tokova između najvećih energetskih centara u Evropi. Usled rečenih fluktuacija, Slovenija će biti sve izloženija pritisku tržišta i potrebe za operativnom stabilnošću.

Odgovor na sve te izazove su povećavanje kapaciteta dalekovoda i interkonekcije. Osim toga, domaća mreža će biti mnogo bolje korišćena nego ranije i dovešćemo do pozitivnog efekta što se tiče troškova koje plaćaju korisnici. Međutim, treba naglasiti da interkonekcije trenutno nisu jedino rešenje.

U ELES-u takođe vodimo mnogo računa o tome da mreža bude pod kontrolom, što je danas naš najveći adut u poređenju sa susednim zemljama i evropskim elektroprivredama. Zajedno s našim nacionalnim i međunarodnim projektima, Slovenija je od kritične tačke postala jedno od najfleksibilnijih čvorišta u Evropi.

Da li će projekat Sincro.Grid s Hrvatskom koristiti domaćinstvima i potrošačima struje u privredi?

Da, projekat pametnih mreža Sincro.Grid će unaprediti slovenačku i hrvatsku mrežu i mreže okolnih zemalja. Doneće finansijsku i društvenu korist, kao i dobrobit po pitanju životne sredine, jer će oboriti emisije CO2. Omogućiće kontrolisani prenos velikih količina energije iz obnovljivih izvora iz Jugoistočne Evrope ka zapadnim tržištima.

Projektom Sincro.Grid ćemo rešiti probleme s prenaponom, koji su povezani sa starenjem opreme i većom mogućnošću kvara te nižim nivoom pouzdanosti, tako što ćemo i u slovenačkoj i hrvatskoj prenosnoj mreži priključiti uređaje za kompenzaciju.

Virtuelni prekogranični kontrolni centar je potpuno nova ideja na globalnom planu

Ubacivanjem baterija za skladištenje struje (10 megavata i 50 megavat-sati) omogućićemo ulazak ove tehnologije u najzahtevnije oblasti upravljanja sistemom u delu variranja frekvencije. Sa DTR sistemom za utvrđivanje operativnih limita, dalje ćemo povećati prekogranični kapacitet prenosa postojećim dalekovodima.

Virtuelni prekogranični kontrolni centar (VCBCC) je potpuno nova ideja na globalnom planu. S njim dobijamo još funkcija u postojećem ELES-ovom i HOPS-ovom kontrolnom sistemu, među kojima su kontrola napona i optimizacija gubitaka, praćenje proizvodnje iz obnovljivih izvora i efikasna kontrola nad njom kao i daljinsko upravljanje novim uređajima (SVC / STATCOM, VSR prigušnicama, kondenzatorom MSC, baterijama).

ELES je dobio ISGAN-ova priznanja za demonstraciju pametnih mreža i pametnih zajednica i istraživački poduhvat FutureFlow. Kako se ona odražavaju na vaše planove?

Prvo i drugo mesto za NEDO odnosno projekat FutureFlow na svetskom nivou veliko su priznanje za ELES i, istovremeno, snažan dokaz za same sebe i druge da čak i tradicionalno konzervativni TSO-ovi mogu da budu nosioci najprogresivnijih razvojnih i inovativnih aktivnosti – i to veoma uspešno.

U ELES-u radimo promišljeno i sistematski, a u taj pristup ulaze dva dokumenta koje je nedavno odobrio nadzorni odbor. To su Strategija održivosti ELES-a do 2050. i Dugoročni strateški plan ELES 2021-2025.

Kao što su ELES-ovi strateški dokumenti bili zajednička nit našeg rada proteklih desetak godina, možemo reći i da ovi dokumenti predstavljaju okvir našeg budućeg rada. Odobravanje od učesnika u projektima i eksterne javnosti nadahnjuje nas da i dalje izvrsno sprovodimo projekte koje smo sebi zacrtali.

Možete li iz ugla troškova i upravljanja uporediti tehnologiju baterija, koja je u usponu, s konvencionalnim skladištenjem električne energije? Koja je uloga baterija i kondenzatora u sistemu prenosa?

Za konvencionalno skladištenje struje koriste se reverzibilne hidroelektrana. Osnovna namena im je da drže veću količinu energije, pa se prave tako da rade u punom ciklusu, gde se iskoristi celokupna gornja akumulacija.

Veličina akumulacije utiče na dužinu ciklusa, koji može da traje nekoliko dana ili čak nedelja. Elektrana pumpa vodu naviše dok su cene niske, a proizvodi kada su više i tako ostvaruje profit.

Savremeni sistemi baterija za pohranjivanje energije nisu podesni za takav rad, pošto su mnogo ograničeniji u zapremini nego reverzibilne hidroelektrane. Kod baterija su nam najkorisniji njihova brzina i veća efikasnost, tako da su veoma pogodne za brzo regulisanje frekvencije ili čak za povećanje istrajnosti sistema odnosno inercije.

Baterije su isplativije za skladištenje nego reverzibilne hidroelektrane kad je reč o brzom regulisanju frekvencije ili čak jačanje inercije

Za te svrhe, ulaganje u baterijske sisteme je ekonomski opravdanije nego u reverzibilne pogone. Takođe, znatno je lakše smestiti pogon s baterijama u prostoru nego konvencionalne izvore. Velika prednost sistema baterija za skladištenje struje je njihova mogućnost da obavljaju više funkcija u isto vreme, što je posebno dobrodošlo na nivou kod krajnjih korisnika.

Kondenzatori se kod prenosa struje uglavnom upotrebljavaju za unapređenje naponskih uslova, odnosno u segmentu reaktivne snage, a ne aktivne snage ili frekvencije. Oni imaju slične prednosti nad konvencionalnim postrojenjima kao baterije, a mana im je što regulaciju omogućavaju samo u jednom smeru.

Da li vodonik ima svoje mesto u napretku tehnologije na tom polju?

TSO-ovi su svesni da u ovom sektoru tek treba uspostaviti praksu i svi znaju da treba da razradimo put. Ali trenutno se obnovljivim izvorima ne može rešiti sve što je neophodno za prenos. Slovenija će do februara imati 40 megavata u baterijama sa ukupnim kapacitetom za skladištenje od 150 megavat-sati, uključujući one iz projekta NEDO. Ali to je još uvek daleko od dovoljnog.

Kompanija i njeni partneri su se sa svojim projektom SLOP2G za vodonik prijavili za sredstva Inovacionog fonda EU

Jasno nam je da je zeleni gas veza i izvor energije u tranziciji ka društvu neutralnom po pitanju ugljenika, što je EU proglasila u Evropskom zelenom dogovoru i svojim strategijama za vodonik i za integraciju energetskog sistema. Tako smo lane udružili svoju ekspertizu i iskustva s Plinovodima, HSE-om i HESS-om i počeli da radimo na projektu SLOP2G, kojeg smo krajem oktobra prijavili za sredstva iz Inovacionog fonda.

Projekat integriše dve lokacije za proizvodnju energije, gde će struja iz obnovljivih izvora i višak električne energije u sistemu biti pretvarani u zeleni vodonik, a on će zatim biti konvertovan u sintetički metan. Zeleni vodonik i sintetički metan će na oba mesta moći da se ubacuju u mrežu za prenos gasa i isporuku krajnjim komercijalnim i korisnicima u industriji. Ovaj projekat je prvi konkretan korak na polju integracije sektora struje i gasa.

Projekat NEDO se sprovodi već četiri godine. Da li vam je pomogao u razvoju kapaciteta za međunarodnu saradnju?

ELES je i pre projekta NEDO imao saradnju na međunarodnom planu, mada uglavnom u Evropi. Članstvo u Evropskoj mreži operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) sa sobom nosi učešće više od stotine zaposlenih u raznim radnim grupama.

Stoga smo već imali dobro utvrđene osnovne kapacitete. Zaposleni su visokoobrazovani i stručni i govore po barem jedan svetski jezik.

U projektu NEDO smo stekli iskustvo u radu u kulturnom okruženju koje je značajno drugačije od evropskog. Tokom ovih godina proširili smo svoje vidike po pitanju međunarodne saradnje i, posledično, ohrabrili se za rad s najboljim partnerima bez obzira odakle su.

Tim je samopouzdaniji i još stručniji i svaka saradnja ove vrste za nas otvara više mogućnosti.

Koje je rezultate postigao FutureFlow?

FutureFlow nam je doneo niz rezultata, a neke smo već tokom projekta efektivno integrisali u dnevne aktivnosti i tržište električne energije u Sloveniji. Ali počnimo s konkretnim rezultatima.

Treba da pomenemo tri platforme informacionih tehnologija (IT) koje smo razvili u sklopu projekta. One integrišu čitav lanac, od najmanje kontrolne jedinice do regionalne platforme za balansno tržište, u jedinstvenu celinu s integrisanom funkcijom optimizacije.

Uz pomoć tog tehnološkog rešenja, godinu dana smo izvodili probe u Austriji, Nemačkoj, Rumuniji i Sloveniji i testirali i verifikovali tehnologije koje omogućavaju kompleksne sistemske usluge poput automatske rezerve za ponovnu uspostavu frekvencije – aFRR. Rezultatima projekta FutureFlow pokazali smo da povezivanjem tržišta fleksibilnosti četiri zemlje koje su učestvovale u testovima možemo da uštedimo 23 odsto regulacione energije.

Sa tržišnog aspekta, svakako je zadivljujući uspeh što smo u Austriji, Mađarskoj, Rumuniji i Sloveniji proučili praktično celokupan potencijal fleksibilnosti i privukli više od devedeset klijenata i rasutih izvora ukupnog kapaciteta većeg od 50 megavata.

Zahvaljujući projektu FutureFlow, ELES je obogaćen brojnim veštinama, koje smo iskoristili za redefinisanje tržišta balansiranja električne energije i pratećih usluga u Sloveniji. Nova pravila i uslovi za pružaoce usluga balansiranja se zato što više oslanjaju na rezultate projekta FutureFlow.

Šta možete da nam kažete o rizicima za energetsku bezbednost u doba hakovanja i geopolitičkih turbulencija? Da li ste nekad pretrpeli sajbernapad?

ELES ima dva sistema: SCADA je za upravljanje prenosnom mrežom, a drugi je za poslovni segment. Pored toga imamo, po sopstvenim procenama, drugi po snazi telekomunikacioni sistem u Sloveniji.

Adekvatno štitimo svoje sisteme i pratimo uputstva i smernice ENTSO-E-a za SCADA sistem. Mnogo pažnje obraćamo na informatičku bezbednost.

U početnoj smo fazi uspostavljanja vlastitog operativnog bezbednosnog centra. Do sada nismo imali posledica od eksternih sajbernapada, ali bilo je nekoliko pokušaja.

Šta ekspanzija elektromobilnosti znači za slovenačkog operatera sistema prenosa?

Elektromobilnost bi u narednih deset godina mogla da se razvije u ozbiljnu smetnju za elektroenergetski sistem. Ne samo za distribuciju, već i za proizvodnju, odnosno za celokupan sistem, što onda postaje ELES-ov problem. Međutim, ukoliko uredimo elektromobilnost na pravi način, njen uticaj na sistem bio bi praktično neutralan, moguće i pozitivan.

ELES vrlo intenzivno učestvuje u pripremi neophodnih zakonskih, tehničkih i infrastrukturnih temelja za učinak koji priželjkuju i elektroenergetičari i korisnici vozila. Naime, sklad između upotrebe električnih vozila, infrastrukture za punjenje i strujnog sistema značiće mnogo niže cene čiste energije i mrežarine za krajnje korisnike.

Sklad između upotrebe električnih vozila, infrastrukture za punjenje i strujnog sistema značiće mnogo niže cene čiste energije i mrežarine za krajnje korisnike

Pre dve godine smo lansirali koncept E8 za integralni razvoj infrastrukture za masovno punjenje električnih vozila. Počeli smo pilot-projektom, tako što smo proučavali aspekat korisničkog iskustva i zato omogućili zaposlenima da koriste kompanijina električna vozila. Instalirali smo 21 pametnu stanicu za punjenje na ELES-ovim lokacijama po Sloveniji i uspostavili centralni sistem za daljinsko upravljanje punionicama.

Punjači se pojavljuju na sve strane, ali potrebna su rešenja za platforme i digitalno plaćanje. Širimo mrežu. Na auto-putevima će biti postavljeno šest stanica za električne autobuse i kamione. Podrazumeva se da one za velika vozila moraju da budu snažne i superbrze. ELES je potpisao sporazum o elektromobilnosti s drugim državnim kompanijama: DARS-om, koji upravlja auto-putevima, i Telekomom Slovenije.

Na čemu je dosad radio konzorcijum za pametne mreže oformljen pre godinu dana s kompanijom GEN-I?

Konzorcijum za zelenu transformaciju priprema prvu sveslovenačku komercijalnu platformu za korišćenje disperziranih izvora, mikroelektrifikaciju i aktivnu potrošnju, radi implementacije nefrekvencijskih i frekvencijskih usluga u distribucionom i prenosnom sistemu.

Istovremena upotreba tih izvora na nivou obe mreže i stvaranje platforme namenjene rešavanju trenutnih uskih grla u distribucionom sistemu jeste karika koja nedostaje da bi se u Sloveniji ubrzalo uvođenje pametnih mreža. Zato je krajnji cilj da se ohrabri takav prodor na komercijalnoj bazi, bez subvencija.

Pandemija virusa korona uslovila je uvođenje strogih pravila u ELES-u za očuvanje stabilnosti u sistemu. Koje su dosadašnje posledice i kako se u ovoj fazi nosite s krizom?

U ELES-u smo svesni uloga koje imamo. Pružamo usluge od presudne važnosti i upravljamo infrastrukturom od vitalnog značaja. Moramo da obezbedimo uslove da je struja uvek dostupna potrošačima.

Ovde važnu ulogu ima neometan rad Republičkog centra za upravljanje (RVC). Opremljen je najsavremenijom tehnologijom. Rad zaposlenih u NCC-u ima ključni značaj za neometano funkcionisanje elektroenergetskog sistema Slovenije.

Od toga zavisi celokupno snabdevanje strujom u Sloveniji, a zbog interkonekcija bi naše eventualne greške uticale čak i na susedne zemlje, kontinentalni deo Evrope. Zato smo se tokom prvog ciklusa epidemije, od marta do maja, prvo pobrinuli za bezbednost svojih zaposlenih u RVC-u.

Preko 60 procenata zaposlenih u ELES-u radi od kuće, 25 odsto obavlja svoj posao na radnom mestu, dok je oko 15 procenata na čekanju

Došli smo do zaključka da ćemo drastično smanjiti mogućnost inficiranja ukoliko deo ekipe bude u izolaciji u prostorijama RVC-a, a ostatak u izolaciji kod kuće. Posle dve nedelje smo zamenili tim u RVC-u, nakon što su svi u njemu testirani.

Osim toga, poslali smo većinu zaposlenih da rade od kuće ili ih privremeno poštedeli ukoliko uslovi nisu omogućavali rad od kuće. Za drugi talas smo počeli da se pripremamo već početkom jula, a stalno prilagođavamo svoje mere i smernice.

Preko 60 procenata trenutno radi od kuće, 25 odsto obavlja svoj posao na radnom mestu, dok je oko 15 procenata na čekanju. Što se tiče RVC-a, dosad nismo uvodili karantin, jer smo koristili druge preventivne mere.

Naravno, zbog pada potrošnje struje u našoj državi i manjih prihoda od prekograničnih prenosnih kapaciteta, ELES-ovi prihodi će se ove godine smanjiti oko 15 odsto ili 25 miliona evra. To će imati dalekosežne posledice, a pogotovo što se tiče racionalizacije svih mogućih troškova.