Elektroenergetski sistem Srbije može da prihvati elektrane na vetar i solar snage 5.800 MW

Analiza adekvatnosti, koju je pripremila Elektromreža Srbije pokazala je da elektroenergetski sistem Srbije, bez ikakvih dodatnih ulaganja u sada raspoložive proizvodne kapacitete za sekundarnu i tercijarnu regulaciju frekvencije, može da prihvati solarne elektrane i vetroparkove snage 5.800 MW, izjavio je Nebojša Petrović, savetnik za tehničko-tehnološki razvoj generalnog direktora EMS-a, na savetovanju Energetika 2023 na Zlatiboru, koje je organizovao Savez energetičara.

U 5.800 MW, koji su rezultat Analize (studije) adekvatnosti, ulazi i 400 MW već izgrađenih vetroparkova, pa, kada se na to dodaju 717 MW sa prvih održanih aukcija, ostaje prostor da se priključe elektrane na vetar i solar snage 4.683 MW.

Inače, do kraja maja EMS je dobio zahteve za priključenje na mrežu elektrana na solar i vetar snage oko 19.900 MW, a već polovinom septembra cifra je dostigla 21.965,2 MW, s tim da je reč o projektima koji su u različitim fazama razvoja, a najveći broj projekata je na samom početku.

Analiza adekvatnosti urađena je u skladu sa EU uredbom SOGL, koja je obavezna za primenu u interkonekciji Kontinentalne Evrope

Analiza adekvatnosti, kako kaže Petrović, je urađena prema probabilističom pristupu koji se zahteva prema uredbi Evropske unije SOGL (eng. System Operation Guidelines) i obavezna je za primenu u interkonekciji Kontinentalne Evrope, za proračun regulacione (balansne) rezerve kada je u elektroenergetskom sistemu visoki udeo varijabilnih obnovljivih izvora energije.

Uredba uključuje dosta različitih merila od usklađenosti proizvodnje i potrošnje, preko tržišnih mehanizama, kao što je modelovanje regulacione (balansne) rezerve za dan-unapred tržište, preko korišćenja istorijskih podataka o grešci regulacije frekvencije i snage razmene, prinudnim ispadima termojedinica, varijacijama potrošnje u odnosu na planiranu, grešci prognoze proizvodnje vetroelektrana, do capacity faktora i ramping-a (gradijenta promene proizvodnje u jedinici vremena) za solar i vetar, kao i budućih nivoa integracije varijabilnih OIE u prenosni sistem.

Sada se čeka saglasnost AERS-a na Plana razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2023-2032, koji sadrži i Analizu adekvatnosti

„Kada smo sve to uzeli u obzir došli smo do toga da elektroenergetski sistem Srbije, na prenosnom i distributivnom niovu, sa postojećim regulacionim proizvodnim kapacitetima, uključujući reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bajinu Baštu, može da prihvati 5.800 MW vetroparkova i solarnih elektrana“, rekao je Petrović.

Analiza je urađena u okviru Plana razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2023-2032, desetogodišnjeg plana koji se ažurira svake dve godine, i zbog obaveze proistekle iz izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, donetog krajem aprila 2023.

Plan, sa Studijom,  kako kaže Petrović, dostavljen je Agenciji za energetiku Republike Srbije (AERS), a javne konsultacije za sve zainteresovane strane su trajale do 5. avgusta 2023. Sada se čeka saglasnost AERS-a na taj Plan.

Inače, Petrović je govorio na na panelu Razvoj moderne energetske infrastrukture u kontekstu potreba za skladištenjem energije, čiji moderator je je bio Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara, a učesnici još i Maja Turković, izvršna potpredsednica kompanije CWP Europe, Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze SEEPEX, Dejan Ostojić, član Nadzornog odbora EPS-a, i Željko Marković, ekspert za energetiku.

Čeka se donošenje nove Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanju električnom energijom

Petrović kaže da je EMS po starom Zakonu o energetici, tačnije pre aprila 2021, dobio zahteve za elektrane snage oko 4.500 MW, Elektrodistribucija Srbije (EDS), kao operator distributivnog sistema, za više od 1.000 MW.

To, kako dodaje, zajedno otprlike predstavlja ovaj kapacitet koji je naveden u Studiji adekvatnosti, i to su, dobrim delom, projekti koji su dosta odmakli u proceduri za dobijanje priključka na mrežu.

Svi ostali zahtevi čekaju donošenje nove Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanju električnom energijom, ističe Petrović.

Studija, prema njegovim rečima, govori da iz ugla stabilnosti rada elektroenergetskog sistema nema prepreka da svi investitori koji su podneli zahteve po starom Zakonu o energetici mogu te elektrane da izgrade i priključe na m-režu.

On podseća da u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, usvojenim krajem aprila 2023. omogućeno je da se odlaganje priključenja na prenosnom sistemu ne primenjuje na zahteve za priključenje vetro i solarnih elektrana ukoliko investitor obezbedi kapacitet, koji nije obuhvaćen sada raspoloživim kapacitetima, za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve.

Taj kapacitet će biti ponuđen operatoru prenosnog sistema za sistemsku uslugu sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene.