Električna vozila u Srbiji – slovenački model odličan, hrvatski zaobići

U Srbiji ne postoje ni podsticaji ni infrastruktura za električna vozila. Inicijative privatnog sektora iz zemlje i inostranstva bi mogle to da promene.

Sve više stanica za punjenje elektičnih vozila u jugoistočnoj Evropi

Mašinski fakultet u Beogradu pustio je u rad superbrzi punjač za električne automobile 25. aprila. U pitanju je deo evropskog projekta „Zelena Balkanika“ koji bi trebalo da omogući pokretljivost električnih vozila duž 2.000 kilometara autoputa od Minhena preko Salcburga, Ljubljane, Zagreba, Beograda, Skoplja, Podgorice, Tirane do Dubrovnika, Splita i Zadra do Kopra.

“Zelena Balkanika” je projekat slovenačke kompanije Hidria, a njen direktor Iztok Seljak je još krajem prošle godine u intervjuu za naš portal najavio plan da se cela deonica od Minhena do Istanbula opremi stanicama za punjenje.

Marko Femc iz kompanije „Plan-net“ je rekao da bi uz mrežu stanica za brzo punjenje, putovanje od Ljubljane do Beograda moglo da košta samo 9,6 evra.

Samo dan kasnije, 26. aprila stigla je najava kompanije Tesla da namerava da otvori superbrze punjače u šest zemalja jugoistočne Evrope: po tri stanice u Srbiji i Rumuniji, dok će po jednu stanicu dobiti Bugarska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Moldavija.

Hrvatska će dobiti još četiri pored postojeće dve, a u Sloveniji već rade tri stanice za punjenje elektromobila. Tesla ima 5.400 superbrzih stanica za punjenje širom sveta, a plan je da se taj broj udvostruči.

Reč struke: država da pomogne podsticajima i infrastrukturom

Jasno je da električni automobili traže infrastrukturu, odnosno mesta na kojima mogu da napune baterije. Ukoliko država u to ne investira, električne automobile mogu koristiti samo vlasnici sa garažom koja ima priključak na struju.

Olivera Đorđević iz Centra za motorna vozila AMSS-a podseća da ni same stanice ne mogu da prodaju električnu energiju ako tržište nije liberalizovano, što je problem koji postoji i u drugim zemljama, a ne samo u Srbiji.

Pored toga, Đorđevićeva na konferenciji o električnim vozilima, koja se održala u okviru Renexpo Water & Energy Foruma 2017, rekla da je praksa u razvijenim zemljama pokazala da je najbolje kada država subvencioniše kupovinu električnih automobila i te subvencije se kreću od tri do čak 15 hiljada evra.

Trenutno stanje u regionu i perspektive

Prema rečima Đorđevićeve treba paziti da se ne ponova greška koja je napravljena u susednoj Hrvatskoj, gde su uvoznici posle dobijanja subvencija povećali cenu, čime je poništen efekat državnih podsticaja.

Da bi se krenulo sa mrtve tačke, potrebno je da država svoje službe prebaci na korišćenje električnih vozila, rekla je ona i dodala da bi to smanjilo troškove za gorivo što bi omogućilo izgradnju stanica za punjenje i stvaranje začetaka neophodne infrastrukture.

Kao dobar primer iz regiona, naša sagovornica je navela primer Slovenije, gde je država otvorila stanice na kojima je punjenje besplatno, ali je  takođe pokrenula i car-sharing model za električna vozila koja koristi državna administracija, projekat iza čije realizacije stoji kompanija Avant Car i njen suosnivač Matej Čer.  U Hrvatskoj, Hrvatska elektroprivreda (HEP) je već pustila u rad 30 stanica za punjenje.

Beograd planira povećanje broja eletričnih vozila u Beogradu 

U Beogradu već postoji pet električnih autobusa koji od septembra 2017. saobraćaju na liniji od Vukovog spomenika do naselja Belvil.

Direktor GSP-a Željko Milković je za Balkan Green Energy News rekao da su se oni za sada dobro pokazali, ali da je rano za konačnu ocenu jer period eksploatacije nije dug.

Ta vozila koriste kondenzatore visokog kapaciteta – sa punjenjem od 6 do 8 minuta ona mogu da pređu 22 kilometra, a troškovi su sedam puta manji u odnosu na autobuse na dizel. U budućnosti, može se očekivati višestruko više električnih autobusa na ulicama, a Milković je podsetio da je gradonačelnik Beograda Siniša Mali prilikom posete Kini, najavio da će grad kupiti 80 takvih vozila.

Postoje i drugi nagoveštaji da bi privatni sektor mogao da pomogne državi da započne proces podsticanja proizvodnje, uvoza, kupovine i korišćenja električnih vozila.

Kineska kompanija Jinlong (Yinlong) je izrazila spremnost da preuzme fabriku autobusa Ikarbus i uloži 30 miliona evra. U perspektivi, Jinlong namerava da otvori novu proizvodnu liniju za električne autobuse. Njihovi predstavnici su rekli da bi Beograd bio idealno mesto za uvođenje takvih autobusa u javni gradski prevoz jer za razliku od drugih gradova, ima trolejbusku mrežu koja se može brzo prilagoditi njihovim potrebama.

U Jinlongu kažu da imaju podršku države za svoje planove, ali su pregovori o kupovini zemunske fabrike autobusa zastali zbog Ikarbusovih dugova bankama.