Životna sredina

Ekološka udruženja podnela žalbu EIB-u zbog ulaganja u male hidroelektrane

Ekološka udruženja podnela žalbu zbog ulaganja Evropske investicione banke u MHE

Foto: Dobrica Mitrović

Objavljeno

07.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Ekološko udruženje Rzav i CEE Bankwatch Network su podneli žalbu na rad Evropske investicione banke (EIB), uz tvrdnju da je njena investicija za izgradnju malih hidroelektrana Beli kamen i Komalj prouzrokovala veliku štetu na rekama Crni Rzav i Ribnica, navodi se u saopštenju Svetskog fonda za prirodu – WWF, koji je podržao žalbu. Ta dva postrojenja su uništila preko devet kilometara rečnog toka i izazvala štetan uticaj na zaštićene vrste u ovom području, ističu u WWF-u.

Ovi projekti malih hidroelektrana krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (tzv. Bernska konvencija), smatraju podnosioci žalbe. Ekološka udruženja upozoravaju da su „reke ponovo ugrožene štetnim projektima pod velom održivih investicija“.

Male hidroelektrane Beli kamen i Komalj se nalaze na području parka prirode Zlatibor. Postrojenja su međusobno povezana takozvanim bajpasom i uzimaju vodu iz dve reke. Međutim, izgrađena su bez ijedne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a time je dozvoljeno da unište 9,2 kilometra rečnog toka, ističu ekološka udruženja.

Kako se navodi u saopštenju, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području. Ekolozi se pozivaju i na dokaze iz hidrobiološkog istraživanja, koje je 2020. sprovela WWF Adria.

Primetan je drastičan pad biodiverziteta kao posledica čestih promena nivoa vode, kaže Milivojević

„Rezultati sprovedenih terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, kao posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka. Takođe je na području između dve mašinske zgrade 2018. godine utvrđeno prisutstvo strogo zaštićenog potočnog raka (Austropotamobius torrentium), ali tokom poslednjih istraživanja nijedan primerak te vrste nije pronađen na širem području“, ističe Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.

Foto: Nataša Milivojević

EIB da preuzme odgovornost za investicije

Postrojenja je finansirao EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, i prioritetnih projekata finansijskog posrednika, banke Credit Agricole Srbija, precizirano je u saopštenju. Investitor je firma Zlatiborske elektrane, registrovana u Čačku, a kako kaže WWF, investitor je planirao izgradnju i trećeg objekta, MHE Peta, neposredno ispod MHE Komalj.

Ostaje nepoznanica da li je EIB uradio bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta, navodi WWF

„Shodno pravilima EIB-a, za projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka – posrednika, EIB nije nužno uključena u izradi ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je EIB uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta“, navodi se u saopštenju. WWF pretpostavlja da je da je u ovom slučaju procena uticaja prepuštena banci Credit Agricole Srbija.

Podnosioci žalbe takođe smatraju da je neophodno da „EIB preuzme odgovornost za investicije koje zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu prema zakonu EU“.

WWF ističe da je EIB u drugim oblastima, poput klimatskih promena, dokazao da može da bude lider. Stoga u ovoj organizaciji dodaju da ukoliko EIB želi da zadrži kredibilitet u nastojanjima da postane razvojna banka, to mora da uradi i sa finansijskim posrednicima.

Podnosioci žalbe sada čekaju da „EIB preispita svoje prakse“

Ekološko udruženje Rzav, CEE Bankwatch Network i WWF Adria sada čekaju da „EIB preispita svoje prakse“. Ove ekološke organizacije najavljuju dalja istraživanja za slične projekte i investicije koje ugrožavaju prirodni biodiverzitet, kao i za proceduralne propuste oko izdavanja dozvola za izgradnju malih hidroelektrana.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Novi zakon o geološkim istraživanjima u Republici Srpskoj prošao bez ekoloških amandmana

Novi zakon o geološkim istraživanjima u Republici Srpskoj prošao bez ekoloških amandmana

29 јуна 2022 - Novi Zakon o geološkim istraživanjima Republike Srpske je usvojen bez dodatnih amandmana koji se odnose na zaštitu životne sredine

Svaki dan je Dan Dunava: značaj priobalja i bogatstvo reke

Svaki dan je Dan Dunava: značaj priobalja i bogatstvo reke

28 јуна 2022 - Dunav teče kroz 10 evropskih zemlja i u njegovom slivu živi preko 80 miliona ljudi, usled čega ekosistem reke trpi veliki pritisak

EP glasao EU subvencionise industriju posle prekogranicnog poreza na CO2

EP glasao da EU subvencioniše industriju i posle uvođenja prekograničnog poreza na CO2

24 јуна 2022 - Evropski parlament traži da EU proizvođačima daje besplatne dozvole za CO2 dve godine pošto uvoznici 2030. počnu da plaćaju ceo porez na emisije

Elektrane na ugalj Zapadnom Balkanu 2021 ekstremnim zagadivanjem zagadjivanjem vazduha

Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu 2021. nastavile s ekstremnim zagađivanjem vazduha

22 јуна 2022 - Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu četiri godine zaredom ozbiljno krše propise Energetske zajednice o zagađivanju vazduha