Francuski energetski gigant EDF planira da do 2040. godine izdvoji 8,7 milijardi evra za prilagođavanje svojih nuklearki, hidroelektrana i aktivnosti na ostrvima u Francuskoj fizičkim efektima klimatskih promena. Program ulaganja u klimatsko prilagođavanje će se sprovoditi uporedo sa planovima za investicije u proizvodnju i mreže.
EDF je, kako prenosi portal Electrical News, početkom 2026. godine podneo francuskim vlastima detaljan plan prilagođavanja nakon procene ranjivosti svojih nuklearki, hidroelektrana i aktivnosti na ostrvima 2025. godine.
Vest dolazi uporedo sa odlukom kompanije da obustavi rad tri reaktora i smanji proizvodnju četvrtog za 50 odsto u najvećoj nuklearnoj elektrani u Zapadnoj Evropi – Gravelines. Postrojenje ima šest reaktora od po 900 MW. Uzrok je najezda meduza koje su začepile pumpe za morsku vodu za hlađenje reaktora. Slično se desilo pre godinu dana.
Loše leto za nuklearke
Francuski reaktori su se tako pridružili onima u regionu Jugoistočne Evrope koji ne proizvode električnu energiju. Istina razlog za obustavljanje rada nije isti. Nuklearka Paks u Mađarskoj je skoro zatvorena, dok je Černavoda smanjila operacije za 50 odsto jer zbog niskog vodostaja Dunava nisu mogle da povuku dovoljno vode za hlađenje.
Slovenačko Krško je smanjilo proizvodnju 20 odsto, ali zbog trećeg problema. Naime, Sava je bila pretopla, opet zbog suše i visokih temperatura, pa je njenu temperaturu dodatno povećavala topla voda iz nuklearke, što nije u skladu sa propisima, pre svega o zaštiti životne sredine.
Ali, nisu samo nuklearke u problemima, niski vodostaji su drastično smanjili proizvodnju hidroelektrana. Uz povećanu potrošnju usled višestrukih toplotnih talasa, cene struje prešle su 700 evra po MWh. Tako da potez EDF-a, izgleda postaje neminovnost za proizvođače struje.
Pomoć ribara u borbi sa meduzama
Bernard Fontana, predsednik i glavni izvršni direktor EDF-a, rekao je da grupa namerava da potroši novac tokom narednih 15 godina kako bi poboljšala svoju otpornost u radu.
Program se bavi operativnim ograničenjima povezanim sa toplotom, sušom, poplavama, olujama, požarima, biološkim zagađenjem i promenljivom dostupnošću vode, dok zahtevi za nuklearnu bezbednost koji se primenjuju u postojećim postrojenjima ostaju nepromenjeni.
Tako, na primer, EDF ispituje opremu koja može dodatno da ohladi vodu iz nuklearke pre ispuštanja u vodotokove, smanjujući rizik da ekološki standardi onemoguće rad reaktora.
Hidroenergija se suočava sa drugačijim problemima
U vezi sa meduzama kompanija je organizovala dodatni monitoring i uspostavila aranžmane sa lokalnim ribarima kako bi kontrolisali koncentracije meduza.
inače, stručnjaci kažu da su prekomerni ribolov, zagađenje plastikom i zagrevanje mora, usled klimatskih promena, stvorili uslove koji omogućavaju meduzama da napreduju i razmnožavaju se.
Hidroenergija se suočava sa drugačijim skupom pritisaka. Prilivi u akumulacije, topljenje snega, isparavanje i konkurentne potrebe za vodom utiču na obim i vreme proizvodnje, dok intenzivne padavine i poplave postavljaju dodatne zahteve na brane, prelive i upravljanje nizvodnim tokom.
Program adaptacije uključuje radove namenjene poboljšanju dostupnosti i otpornosti infrastrukture hidroelektrana, a ne pretpostavci da će se istorijski hidrološki obrasci nastaviti.
U 2025. investirana skoro milijarda evra
EDF je u 2025. u prilagođavanje klimatskim promenama investirao 932 miliona evra, što je oko četiri odsto ukupnih ugalanja.
Od tog iznosa, 751 milion evra potrošen je na adaptaciju distributivne mreže, 88 miliona evra na nuklearne aktivnosti, a 21 milion evra na hidroenergiju i ostrvske teritorije.
Mere mogu uključivati pumpe, izmenjivače toplote, sisteme za hlađenje, barijere od poplava, praćenje, prognoziranje, postupke održavanja i promene pravila rada.
Neke investicije direktno štite proizvodnju, drugi radovi ograničavaju štetu, skraćuju prekide ili poboljšavaju oporavak nakon ekstremnog događaja.
