Klimatske promene

COP26: Zapadni Balkan traži sredstva, definisanje pravila igre u zelenoj tranziciji i kraj beskrajnih studija i strategija

Foto: UNclimatechange / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/legalcode

Objavljeno

04.11.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

04.11.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Šefovi država i vlada sa Zapadnog Balkana zatražili su na samitu COP26 od bogatih zemalja da pokažu solidarnost i pomognu regionu u tranziciji ka čistijim izvorima energije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je na nejasnoće oko uslova finansiranja kao i statusa gasa i nuklearne energije. Premijer Albanije Edi Rama traži bespovratna sredstva umesto zajmova i da prestanu „beskrajne studije i strategije“.

Ovo su glavne poruka najviših zvaničnika zemalja Zapadnog Balkana iz njihovih govora na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu.

Zagađenost u Albaniji je iz uvoza

„Kako veliki zagađivači nameravaju da pomognu nama, koji nismo zagađivač?“, upitao je premijer Albanije Edi Rama. Podsetio je da se u njegovoj zemlji energija stoodstotno proizvodi iz obnovljivih izvora, ali da sistem nije samoodrživ, tako da ona mora da uvozi energente i, samim tim, zagađenje koje izazivaju.

Rama je izjavio da je Albanija „mogla da prihvati sve unosne ponude“ za izgradnju termoelektrana na ugalj, ali da sada „najveći zagađivači dobijaju takođe najveće iznose novca“ koji je namenjen za pomoć toj zemlji za borbu s klimatskim promenama.

„To finansiranje ne sme da dolazi u obliku zajmova koji zarobljavaju naše zemlje u dugovima i tako ih vrte u krug, nego kroz grantove koji nas osnažuju da investiramo. I nadam se da podrška neće i dalje značiti beskrajne studije i strategije, čiji je uticaj mnogo manji od troškova za plaćanje ljudi iz bogatih zemalja da ih sastavljaju“, izjavio je.

Western Balkan leaders funds rules energy transition endless papers strategies
Foto: Prime Minister’s Office

Bosni i Hercegovini potrebna značajna međunarodna pomoć

Predsedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić izjavio je da je za energetsku tranziciju njegovoj zemlji biti „potrebna značajna međunarodna pomoć kada je riječ o transferu tehnologije, uspostavljanju finansijskih mehanizama za podsticanje dekarbonizacije, kao i finansijska podrška za projekte koje se odnose na klimatska pitanja.“

„Ovdje bih naglasio da u okviru izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Bosna i Hercegovina radi na izradi Mape puta za tranziciju regiona bogatih sa ugljem. Takva tranzicija regiona bogatih sa ugljem i kompletnog energetskog sektora u Bosni i Hercegovini mora biti pravedna, i omogućiti prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije bez gubitka radnih mjesta“, kazao je Komšić.

Crna Gora poziva na solidarnost

„Kada poštujemo pravila i striktna ograničenja, kada smo spremni da se odreknemo komfora na koji smo navikli, i to činimo zajedno i solidarno, možemo doći do cilja“, po rečima predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. On je rekao da se klimatske ambicije mogu ispuniti uz „zajedničku odgovornost, solidarnost“ i „multilateralizam“.

Crna Gora će verovatno povećati planirani nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) smanjenju emisija sa 35 na 40 odsto pri sledećem ažuriranju, navodi Đukanović.

Pendarovski: Ako može Severna Makedonija, može svaka država

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski izjavio je da su u njegovoj zemlji svesni da će međunarodno finansiranje zavisiti od „efektivnog, funkcionalnog i pravičnog upravljanja i na nacionalnom i međunarodnom nivou“.

Vlada ulaže napore da bi do 2030. uspela da smanji emisije za 51 odsto sa nivoa iz 1990, što odgovara smanjenju neto emisija od 82 odsto, podvukao je. „Ako je država sa BDP-om po glavi stanovnika od 6.000 američkih dolara potpuno posvećena ostvarivanju ovih ambicioznih obećanja, onda to može da uradi svaka država u svetu“, dodao je Pendarovski u svom govoru.

COP26 Zapadni Balkan sredstva zelenoj tranziciji beskrajnih studija strategija
Foto: Pretsedatel.mk

Definišite koji su izvori energije prihvatljivi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su predstavnici velikih sila još nisu odgovorili na nekoliko pitanja. „Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti? Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?“, izjavio je.

COP26 Zapadni Balkan sredstva pravila igre zelenoj tranziciji beskrajnih studija strategija
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik Srbije je takođe ukazao na protivrečnosti oko statusa nuklearnih elektrana i prirodnog gasa u energetskoj tranziciji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

4. novembar 2021. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama

Bec aplikacija za sadnju drveca

Beč koristi digitalne tehnologije za mapiranje pogodnih lokacija za sadnju drveća

4. novembar 2021. - Bečki startap Die Zweigstelle pokrenuo projekat Pflanz.mi, čiji je cilj da kroz razvoj digitalne platforme i aplikacije omogući građanima da identifikuju i predlože lokacije pogodne za sadnju dreveća

ministarski savet energetska zajednica bec

BiH i Crna Gora traže odlaganje primene prekogranične takse CBAM

4. novembar 2021. - Bosna i Hercegovina i Crna Gora zatražile su na Ministarskom savetu Energetske zajednice odlaganje primene prekogranične takse na CO2

Izvesno je da ce 2024. biti najtoplija godina ikada, premasen nivo od 1,5 stepena Celzijusa

2024: godina rekordnih temperatura

4. novembar 2021. - Gotovo je sigurno da će 2024. biti najtoplija godina do sada i prva kalendarska sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepena višom nego u predindustrijskom periodu