Autor: Miodrag Grujić, Rukovodilac za klimatske promene, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, Grad Beograd – Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Kao član delegacije Grada Beograda nedavno sam učestvovao u Njujorku na UN Forumu Održiva energija za sve (SE4ALL) da najvećim globalnim akterima u održivoj energetici i klimatskim promenama predstavimo naše potencijale u ovoj oblasti, prenesemo naše razvojne planove, kažemo šta želimo da radimo i oslušnemo šta je moguće.
Beograd učestvuje u globalnoj UN inicijativi sa dva projekta
Tokom 2016. godine Grad Beograd je zvanično pristupio projektima koji se u saradnji sa UNEP-om (United Nations Environment) realizuju u više gradova u svetu, a čiji je cilj ubrzanje preko potrebne energetske efikasnosti. Prvi projekat je Daljinska energija u gradovima (DES), a drugi Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA), u kome, osim UNEP-a, učestvuje još jedan jak partner, Svetski institut za resurse (WRI) iz Vašingtona.
Oba projekta se realizuju u okviru jedinstvene inicijative Održiva energija za sve (SE4ALL), osnovane od strane generalnog sekretara UN-a, uz Savetodavni odbor na čijem je čelu predsednik Svetske banke. Globalni cilj inicijative je obezbeđenje održive, dostupne i dovoljne energije za sve do 2030. godine uz dupliranje energetske efikasnosti i upotrebu OIE. Lepo zvuči istina da je Beograd jedini grad u svetu u kome se oba projekta realizuju dubinski (tzv. „deep dive“ pristup). Za projekat DES sa daljinskim grejanjem, Beograd ima status „Champion City“, što znači da rezultati postignuti u njemu treba da posluže za replikaciju i u drugim gradovima u širem regionu.
Koji su konkretni očekivani rezultati projekata, posle 2018? Proizvod DES-a treba da bude izrada kvalitetnog Akcionog plana za sprovođenje upravo usvojene Strategije daljinskog grejanja u Beogradu, zatim izrada Programa prioritetnih investicija i dve studije izvodljivosti koje uključuju primenu novih tehnologija i upotrebu OIE u sistemu daljinskog grejanja u Beogradu.
BEA projekat Beogradu treba da donese usvajanje nove politike Grada na polju energetske efikasnosti u zgradama, uzimajući u obzir i novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Ciljevi BEA projekta uključuju i definisanje procedura i mera za energetsku sanacija i privatnih i javnih objekata, pri čemu mere obuhvataju i sređivanje izolacije i rehabilitaciju termotehničkih (HVAC) instalacija, uz izradu jednog demonstracionog projekta koji treba da pokaže praktičnu primenu navedenih mera.
Zapravo, očekivanja od oba projekta su mnogo veća i konkretnija – da se kroz proces sagledavanja stanja i potencijala privuku veliki igrači – velike svetske kompanije, finansijeri, fondovi, konsultanti, kreditori, proizvođači i distributeri opreme itd.
Mnogi od njih su već bili u Beogradu na početnoj radionici (kick-off) u oktobru prošle godine, na kojoj je i gradonačelnik Siniša Mali izneo velika očekivanja, uz najavu da će se na BEA projekat nadovezati aktivnosti vezane za gradski Fond za energetsku efikasnost koji je nedavno osnovan upravo zbog velike potrebe za energetskom sanacijom objekata. Nakon radionice, formirane su koordinacione grupe za oba projekta, sastavljene od dvadesetak predstavnika državnih i gradskih institucija, univerziteta, javnih preduzeća, međunarodnih konsultantskih i finansijskih institucija.
Učešće delegacije Beograda na Trećem SE4ALL Forumu
SE4ALL inicijativa okupila je početkom aprila oko 1.700 učesnika iz celog sveta na velikom Forumu u Njujorku, na obali Bruklina, odakle se preko reke Ist River gleda ka Menhetnu, najsjajnijem delu Njujorka. Ideje Foruma svodile su se na nova partnerstva, razmenu ideja, modela, prenošenje iskustava, umrežavanje, povezivanje gradova, država, proizvođača, projektanata, konsultanata i naravno finansijera. Veoma korisno za sve. A ciljevi se ukratko mogu sažeti u paroli skupa koju je prenela Rejčel Kait, specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN-a – „Going further, faster – together“, odnosno ubrzano osvajanje obnovljivih izvora energije i efikasnih tehnologija, ublažavanje klimatskih promena. Za nekoga je to ušteda, unapređenje ili luksuz, a za nekoga hrana, posao i opstanak.
Sesije i važni kontakti
Prvog dana Foruma, nakon prepodnevnog „poziva na buđenje“, koji su uputili predstavnici vodećih medjunarodnih organizacija, direktorka investicija organizacije Karbon Trast (Carbon Trust), Đina Hol i ja smo, prvo kao predavači, a potom i kao panelisti uzeli aktivno učešće.
Slika 1: Đina Hol iz organizacije Karbon Trast i Miodrag Grujić učesnici jednog od panela
Predstavio sam stanje efikasnosti i potencijale daljinskog grejanja u Beogradu, do sada urađeno i planove i nabacio nekoliko tema za razmišljanje prisutnim finansijerima.
Upotreba OIE u sistemu daljinskog grejanja, zamena dotrajalih toplovoda i izgradnja 28 kilometara dugačkog toplodalekovoda iz termoelektrane u Obrenovcu su velike, ali izgledne teme oko kojih se valjaju velike investicije i moguća privatna javna partnerstva. Čuli smo i predstavnika GEF-a i zamenika izvršnog direktora UNEP-a i još nekoliko ključnih učesnika, kroz čije reči se prožimaju teme dobrobit čovečanstva, partnerstvo, zdravlje, klima, ekonomija, ušteda novca. Definitivno, energetska efikasnost i OIE su mesto susreta ovih reči.
Odmah zatim, počela je i sesija o efikasnosti u zgradama (BEA). Organizatori ove sesije su bili UNEP i WRI, uz moderiranje potpredsednika Džonson Kontrolz (Johnson Controls) i učešće visokih predstavnika Varšave i Bogote.
Kolega Petar Vasiljević je izneo procenu troškova kompletne energetske sanacije zgrada priključenih na daljinsko grejanje u Beogradu, kako bi se njihova efikasnost duplirala, što i jeste cilj Inicijative. Sve to košta oko 1,1 milijardi evra, ali se može raditi deo po deo, po raznim modelima, javno-privatnog partnerstva, ESCO itd. Veoma smo zadovoljni što je Marcene Broadwater, jedna od direktorki IFC-a, inače veoma zainteresovana za investiranje u efikasnost u zgradama, sedela za istim stolom i pažljivo slušala naše ideje i potencijale.
Slika 2: Delegacija grada Beograda na UN Forumu SE4ALL
Drugog i trećeg dana Foruma imali smo radionicu o modelima finansiranja i praćenju napretka u realizaciji projekata, kao i brojne sastanke jedan na jedan. Izdvojio bih sastanke sa gradovima, učesnicima BEA projekta, Međunarodnom agencijom za energetiku (IEA), koji su nam obezbedili iskustva sa naplatom po utrošku, zatim sa velikim kompanijama od kojih smo dobili predloge modela finansiranja projekata, finansijskim organizacijama itd. Zaključak je jasan: uspostavili smo kontakte i predstavili mogućnosti za razvoj biznisa u ovoj oblasti veoma uticajnim i zainteresovanim ljudima.
Naredni koraci
Znamo šta su prvi konkretni zadaci za oba projekta – ubrzanje aktivnosti, priprema podataka, izrada planova, studija, politika itd. Sledi ozbiljan rad na privlačenju investicija radi boljeg života i sigurnosti građana, kvaliteta životne sredine, uštede resursa i novca, radnih mesta i podizanja ekonomije. Deluje kao fraza, ali je ovaj put i velika istina.
I na kraju, utisak sa Foruma, iz centra zbivanja, na osnovu toliko različitih viđenja, nakon zaista proširenih vidika, što je valjda i pravi smisao ovakvih susreta i umrežavanja različitih zainteresovanih strana: kockice u mozaiku su počele da se slažu. Nismo baš tako loši, ali možemo mnogo napredovati, biti bogatiji i zdraviji, razviti čitave privredne grane posvećivanjem energetskoj efikasnosti i upotrebi OIE. I nismo previše daleko od ispunjenja želja, nešto kao pogled sa dokova Bruklina ka sjaju Menhetna.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.