Crna Gora će iz Plana rasta za Zapadni Balkan tražiti novac za hidroelektrane i mreže

Crna Gora planira da za sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan kandiduje projekte gradnje velikih hidroelektrana i jačanja prenosne i distributivne mreže, najavio je Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva.

Plan rasta za Zapadni Balkan Evropska komisija je usvojila početkom novembra prošle godine. Cilj Plana, kako je saopštila Komisija, je davanje nekih od prednosti članstva u EU regionu i pre pridruživanja, jačanje privrednog rasta i brže približavanje EU u socioekonomskom smislu. Zemlje će morati da ispune određene uslove kako bi dobile finansijski paket od dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra u kreditima.

Ministar Saša Mujović je u intervjuu Vijestima rekao da je u saradnji sa Ministarstvom evropskih poslova i Delegacijom EU u Crnoj Gori, Ministarstvo dostavilo niz reformskih mera za potrebe pripreme Reformske agende. Mere se, kako je dodao, odnose na unapređenje tržišta električne energije, dekarbonizaciju, digitalizaciju distributivnog sistema i inovacije.

Infrastrukturni projekti kandidovaće se posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan

On je naglasio da su se trudili da mere budu realno ostvarive, ali i dovoljno ambiciozne kako bi bile u skladu sa preporukama iz Izveštaja Evropske komisije o proširenju i sa Programom ekonomskih reformi.

Osim reformskih mera, kako je istakao, infrastrukturni projekti kandidovaće se posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), što će se takođe finansirati iz Plana rasta.

Vrednost potencijalnih projekata dostiže 500 miliona evra

Crna Gora planira da pomoću ovog mehanizma ubrza razvoj gradnju velikih proizvodnih objekata u oblasti hidro potencijala, kao i da ojača prenosnu i distributivnu mrežu kako bi se omogućila dalja integracija obnovljivih izvora električne energije i energetska stabilnost, objasnio je Mujović.

Ministar je naveo da je ukupna vrednost predloženih infrastrukturnih projekata do 500 miliona evra. Posle konsultacija sa energetskim kompanijama, kako je dodao, izabraće se projekti “sa najvećim stepenom zrelosti”.

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je ranija najavila da planira gradnju hidroelektrana Komarnica i Kruševo, a razmatra se i projekat Sutorina.

Sudbina HE Komarnica zavisi od ocene studije o uticaju na životnu sredinu

Mujović je sada podsetio da je prethodna Vlada dala koncesiju EPCG za gradnju HE Komarnica.

U toku je, kako je naveo, postupak ocene Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu, i od te ocene zavisi dalja budućnost ovog projekta.

Bez saglasnosti na Elaborat nije moguće realizovati ovaj projekat jer se ne može dobiti građevinska dozvola, istakao je on.

Cilj da Crna Gora bude u potpunosti energetski nezavisna zemlja ima svoje izazove, a put za njihovo prevazilaženje je poštovanje propisa uz široki konsenzus svih aktera uključenih u proces, poručio je Mujović.