Životna sredina

EU sprema strateška partnerstva s pouzdanim zemljama za kopanje ruda uključujući litijum

EU-strateska-partnerstva-pouzdanim-zemljama-za-kopanje-ruda-ukljucujuci-litijum

Foto: iStock

Objavljeno

14.12.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

14.12.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropski parlament je ogromnom većinom usvojio Zakon o kritičnim sirovinama. Novi pravni okvir omogućuje EU nabavku strateških minerala kroz sporazume sa prijateljskim trećim zemljama kao što su one na Zapadnom Balkanu, uključujući rudarske projekte za litijum.

U pokušaju da postigne takozvanu stratešku autonomiju i reindustrijalizuje privredu, prevashodno tehnologijama s neto nula emisija ugljen-dioksida, Evropska unija je ekspresno uvela zakon kojim pojednostavljuje proceduru za kopanje deficitarnih ruda i snabdevanje. Evropski parlament je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) sa 543 glasa za, samo 43 protiv i sa 24 uzdržana.

Novi pravni okvir će stupiti na snagu kada ga formalno odobri Savet EU, koji predstavlja zemlje članice. Administracija u Briselu je inicijativu pokrenula s ciljem da pojača nabavku strateških sirovina, a kritičari kažu da njima daje prioritet rudarskim projektima nauštrb zaštite životne sredine i prava lokalnih zajednica.

Zakon o kritičnim sirovinama donosi odredbe o ekološki pogodnijem rudarenju, recikliranju

Zakonom se smanjuje birokratija, podstiču inovacije duž celokupnog lanca vrednosti i daje podrška malim i srednjim preduzećima, naveo je Evropski parlament. Njegova svrha je i jačanje istraživačkih kapaciteta i „ekološki pogodnijih metoda rudarenja i proizvodnje“, poručili su evroposlanici.

Evroposlanici tvrde da su nastojali da tokom pregovora daju veći značaj razvoju zamenskih materijala

Najviše zakonodavno telo tvrdi da su njegovi predstavnici i predstavnice tokom pregovora insistirali na jačanju značaja zamenskih rešenja za strateške sirovine i njihovu proizvodnju iz otpada. Zvanična lista EU sadrži 34 stavke uključujući bor, kobalt, bakar, litijum, prirodni grafit, nikl i grupu retkih metala.

Sporazumi s prijateljskim zemljama predviđeni za povećavanje zaposlenosti, razvoj tehnologije

Članovi Evropskog parlamenta su istakli da navedenim aktom omogućavaju dugoročna strateška partnerstva s trećim zemljama koja će doneti „korist svim stranama“. Dodali su da su odredbama predviđene razmena znanja i prenos tehnologije, obuka i dokvalifikacija „sa boljim uslovima rada i zarađivanja kao i ekstrakcija i prerada po najboljim ekološkim standardima u partnerskim zemljama“.

Srbija i Evropska komisija su zapravo još pre tri meseca potpisale pismo o namerama da uspostave strateško partnerstvo u oblasti baterija i ključnih sirovina, otkriveno je u nedavnom novinskom izveštaju. Vlada Srbije nije demantovala te navode.

Zvaničnici EU su pogotovo zainteresovani za Zapadni Balkan.

Vaganje između zelene agende i prirode, prava lokalnih zajednica

„Ovo zakonsko rešenje je nacrt politike industrijske proizvodnje za bezbedno i održivo snabdevanje sirovinama u Evropi. Namenskim ekonomskim podsticajima stvaramo izvesnost za privatne investitore u planiranju projekata – kroz jedinstvene tačke komunikacije s kompanijama i brze i jednostavne procedure odobravanja, sa jasnim rokovima za državne vlasti“, izjavila je Nikola Beer, glavna promoterka zakona u Evropskom parlamentu.

Ključne sirovine za električna vozila, solarne panele, pametne telefone i druge uređaje suštinski su značajne za zelenu i digitalnu tranziciju, istrajnost privrede i tehnološko vođstvo EU, naglasili su poslanici. „Od početka rata Rusije protiv Ukrajine i sve agresivnije trgovinske i industrijske politike Kine, kobalt, litijum i druge sirovine su postale i geopolitički faktor“, saopštili su.

Stanovništvo na teritorijama rudarskih projekata i aktivistkinje i aktivisti u Srbiji i Portugalu poremetili su ranije investicije u kopanje i preradu litijuma, optužujući vlasti i kompanije za delovanje mimo zakona. U Portugalu su nedavno čak zabeležena hapšenja visokih zvaničnika. Po celoj Evropi i na drugim kontinentima javlja se otpor neobuzdanom rudarstvu i prljavim tehnologijama, uz apele da se bolje izvaga vrednost prirode i posledica po društvo.

Ekološki aktivisti ukazali na nedovoljnu mogućnost učešća javnosti

Bilo je protesta i protiv Zakona o kritičnim sirovinama.

„On uvodi ubrzanu proceduru izdavanja dozvola i ograničava učešće javnosti i pravo lokalnih zajednica da kažu ne rudarenju. Takođe dozvoljava rudarskim kompanijama da uništavaju prirodu, zaštićena područja, duboko more i Arktik“ te da raseljava čitave zajednice, izjavila je aktivistkinja i glumica Bojana Novaković u ime saveza ekoloških organizacija.

Njega čine Salvemos la Montaña iz Španije, Não às Minas iz Portugala, Marš sa Drine (članica Saveza ekoloških organizacija Srbije, SEOS), OPSAL iz Čilea i Earth Thrive iz Velike Britanije i sa Balkana. Peticiju protiv zakona je potpisalo više od 77.000 ljudi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

14. decembar 2023. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

14. decembar 2023. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

14. decembar 2023. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

14. decembar 2023. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine