Privatni investitori u Srbiji razvijaju projekte elektrana na obnovljive izvore ukupne snage oko 14 do 15 gigavata, EPS je napravio plan razvoja zelenog portfolia, a solarne elektrane za sopstvenu potrošnju u domaćinstvima i privredi jesu treći pravac razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji, izjavila je urednica portala Balkan Green Energy News Branislava Jovičić za RTS.
Očigledan je napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, piše u najnovijem izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Od 17 država Balkana, Kavkaza, Istočne Evrope i Centralne Azije, Srbija deli četvrto mesto sa Gruzijom, a povećanje kapaciteta obnovljivih izvora pokazuje veliki pad u odnosu na prve tri zemlje, prenosi RTS.
Prema Nacrtu integrisanog energetskog i klimatskog plana, koji će od 1. oktobra biti na javnoj raspravi, Srbija bi trebalo da do 2030. godine iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto energije ili 13 procentnih poena više nego danas.
„Razvoj obnovljivih u Srbiji ide u tri pravca. Prvi čine privatne investicije, uglavnom u vetroelektrane i solarne elektrane, i u ovom trenutku se razvija 14 do 15 gigavata projekata elektrana iz obnovljivih izvora energije“, kaže Branislava Jovičić, urednica portala Balkan Green Energy News.
Drugi pravac razvoja, prema njenim rečima, vezuje se za državnu Elektroprivredu Srbije (EPS), koja je napravila plan razvoja svog zelenog portfolia. Posle godina neinvestiranja u postrojenja, fokus EPS-a u proizvodnji zelenih kilovata je na vetroelektranama odnosno na solarnim elektranama na napuštenim kopovima.
Treći pravac čine građani i privreda, koji razvijaju solarne elektrane za sopstvenu potrošnju, objašnjava Branislava Jovičić.
Zastoj nakon kratkog buma u izgradnji vetroparkova
Veliki potencijal su srpski krovovi. Njihova površina veća je od 600 kvadratnih kilometara. Sa samo 10 odsto pokrivenosti solarnim panelima dobilo bi se dovoljno električne energije za šest miliona domaćinstava. Veća energetska sigurnost, čistiji vazduh.
Površina krovova u Srbiji iznosi više od 600 kvadratnih kilometara
Više od dve trećine ukupno proizvedene električne energije u Srbiji je iz goriva koji zagađuje životnu sredinu i zagreva planetu. Nakon što je krajem prošle decenije izgrađeno devet vetroparkova, nema znatnijeg pomaka ka čistoj energiji. To nas je usporilo na putu rešavanja klimatske krize i doprinosa Srbije ispunjavanju ciljeva iz Pariskog sporazuma.
U Srbiji je izgrađeno devet vetroelektrana
Od 2019. godine dolazi do stagnacije u proširivanju kapaciteta za korišćenje snage vetra i drugih obnovljivih izvora energije, navodi Goran Vreljanski iz Svetskog fonda za prirodu. U susret Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27), jasna je poruka investitorima i zemljama u regionu da moraju da se povećaju kapaciteti za korišćenje obnovljivih izvora energije kao i napori za usvajanje i primenu politike u ovoj oblasti, kazao je.
Ekonomski napredak moguć i sa smanjenjem zagađenosti
Srbija ima više solarnog potencijala nego Nemačka, Poljska i Češka, ali te zemlje proizvode mnogo više energije iz sunca i u tome vide računicu.
„Trenutno jedan od osnovnih načina kako merimo transformaciju ka zelenoj energiji nije samo procenat proizvedene energije iz obnovljivih izvora, nego i takozvano dekaplovanje [decoupling]. To je situacija kada u zemlji iz godine u godinu raste bruto društveni proizvod, a pri tome emitujete sve manje i manje ugljen-dioksida, odnosno imate sve manje zagađenja. To se ne dešava samo u najrazvijenijim zemljama, nego i u srednje razvijenim i koje su u smislu ekonomije slične našoj. Treba da očekujemo da se tako nešto i ovde desi, ali za to su potrebni konkretni planovi“, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.