Slika: Frank Wassmann from Pixabay
Uskoro u Srbiji neće biti mazuta ni uglja u proizvodnji toplotne energije, jer se država i lokalne samouprave okreću čistijim energentima i širenju mreže daljinskog grejanja. Ministarstvo rudarstva i energetike namerava da uz EBRD-ovu podršku iskoristi i potencijal obnovljivih izvora, posebno solarnih termalnih sistema.
U Srbiji su toplane na biomasu još uvek retke, s izuzetkom manjih kotlarnica iz kojih se uglavnom greju javne zgrade i manjeg broja projekata i postrojenja u izgradnji. To bi moglo da se promeni uz saradnju Ministarstva rudarstva i energetike s Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja razvija i implementira solarne termalne sisteme i one koji koriste toplotne pumpe, geotermalnu energiju, otpadnu toplotu, biogas i energiju mora, jezera i reka.
Potpredsednica Vlade Srbije i resorna ministarka Zorana Mihajlović nedavno je razgovarala s novom predsednicom EBRD-a Odile Renaud-Basso i tom prilikom potpisala memorandum o razumevanju između ministarstva i tog kreditora u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, promovisanja korišćenja obnovljivih izvora energije za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Srbiji i povećanja energetske efikasnosti.
Dekarbonizacija energetskog sektora
„Srbija je zemlja u energetskoj tranziji, što podrazumeva, između ostalog, i povećanje energetske efikasnosti i veće investicije u obnovljive izvore energije, što su pretpostavke za dekarbonizaciju energetskog sektora i okretanje klimatski neutralnom razvoju. Podrška EBRD je važna u sklopu aktivnosti koje se preduzimaju u oblasti toplotne energije, gde postoji veliki prostor i da se smanji neracionalno korišćenje toplotne energije, i da sistemi daljinskog grejanja u većoj meri počnu da koriste obnovljive izvore energije“, kažu u ministarstvu.
Postoji veliki prostor da se smanji neracionalno korišćenje toplotne energije i da sistemi daljinskog grejanja u većoj meri počnu da koriste obnovljive izvore
Samo jedna veća toplana, u Knjaževcu, koristi biomasu kao osnovni energent. Kroz program s nemačkom razvojnom bankom KfW u izgradnji su pogoni u Priboju i Malom Zvorniku, a ove godine počinju radovi na podizanju još jedne, u Novom Pazaru. Srbija polako napušta ugalj i mazut u daljinskom grejanju i uvodi uvodi druge izvore.
Ministarstvo je otkrilo da planira da kroz posebne programe i uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija podrži lokalne samouprave u korišćenju solarne energije i biomase u sistemima daljinskog grejanja. Mihajlović je pri potpisivanju memoranduma rekla da ima prostora za nastavak saradnje u izgradnji srednjih i velikih hidroelektrana, solarnih elektrana i vetroparkova.
Korak dalje u ozelenjavanju privrede Srbije
EBRD radi na dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja i hlađenja preko svog Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu. Podrška zelenoj ekonomiji i unapređivanje energetske efikasnosti su među prioritetima banke u Srbiji – ona finansira zelene investicije i pruža savetodavne usluge vlastima na polju razvoja propisa, kaže za Balkan Green Energy News menadžer fonda Bojan Bogdanović.
Podrška zelenoj ekonomiji i unapređivanje energetske efikasnosti su među prioritetima banke u Srbiji
„Sada idemo korak dalje u ozelenjavanju privrede Srbije i podržaćemo tu zemlju u uvođenju obnovljive energije u svoje sisteme za daljinsko grejanje. Potpisivanjem ovog memoranduma s Ministarstvom rudarstva i energetike, obe organizacije su se obavezale na saradnju na putu ka ostvarenju tri glavna cilja: uvođenja obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja, unapređivanja energetske efikasnosti u sistemima daljinskog grejanja i unapređivanja regulatornog okvira na državnom i lokalnom nivou“, izjavio je.
Bogdanović će na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji biti moderator panela o ulozi solarne termalne tehnologije u održivosti energetskog sistema u urbanim sredinama u procesu energetske tranzicije. Skup će se održati 14. aprila u Beogradu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.