Životna sredina

Zaštitnici životne sredine upozorili EU da kineske firme krše zakon

Zastitnici zivotne sredine EU kineske firme krse zakon

Slika: Unsplash

Objavljeno

14.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Osam organizacija je uputilo zahtev EU da se više angažuje, uz tvrdnju da kineske kompanije ne poštuju zakone. Grupa je saopštila da vlasti u Briselu i državne vlade moraju da nateraju Kinu da radi u skladu s propisima i da joj kažu da ne gradi nove elektrane na ugalj u 27-članom bloku i zemljama koje žele da mu pristupe.

Predsednik Kine Xi Jinping se danas sastaje s liderima i liderkama Evropske unije putem video-linka. Grupa organizacija civilnog društva aktivnih u Jugoistočnoj Evropi saopštila je da kineske državne firme krše zakone EU o zaštiti životne sredine, nabavci i državnoj pomoći i da moraju biti zaustavljene.

Na sastanku vodećih ljudi Kine, Nemačke i EU učestvovaće nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropskog saveta Charles Michel i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Zaštitnici životne sredine su naglasili da većina projekata koje su pokrenule kineske firme krši nacionalne i propise EU uprkos smernicama države iz koje dolaze.

Potpisani su ugovori o gradnji četiri termoelektrane na ugalj i obnovi još dve. Kina na Zapadnom Balkanu ulaže u tešku industriju i infrastrukturu poput auto-puteva i železnica. Potpisana su barem još tri memoranduma za nove elektrane na ugalj.

Kineske firme nijedan projekat ne vode u skladu sa standardima EU

Kompanije iz najmnogoljudnije zemlje su kupile Železaru Smederevo i borski rudarski basen i planiraju da izgrade fabriku pneumatika u Zrenjaninu. U pomenutih osam nevladinih organizacija kažu da nijedan projekat koji vode kineske firme nije u skladu s aktuelnim standardima EU o kontroli zagađenja, takozvanim LCP BREF-om – referentnim dokumentima o najboljim dostupnim tehnikama za velika ložišta.

Državna pomoć za podizanje termoelektrane Tuzla 7 u BiH osporena je pri Sekretarijatu Energetske zajednice

Većinu ovih poduhvata prate veoma slabe studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a za proširenje rudnika Drmno u Srbiji taj dokument nije ni izrađen, dodali su. Takođe, garancija za zajam za podizanje termoelektrane Tuzla 7 u Bosni i Hercegovini osporena je pri Sekretarijatu Energetske zajednice zbog navodnog neslaganja sa propisima o državnoj pomoći.

U Srbiji bez tenderske procedure

Srbija s vladom u Pekingu ima sporazum po kom se kineski projekti ne uvode preko tendera, podsetili su NVO-ovi.

“Često čujemo da su ovi projekti na obostranu korist. Nažalost, to važi samo za kinesku stranu, koja proizvodi i izvozi svu opremu i angažuje kineske radnike da je instaliraju. Za BiH stranu je to više potpuni gubitak, jer ćemo završiti s ogromnim zaduženjem i neisplativom investicijom”, rekao je Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle. On je pažljivo pratio projekte termoelektrana na ugalj Tuzla 7 i Banovići.

Nema transparentnosti ni primene zakona o zaštiti okoline

Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu izjavio je da se čini da nedavno postavljanje nefunkcionalnog pogona za odsumporavanje u termoelektrani Kostolac i značajno povećanje zagađenosti vazduha u Boru i Smederevu pokazuju investicione poslovne modele Kine i odnos sa političkim akterima u Srbiji. Neprimenjivanje zakonâ o zaštiti životne sredine i nedostatak transparentnosti u ovim slučajevima izazivaju zabrinutost i ozbiljno će podriti plan Srbije da se priključi EU, po njegovoj tvrdnji.

Neprimenjivanje zakonâ o zaštiti životne sredine i nedostatak transparentnosti podriće plan Srbije da se priključi EU, kaže Mirko Popović iz RERI-ja

EU mora jasno da kaže Kini da više ne počinje da gradi elektrane na ugalj u EU i zemljama koje nameravaju da joj se priključe, navodi se u saopštenju. Uz poštovanje zakona EU, to mora da bude obavezujući uslov u pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu o investicijama (CAI), napominje grupa organizacija za zaštitu okoline.

Energetska zajednica mora da ima veća ovlašćenja

Ona je pozvala na veću primenu zakona u zemljama kandidatima, uključujući davanje ovlašćenja Energetskoj zajednici da kažnjava, te na uvođenje prekograničnog poreza na ugljen-dioksid za struju, kojim bi se pojačala poruka da ugalj više nije isplativ.

Izjavu su potpisali i CEE Bankwatch Network, Climate Action Network Europe – CAN Europe, Sustainable Energy (VedvarendeEnergi), Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Centar za zaštitu životne sredine i crnogorski Eco-team.

Među rečenim ugovorima su postojeća elektrana na ugalj Stanari u BiH, rekonstrukcija termoelektrane Pljevlja i izgradnja auto-puta Bar-Boljare u Crnoj Gori kao i železničke pruge od Budimpešte do Beograda. Memorandumi su potpisani za Kolubaru B u Srbiji i termoelektrane na ugalj Kamengrad i Gacko 2 u BiH.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rumunija termoelektrane na ugalj

Rumunija odlučila da više neće graditi termoelektrane na ugalj

20 November 2020 - U vladi tvrde da Rumunija više neće dobiti nijednu termoelektranu na ugalj, a CE Oltenia nagoveštava da će napustiti poslednji takav projekat.

Francuzi 2021. počinju gradnju vetroparka Bašaid i geotermalne elektrane u Srbiji

19 November 2020 - IEL OIE Balkan Renewable Energy najavljuje gradnju vetroparka Bašaid kod Kikinde, snage 85 MW, i jedne geotermalne elektrane.

federacija bih ukida subvencije mhe

Federacija BiH od 2021. ukida subvencije za male hidroelektrane

19 November 2020 - Vlada Federacije BiH priprema više izmena propisa kako bi se sprečio negativan uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu.

Britanski zeleni plan zabrani kola na dizel benzin 2030

Britanija zabranjuje automobile na dizel i benzin već 2030. godine

18 November 2020 - Novi britanski zeleni plan pomera rok za prestanak prodaje automobila na benzin i dizel sa 2040. na 2030. godinu.