Otpad

Zagreb uvodi novi komunalni model koji motiviše građane da razvrstavaju otpad

Zagreb uvodi novi komunalni model koji motiviše građane da razvrstavaju otpad

Foto: Zagreb je NAŠ / Facebook

Objavljeno

24.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

24.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Usluga odvoženja komunalnog otpada naplaćivaće se po količini, a ne paušalno kao do sada. Građani će otpad odlagati u „službenim vrećicama“ i kroz cenu tih vrećica će plaćati deo usluge odvoza otpada. Novi, „pravedniji, zeleniji i odgovorniji“ sistem prikupljanja i naplate odnošenja otpada u Zagrebu predstavio je gradonačelnik Tomislav Tomašević.

Novi model će omogućiti da se smanjiti ukupna količna mešanog otpada u Zagrebu, a u isto vreme poveća količina odvojenog otpada za reciklažu i kompostiranje, rekao je gradonačelnik povodom predstavljanja predloga novog modela odnošenja i naplaćivanja otpada.

Građani će razdvajati i sortirati otpad, a gradske službe će dalje taj otpad adekvatno zbrinjavati i reciklirati. „Ono što nam je ključno je partnerstvo sa građanima. Da bi se ovo sve dogodilo biće potrebno da doista nas promijeni svoje navike i da nam građani pomognu u ovoj transformaciji sustava gospodarenja otpadom“, kaže gradonačelnik.

Motivacija za sortiranje kućnog otpada

Dosadašnji sistem nije motivisao građane na razdvajanje otpada, jer se bazirao na paušalnoj ceni i svako je plaćao jednako, bez obzira na to da li razdvaja otpad, navodi gradonačelnik. On ističe da će se nova usluga naplaćivati po količini mešanog komunalnog otpada, a ne po kvadraturi nekretnine.

Usluga će se naplaćivati po količini mešanog komunalnog otpada, a ne po kvadraturi nekretnine

Prema ovom predlogu, obavezna usluga odvoženja, odnosno fiksni deo, iznosiće 45 kuna (šest evra) mesečno. U to je uračunato odvoženje sortiranog otpada (papir, plastika, metal, staklo, biootpad). A na to se dodaje varijabilni deo. Naime, građani će mešani, neselektovani otpad odlagati u „službenim vrećicama“, koje će biti dostupne u trgovinama po ceni od oko četiri kune (53 evrocenta) za kesu od 20 litara. Kroz cenu službenih kesa će plaćati zapravo varijabilni deo usluge odvoza otpada.

Zagreb uvodi novi komunalni model koji motiviše građane da razvrstavaju otpad
Foto: Zagreb je NAŠ!

„To je model kakav imaju švicarski i belgijski gradovi i to je model koji omogućuje indvidualizaciju plaćanja usluge prema doista odloženom miješanom otpadu, kako bi se stimuliralo građane da što više odvajaju za recikliranje i sortiranje“, kaže gradonačelnik.

Kontejneri pod kontrolom

Zagreb više neće biti “kantograd“ i kontejneri se ubuduće neće nalaziti na javnim površinama, rekao je Tomašević. Građani će imati obavezu da kontejnere za odlaganje otpada stave pod kontrolu, u smetlarnike ili unutrašnja dvorišta ili da im na drugi način ograniče pristup, dok će se nepropisno odlaganje otpada i novčano kažnjavati.

Potrebno je staviti kontejnere pod kontrolu vlasnika stambenih zgrada

Gradonačelnik napominje da je potrebno da se kontejneri, kojih je trenutno oko 200 hiljada na javnim površinama, stave ponovno pod kontrolu vlasnika stambenih zgrada. On ističe da je to i najveći to problem – kako pronaći način da se kontejneri stave pod ključ i da se kontrolišu, te da se onemogući pristup trećim osobama.

U predlogu novog modela predviđeni su i popusti za porodice sa malom decom koja koriste pelene i osobe koje koriste reciklažna dvorišta, dok najugroženiji neće plaćati fiksni deo. Predlog je u proceduri i trenutno je na javnom uvidu, a primena ovog modela bi trebalo da počne 1. jula, rekao je Tomašević.

Grad poziva na zajedničko delovanje

Zamenica gradonačelnika Danijela Dolenec ističe da će „uz malo edukacije i truda“ Zagreb postati grad koji reciklira najmanje polovinu otpada iz domaćinstava i najmanje 65 procenata mešanog komunalnog otpada. „To će biti grad koji otpad koristi i prodaje kao sirovinu. Grad bez kanti na ulicama. Grad bez odlagališta na Jakuševcu“, kaže Dolenec.

U platformi Zagreb je naš! koja predvodi vladajuću koaliciju Možemo! u glavnom gradu Hrvatske, navode da je Zagreb pre nekoliko godina zauzeo poslednje mesto među 28 glavnih gradova EU po odvajanju i recikliranju otpada. Pritom je lokalna samouprava 2020. godine platila devet miliona kuna (1,2 miliona evra) penala zbog neispunjenih obaveza prema Evropskoj uniji za smanjenje količine otpada koji ide na deponije, navode u ovoj političkoj platformi.

Od građana se očekuje da pronađu najbolja rešenja u svojim zgradama

Grad Zagreb ovim ima za cilj i jačanje zajednica. Novi model traži od građana da zajedno sa susedima i suvlasnicima pronađu najbolja rešenja u svojim zgradama, ali i to da upozoravaju one koji pravila ne poštuju, izjavila je Dolenec. Ona je naglasila da su ovakvim modelom svi građani motivisani da razdvajaju otpad i tako direktno smanjuju zagađenje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Postrojenje za preciscavanje otpadnih voda u Leskovcu pocelo proizvodnju struje iz biogasa

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu počelo proizvodnju struje iz biogasa

30 септембра 2022 - Od početka rada postrojenja je preradilo oko četiri miliona kubika otpadne vode ili oko 19.000 litara dnevno

hrvatska waste expo 2022 energetski tretman otpada

Hrvatska i dalje bez postrojenja za energetski tretman otpada

27 септембра 2022 - Hrvatska nema nijednu energanu na otpad, pa gubi dok neki drugi na njoj zarađuju, i to u energetskoj krizi, poručili su učesnici skupa Croatia Waste Expo 2022

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

23 септембра 2022 - U trenutku kada 33 miliona građana Evropske unije ne može da priušti dovoljno obroka, u...

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

14 септембра 2022 - Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2021.