Uloga Radne grupe za biodiverzitet u JIE dok se menja kontekst zaštite prirode

Pored mnogih aktivnosti u okviru regionalnih projekata na polju životne sredine, biodiverziteta i klimatskih promena, nemačka saradnja u razvoju podstiče zajedničke napore u novom formatu na Zapadnom Balkanu. Pod pokroviteljstvom Radne grupe Regionalnog saveta za saradnju (RCC) za životnu sredinu, krajem 2017. je uspostavljena Radna grupa za biodiverzitet u Jugoistočnoj Evropi (BDTF SEE) radi tehničke i savetodavne podrške na teritoriji na kapiji Evropske unije.

BDTF SEE radi na integraciji brige za biodiverzitet u razvojne ciljeve. Međuzavisnost aktera sa raznih nivoa biće neizbežna da bi se postigla vizija života u skladu s prirodom 2050. godine. Dvogodišnjica i retrospektiva dosadašnjih promena prethode značajnim datumima za sektor životne sredine, pogotovo u borbi protiv gubitka biodiverziteta i njegovog očuvanja.

Godina 2020. je orijentir u smislu biodiverziteta i razvoja na globalnom nivou, pa stoga i u Jugoistočnoj Evropi. Konvencija o biološkom diverzitetu (CBD) sa svojih 20 ciljeva iz Aičija pokriva period do 2020, šest ciljeva Strategije Evropske unije za biodiverzitet postavljeni su za ispunjenje do 2020, a RCC je takođe usvojio Strategiju za Jugoistočnu Evropu sa svojom Dimenzijom J za životnu sredinu do 2020. godine.

Saradnja među zainteresovanim stranama ostaje centralna tačka za usmeravanje u očuvanju biodiverziteta i zaštiti prirode.

Šta je dovelo do stvaranja Radne grupe za biodiverzitet?

Reagujući na globalno slabljenje biodiverziteta i dogovor međunarodne zajednice da poveća napore ka postizanju ciljeva strateškog plana za biodiverzitet do 2020. godine, nemačko Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) ovlastilo je Nemačku agenciju za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH – GIZ) da podrži JIE u naporima da ispuni međunarodne obaveze u očuvanju biodiverziteta. GIZ/Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu, skraćeno ORF, pokrenuo je 2015. trogodišnji regionalni projekat za biodiverzitet – ORF BD. Njega je 2018. nasledio novi ORF – Sprovođenje sporazumâ o biodiverzitetu (ORF BDU), koji će trajati do 2021. godine.

Predsedavajuća BDTF-u Špresa Harasani

Svi živimo na Zemlji i delimo je. Posmatrajući detaljno sve elemente koji je sačinjavaju, bolje ćemo razumeti njene velike dragocenosti. Usled širokog raspona i jedinstvene integracije zajednica biljaka i vrsta staništa, Zapadni Balkan ima vanredno bogatstvo diverziteta.

Biodiverzitet je temelj ekosistemskih usluga tesno povezanih sa dobrobiti za ljude. Prioritetima regionalne saradnje i inicijativama za zaštitu biodiverziteta može se prići jedino na sveobuhvatan način, daleko prelazeći granice regiona. To je primarni cilj za BDTF SEE. Poštovanje granica prirode bi trebalo da bude osnovni princip ekonomskog napretka.

Savet za regionalnu saradnju je organizovao deveti sastanak Regionalne radne grupe za životnu sredinu i on je održan 2. jula u Tirani. Predsedavajući BDTF SEE-u, Albanija je na sastanku učestvovala s prezentacijom aktivnosti i regionalnih prioriteta za 2020. godinu. Glavna svrha je bio doprinos koordinatora regionalne dimenzije.

Za agendu predstoje brojni izazovi u vremenu do 2030. godine. BDTF će imati ambiciozan zadatak da se suoči sa alarmantnom stopom gubitka biodiverziteta, povećanim uticajem klimatskih promena i prekomernom upotrebom prirodnih resursa.

Prethodni ORF BD kao i sadašnji ORF BDU pokušavaju da osnuju strateška partnerstva sa zainteresovanim stranama u regionu i stvore savezništva sa strukturama i inicijativama aktivnim na terenu u svrhu nadgradnje postojećih nacionalnih, regionalnih i međunarodnih obaveza stranâ i ostvarivanja napretka zajedničkim snagama. Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN ECARO) i WWF Adria, ogranak Svetske fondacije za prirodu, nadopunjuju projekte u regionu zajedno s drugim GIZ-ovim sektorskim projektima u Jugoistočnoj Evropi korisnim za biodiverzitet i onima koji utiču na njega.

Konkretno, cilj projekta IUCN ECARO-a za jačanje planiranja očuvanja prirode u Jugoistočnoj Evropi (Toward strengthened conservation planning in South-Eastern Europe), kojeg finansira MAVA fondacija, jeste da povisi standarde podrškom institucionalnom razvoju i stvaranjem regionalne platforme orijentisane na kreiranje politike.

Članovi nominuju koordinatore i koordinatorke BDTF-a i njihove zamenike s ekspertizom u biodiverzitetu i srodnim poljima delovanja

Sekretarijat RCC-a je u decembru 2016. godine predložio uspostavljanje radne grupe za biodiverzitet. Još jedan sastanak održan je narednog juna u Beogradu, a opis poslova i zadataka prihvaćen je dva meseca kasnije. Osnivački događaj organizovan je 14. novembra 2017, takođe u glavnom gradu Srbije.

BDTF SEE je tri dana kasnije pomenut u ministarskoj deklaraciji povodom drugog visokog panela o životnoj sredini i akciji za klimu tokom bonske konferencije Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).

BDTF SEE čine koordinatorke i koordinatori i njihovi zamenici, stručni za biodiverzitet i srodna polja delovanja, a nominuju ih vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Srbije i Severne Makedonije. IUCN ECARO ima ulogu Sekretarijata BDTF SEE-a.

Regionalne inicijative 2017-2019. koje podržava BDTF 

Iako su vlade u JIE kreirale politiku i pravne okvire za zaštitu biodiverziteta, operativna primena zaostaje. BDTF SEE je usredsređen na teme integrisanja procena i vrednovanja usluga ekosistema (ESAV) u planove razvoja, jačanje sistema upravljanja informacijama o biodiverzitetu i izveštavanja (BIMR), dijalog s parlamentarnim grupama i odborima u regionu o temama relevantnim za biodiverzitet i, poslednje ali ne i najmanje važno, na jačanje regionalne mreže 14 organizacija civilnog društva vezanih za biodiverzitet – BioNET.

Moduli obuke za jačanje kapaciteta, studije slučaja, formulisani dokumenti regionalne politike i preporuke za nju pokazuju kako biodiverzitet doprinosi političkoj ekonomiji i inkluzivnom upravljanju u regionu. Jak fokus ESAV-a je bio na jačanju kapaciteta institucija, organizacija i pojedinaca u regionu za isticanje koncepcije ESAV-a da bi im bilo omogućeno da u svakodnevnom radu primenjuju alatke i metodologiju relevantne za region. Postepeni pristup, uključujući obuku trenera, implementira se da bi se učesnici iz raznih institucija navodili uz korišćenje najbolje svetske prakse.

Naredni potezi pokrivaju razvoj daljih smernica za uvođenje ESAV-a u donošenje odluka i ESAV programe prilagođene za region.

Listu endemskih taksona i dokument s preporukama za region BDTF SEE je usvojio da bi dalje poboljšao BIMR

Listu endemskih taksona

Sprovedene su dve inovativne pilot-studije slučaja – Izvori prihoda i poslova: Ekonomski značaj rečnih tokova Neretve i Trebišnjice, i Predstavljanje ekosistemskih usluga sa valorizacijom na području Bosutskih šuma – integracija biodiverziteta i ekosistemskih usluga u korišćenje i upravljanje prirodnim resursima. Unakrsni pristup je omogućio BDTF SEE-u da rezimira trenutno stanje poznavanja ESAV-a u JIE i priloži nove studije slučaja i regionalne preporuke za regionalnu procenu i prezentaciju Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) na njenom sedmom plenarnom sastanku.

Ograničenja tehničkih kapaciteta uključujući standarde i sisteme podataka dovela je do vertikalnog i horizontalnog gubitka informacija i velike neefikasnosti. Posao je obavila nadopunjujuća regionalna naučna BIMR platforma. BIMR uvodi pristup zasnovan na dokazima i pronalazi zajednički interes u boljem upravljanju podacima i izveštavanju. Detaljne participatorne osnovne procene su proizvedene da bi se analizirala trenutna situacija u kojoj se nalaze zainteresovane strane, pravni, institucionalni i okvir politike kao i struktura informacionog sistema u regionu. Usledili su razvoj i usvajanje regionalnih smernica za BIMR sa ciljem unapređenja postojećih sistema u upravljanju podacima o diverzitetu vrsta, ekosistemima i genetskom diverzitetu i izveštavanju o tome. Probne verzije bili su informacioni sistemi za zaštitu prirode u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Listu endemskih taksona i dokument s preporukama za region BDTF SEE je usvojio da bi dalje poboljšao BIMR. Fokusirano partnerstvo sa GBIF-om (Global Biodiversity Information Facility), a kasnije i organizacijom DiSSCo (Distributed System of Scientific Collections) pruža obostranu korist i svakako povećava vrednost nastajućeg BDTF-ovog i BIMR naučno-političkog sklopa.

BioNET je sastavio dokument o stanovištu prvenstveno usredotočen na Strategiju EU za biodiverzitet 2020. da bi pomogao u zaštiti biodiverziteta u okviru postupka pristupanja EU. U koordinaciji sa BDTF SEE-om, grupa je obavila rodno orijentisani pregled ključnih nacionalnih strategija i izveštaja vezanih za biodiverzitet.

BDTF SEE pokreće raspravu na globalnom nivou s ostalim merodavnim regionalnim platformama o strategiji za integraciju regionalne perspektive i mehanizama saradnje u globalni okvir za biodiverzitet posle 2020. godine

Pokretanje preobražujućih promena i reformi

BDTF SEE je sažeo saznanja vezana za područje, studije slučaja i preporuke, zajedno s iskustvom svojstvenim za region, i doprineo procesu za određivanje ciljeva posle 2020, počevši s regionalnim dokumentom o poziciji sastavljenim za segment visokog nivoa i prateći događaj na CBD-ovoj Četrnaestoj konferenciji strana (CoP 14), a usledio je regionalni doprinos prvom otvorenom sastanku radne grupe, organizovanim tokom 23. okupljanja međuvladinog tela SBSTTA (Subsidiary Body on Scientific, Technical and Technological Advice), uz niz povezanih postupaka finansiranja za biodiverzitet.

Dalje, BDTF SEE pokreće raspravu na globalnom nivou s ostalim merodavnim regionalnim platformama o strategiji za integraciju regionalne perspektive i mehanizama saradnje u globalni okvir za biodiverzitet posle 2020. godine (Post-2020 Global Biodiversity Framework).

Od regionalne saradnje do regionalnog stava

Krovna strategija za katalizaciju saradnje za biodiverzitet sledi multilateralni pristup u koji su uključeni donosioci političkih odluka, stručnjaci u nauci i predvodnici društvenih stavova. Konačno, dolazi do usklađenosti među ravnopravnim učesnicima, što omogućava debatu raznih zainteresovanih strana.

Saradnja je zasnovana na raznim načelima, poput razmene iskustava ili postizanja zajedničkog cilja, ispunjavanja uslova za pridruživanje EU.

Direktor IUCN-ove Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Boris Erg

Uz sve koristi i prilike proizašle iz regionalne saradnje, ne iznenađuje što je energija ojačala u prvih par godina postojanja Radne grupe za biodiverzitet u JIE. Među privredama koje su deo ovog regionalnog procesa, prisutan je snažan osećaj pripadnosti i spremnosti da ga operacionalizuju do punog kapaciteta, uključujući njegovo postavljanje u centar regionalnih diskusija o okviru za vreme posle 2020. i Agende za održiv razvoj za 2030. godinu.

Stoga je BDTF SEE na nivou politike delovanja usvojio spisak zajedničkih prioriteta za region i odlučio da pojača kapacitet za uvođenje brige za biodiverzitet u glavne društvene tokove i razvojne planove. To uključuje premeštanje iz jednosektorske u multisektorsku saradnju, vođenje računa o isplativosti u budžetiranju i finansiranju za biodiverzitet kao i komunikacije i širenje uz terenski rad.

Poziv za prijem pridruženih članova je neograničen. Radna grupa poručuje agencijama, organizacijama i pojedincima da se jave.

Pomoć u ispunjavanju uslova iz poglavlja 27 smernica EU – za životnu sredinu, doprinosi zajedničkom naporu da se dostignu standardi potrebni za priključivanje

Tome je svojstvena ideja da se sveobuhvatna odgovornost dostigne kroz širenje regionalne saradnje. Pogotovo u kontekstu biodiverziteta, potrebni su zajednički napori da se suzbiju promene u životnoj sredini koje negativno utiču na naše i šanse budućih generacija za ekonomski, društveni i kulturni razvoj.

Promene u kontekstu zaštite prirode

Samim tim, ORF BDU zadovoljava potrebe šest privreda u ispunjavanju međunarodnih obaveza i onih vezanih za EU u očuvanju biodiverziteta. Stoga, podsticanje uzajamnog učenja među učesnicima i stvaranja platformi za komunikaciju podržava širenje znanja. Pomoć u ispunjavanju uslova iz poglavlja 27 smernica EU – za životnu sredinu, doprinosi zajedničkom naporu da se dostignu standardi potrebni za priključivanje EU.

Dakle, potrebni su pristup koji omogućava učenje iz iskustava u okviru regiona, zalaganje za snažan dijalog među partnerima, kao i jačanje kapaciteta pojedinaca i institucija. To ne samo što omogućava regionalnu saradnju samu po sebi, nego i obezbeđuje podršku za celo zapadnobalkansko područje u ispunjavanju obaveza za ulazak u EU.

Regionalna saradnja možda jeste preobražujuća promena, ali ona ima suštinsku ulogu u zaustavljanju kolapsa biodiverziteta i gubitaka. A u svakom slučaju, razumevanje i praksa saradnje su korisni za članove zajednice država na evropskom nivou.

Bivši predsedavajući BDTF-u Vlatko Trpeski

Priroda ne poznaje granice. Reke teku od zemlje do zemlje, dok su price selice danas ovde, a sutra stotinama kilometara daleko. Zaštiti svog prirodnog nasleđa možemo doprineti isključivo putem koordinisanih napora i udruživanja resursa. Upravo to je BDTF SEE-ov cilj.

Dok sam predsedavao BDTF-u, jedan od najvećih uspeha ostvaren je na pratećem događaju u okviru CoP 14 Konvencije UN o biološkom diverzitetu, održane u Egiptu u novembru 2018. Bio je posvećen kapitalizaciji regionalne saradnje u dijalogu za period posle 2020. godine. Kataliziranje ideja o ulozi regionalne saradnje u implementaciji Ciljeva za biodiverzitet iz Aičija i u oblikovanju agende pomoglo je u aktiviranju resursa za okvir za biodiverzitet posle 2020. godine.

BDTF će nastaviti da radi na implementaciji koraka iz Zelenog dogovora EU, koji cilja transformisanje zajednice u pravično i prosperitetno društvo sa savremenom, konkurentnom privredom koja štedi resurse i gde 2050. nema neto ispuštanja gasova s efektom staklene bašte i gde je ekonomski rast razdvojen od upotrebe resursa. On stremi da sačuva, zaštiti i pojača prirodni kapital i zaštiti građane od rizika i uticaja u pogledu životne sredine.