Biodiverzitet

Civilno društvo JIE priprema dokument sa zajedničkim stavom o zaštiti biodiverziteta

civilno društvo bionet biodiverzitet

Slika: Pixabay

Objavljeno

03.09.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

03.09.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

BioNET, nezavisna regionalna mreža 14 organizacija civilnog društva, koje se bave biodiverzitetom u Jugoistočnoj Evropi (JIE), priprema dokument sa zajedničkim stavom svih članica (pozicioni dokument), sa fokusom na Strategiju biodiverziteta Evropske unije do 2020, kako bi se pomoglo zemljama regiona da očuvaju biodiverzitet, kao deo procesa pristupanja EU.

Dokument, koji priprema civilno društvo, će biti gotov u naredna dva meseca, a zatim BioNET planira da ga predstavi Radnoj grupi za biodiverzitet (BDTF), tehničkom i savetodavnom ogranku Regionalne radne grupe za životnu sredinu.

Ove aktivnosti su podržane u okviru BioNET2 komponente Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Primena sporazuma o biodiverzitetu (ORF-BDU), koji implementira  Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) po nalogu nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Jugoistočna Evropa (JIE) se obavezala na očuvanje biološke raznolikosti kao deo procesa pristupanja EU i najvećim delom je potpisala Konvenciju o biodiverzitetu (CBD).

„Sprovođenje zadataka koje nameće međunarodni okvir se pokazalo kao veliki izazov. Organizacije civilnog društva su sposobne i spremne da igraju značajniju ulogu u očuvanju biodiverziteta, kao i u razgovorima i odlukama o ovoj temi u JIE“, kažu u Radnoj grupi BioNET-a koja radi na pripremi dokumenta.

Ovaj dokument zasniva se na Strategiji biodiverziteta EU do 2020, koja nudi dobar okvir za akcije čiji je cilj zaštita vrsta, staništa, ekosistema i ekosistemskih usluga „izvan granica EU“ i perioda koji predstoji. U toku pripreme dokumenta svih 14 članica BioNET-a imaće mogućnost da daju svoje komentare kako bi se na kraju usvojila finalna verzija.

„Dokument će poslužiti kao osnova za pregovore i uspostavljanje saradnje sa vladama u regionu i u kontekstu međunarodne razvojne saradnje“, kažu u Radnoj grupi.

Problemi su zajednički za sve zemlje u kojima rade članice BioNET-a

civilno društvo
BioNET – regionalna mreža 14 organizacija civilnog društva za biodiverzitet

Milka Gvozdenović, viši savetnik u organizaciji Mladi istraživači Srbije, kaže da će dokument odražavati stavove i zahteve organizacija civilnog društva u vezi sa strateškim planiranjem zaštite biodiverziteta i brojnim pritiscima na prirodno nasleđe.

„Ključne poruke su: potreba za boljom saradnjom – između zemalja, između organizacija civilnog društva i institucija, između različitih sektora; vladavina prava u očuvanju biološke raznolikosti odnosno politička volja i odgovornost vlade u zaštiti biodiverziteta, pravilan razvoj i primena zakona o zaštiti biodiverziteta i sudska zaštita“, rekla je ona.

Dokument će biti predstavljen donosiocima odluka kako bi im se skrenula pažnja na ove teme, ali će i poslužiti članicama BioNET-a u planiranju daljih akcija u regionu Zapadnog Balkana.

„Tokom pripreme dokumenta postalo je očigledno da su problemi u zaštiti prirode i očuvanju biološke raznolikosti zajednički za sve zemlje u kojima rade članice BioNET-a“, navela je Gvozdenović.

Tri članice BioNET-a vode proces

civilno društvo
Inicijalni sastanak Radne grupe održan je u Podgorici 4-5. februara ove godine

Ideja o pripremi dokumenta sa zajedničkim stavom svih članica BioNET-a inicirana je tokom zajedničke radionice održane u februaru ove godine u Crnoj Gori, na kojoj su se tri članice BioNET-a prijavile da predvode ceo proces. To su organizacije Mladi istraživači Srbije, Zaštita i očuvanje prirodnog okruženja u Albaniji (PPNEA) i Sunce – Udruga za prirodu, okoliš i održivi razvoj iz Hrvatske.

„BioNET podržava otvoreni dijalog između vlada, organizacija koja predstavljaju civilno društvo i privatnog sektora o očuvanju biološke raznolikosti kao prvi korak ka uspešnoj saradnji“, ističu u Radnoj grupi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

prijatelj-mora-pula

Hrvatski grad Pula – Prijatelj mora

3. septembar 2019. - Napori Pule da očuva životnu sredinu i živi svet u moru dobili su priznanje globalnog projekta Prijatelj mora

Ada Ciganlija uskoro postaje zasticeni predeo izuzetnih odlika

Ada Ciganlija uskoro postaje zaštićeni predeo izuzetnih odlika

3. septembar 2019. - Ada Ciganlija, omiljeno izletište beograđana i oaza biodiverziteta u samom gradskom jezgru, uskoro bi mogla biti stavljena pod zaštitu

ekolosko pravo regionalni centar

Za šest decenija smanjila se površina šuma po glavi stanovnika za 60 procenata

3. septembar 2019. - Tokom proteklih 60 godina, u svetu je nestalo 80 miliona hektara šume što je površina...

IUCN Crvena lista 2022a

Objavljena ažurirana Crvena lista ugroženih vrsta za 2022. godinu

3. septembar 2019. - Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je ažurirane podatke IUCN Crvene liste ugroženih vrsta™,...