Životna sredina

Neophodne korenite promene da se zaustavi izumiranje milion biljnih i životinjskih vrsta

promene-izumiranje-milion-biljnih-zivotinjskih-vrsta-IPBES

Slika: IPBES

Objavljeno

08.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Međuvladina naučno-politička platforma za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) pozvala je na hitne „korenite promene“ kako bi se svet uhvatio u koštac sa dosad nezabeleženom degradacijom prirode i izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta, koja može dovesti do ozbiljnih posledica po ljude širom sveta.

U najnovijem izveštaju, u kojem se analizira odnos između pravaca ekonomskog razvoja i njihovih efekata na prirodu, IPBES upozorava da se oko milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem, mnoge od njih već u narednim decenijama, što je više nego ikada pre u ljudskoj istoriji.

Robert Watson, predsednik IPBES-a, rekao je da ljudi degradiraju same temelje privrede, osnovnih sredstava za život, sigurnosti snabdevanja hranom, zdravlja i kvaliteta života širom sveta.

Izveštaj, koji je u protekle tri godine pripremalo 145 stručnjaka iz 50 zemalja, dok je još 310 autora doprinelo njegovoj izradi, takođe, govori da još nije prekasno da se situacija promeni, ali samo pod uslovom da se odmah počne sa delovanjem, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.

Priroda se još može sačuvati, obnavljati i koristiti na održiv način uz pomoć korenitih promena, a to podrazumeva suštinsku, sistemsku reorganizaciju tehnoloških, ekonomskih i društvenih faktora, uključujući i ciljeve i vrednosti, objasnio je Watson.

On je upozorio da će zbog same svoje prirode te promene verovatno naići na protivljenje onih čiji je interes status kvo. Međutim, te prepreke se mogu prevazići u cilju opšteg javnog dobra, dodao je Watson.

Gubitak biodiverziteta izazvan ljudskim delovanjem

Ekosistemi i vrste propadaju i nestaju kao direktna posledica ljudskog delovanja, a to predstavlja direktnu pretnju po ljude u svim delovima sveta, upozorava se u izveštaju. Kao glavni krivci označene su promene u načinu korišćenja zemljišta i mora, direktna eksploatacija živih organizama (lov, ribolov, seča šuma), klimatske promene i zagađenje.

Od 1980. godine, emisije gasova sa efektom staklene bašte su udvostručene, što je dovelo do porasta prosečne globalne temperature za najmanje 0,7 stepeni Celzijusa, a očekuje se da će se efekti klimatskih promena pojačavati u narednim decenijama, naglašava se u izveštaju.

Negativni trendovi će se nastaviti do 2050. godine, ali i nakon toga, u svim scenarijiima koji su izrađeni u sklopu izveštaja, osim onih koji uključuju radikalne promene. Nastavak tih trendova biće posledica predviđenih efekata sve većih promena u načinu korišćenja zemljišta, veće eksploatacije živih organizama, kao i klimatskih promena.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Serbia-national-consultation-Stokholm+50

Uključite se u konsultacije u okviru incijative Stokholm+50

11 маја 2022 - Na onlajn platformi SparkBlue, do 20. maja, svi zainteresovani imaju priliku da se direktno uključe...

Kljunasti kit uginuo u grckom moru gutanja plasticnog otpada

Kljunasti kit uginuo u grčkom moru zbog gutanja plastičnog otpada

07 маја 2022 - U želucu uginulog kljunastog kita bilo je 15 kilograma plastike, što baca svetlo na rizike od zagađenosti plastičnim otpadom po morske sisare, ali i ljude

Polojska suma Backa Palanka

Ko čuva, a ko uništava pluća Bačke Palanke?

14 марта 2022 - Park prirode Tikvara, specijalni rezervat prirode Bagremara i Polojska šuma su pluća Bačke Palanke, a njhovo uništavanje traje već godinama

Svetski dan divljih vrsta 2022 kojih 10 zivotinja je najugrozenije

Svetski dan divljih vrsta: 10 najugroženijih divljih životinja u svetu

03 марта 2022 - Obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta biće posvećeno ukazivanju na kritičnu ulogu koju ključne vrste igraju u obezbeđivanju zdravih ekosistema