Životna sredina

Neophodne korenite promene da se zaustavi izumiranje milion biljnih i životinjskih vrsta

promene-izumiranje-milion-biljnih-zivotinjskih-vrsta-IPBES

Slika: IPBES

Objavljeno

08.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Međuvladina naučno-politička platforma za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) pozvala je na hitne „korenite promene“ kako bi se svet uhvatio u koštac sa dosad nezabeleženom degradacijom prirode i izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta, koja može dovesti do ozbiljnih posledica po ljude širom sveta.

U najnovijem izveštaju, u kojem se analizira odnos između pravaca ekonomskog razvoja i njihovih efekata na prirodu, IPBES upozorava da se oko milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem, mnoge od njih već u narednim decenijama, što je više nego ikada pre u ljudskoj istoriji.

Robert Watson, predsednik IPBES-a, rekao je da ljudi degradiraju same temelje privrede, osnovnih sredstava za život, sigurnosti snabdevanja hranom, zdravlja i kvaliteta života širom sveta.

Izveštaj, koji je u protekle tri godine pripremalo 145 stručnjaka iz 50 zemalja, dok je još 310 autora doprinelo njegovoj izradi, takođe, govori da još nije prekasno da se situacija promeni, ali samo pod uslovom da se odmah počne sa delovanjem, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.

Priroda se još može sačuvati, obnavljati i koristiti na održiv način uz pomoć korenitih promena, a to podrazumeva suštinsku, sistemsku reorganizaciju tehnoloških, ekonomskih i društvenih faktora, uključujući i ciljeve i vrednosti, objasnio je Watson.

On je upozorio da će zbog same svoje prirode te promene verovatno naići na protivljenje onih čiji je interes status kvo. Međutim, te prepreke se mogu prevazići u cilju opšteg javnog dobra, dodao je Watson.

Gubitak biodiverziteta izazvan ljudskim delovanjem

Ekosistemi i vrste propadaju i nestaju kao direktna posledica ljudskog delovanja, a to predstavlja direktnu pretnju po ljude u svim delovima sveta, upozorava se u izveštaju. Kao glavni krivci označene su promene u načinu korišćenja zemljišta i mora, direktna eksploatacija živih organizama (lov, ribolov, seča šuma), klimatske promene i zagađenje.

Od 1980. godine, emisije gasova sa efektom staklene bašte su udvostručene, što je dovelo do porasta prosečne globalne temperature za najmanje 0,7 stepeni Celzijusa, a očekuje se da će se efekti klimatskih promena pojačavati u narednim decenijama, naglašava se u izveštaju.

Negativni trendovi će se nastaviti do 2050. godine, ali i nakon toga, u svim scenarijiima koji su izrađeni u sklopu izveštaja, osim onih koji uključuju radikalne promene. Nastavak tih trendova biće posledica predviđenih efekata sve većih promena u načinu korišćenja zemljišta, veće eksploatacije živih organizama, kao i klimatskih promena.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Skoro 40.000 vrsta IUCN Crvenoj listi pretnjom nestanka Crvena lista

Skoro 40.000 vrsta na IUCN Crvenoj listi je pod pretnjom nestanka

08 септембра 2021 - Međunarodna unija za zaštitu prirode je objavila da je skoro 40.000 vrsta od skoro 140.000...

srbija pks dubai expo 2020 poziv klima biodiverzitet

Poziv privrednicima Srbije za prvu tematsku nedelju „Dubai Expo 2020“ – Klima i biodiverzitet

03 августа 2021 - Tema nastupa Srbije na Svetskoj izložbi je "Srbija stvara ideje – Inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost".

Severna Makedonija koncesije male hidroelektrane

Severna Makedonija će poništiti koncesije za male hidroelektrane

08 јуна 2021 - Premijer Zoran Zaev je izjavio da će većina koncesionih ugovora za male hidroelektrane u Severnoj Makedoniji biti poništena bez obzira na tužbe

medjunarodni dan biodiverziteta 2021

Međunarodni dan biodiverziteta 2021 – Budi deo rešenja

20 маја 2021 - Sve veći broj ljudi širom sveta zabrinut je kako se odnosimo prema prirodi, zbog čega menjaju navike i zahtevaju mere za zaštitu planete.