U Hrvatskoj će solarne elektrane prestići hidroelektrane do 2040.

Hrvatska je trenutno prema udelu obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije u gornjem delu liste zemalja Evropske unije, a kapacitet solarnih elektrana trebalo bi da pretekne snagu hidroelektrana do 2040. godine, najavio je Dražen Jakšić, direktor Energetskog instituta „Hrvoje Požar“.

Dražen Jakšić je na energetskoj konferenciji koju je ogranizovao Jutarnji list naveo da od članica Evropske unije samo Austrija, Švedska, Danska i Portugal imaju veći udeo zelene energije u potrošnji struje od Hrvatske. Prosek EU je 45,3 odsto, a u Hrvatskoj je 58,8 odsto, pokazala je analiza Energetskog instituta „Hrvoje Požar“ (EIHP).

„Lošiji“ od Hrvatske su Nemačka, Holandija, Španija, a „gori“ od EU proseka Italija, Francuska, Mađarska.

Hrvatska, prema rečima Jakšića, ima dobar rezultat i kada je reč o udelu obnobljive energije u neposrednoj potrošnji električne energije. To je potrošnja u saobraćaju, industriji, domaćinstvima, poljoprivredi i građevinarstvu.

Po udelu zelene energije u saobraćaju Hrvatska je poslednja u EU

Udeo Hrvatske od 28,1 odsto doneo joj je deveto mesto, a prosek EU je 24,5 odsto.

Dobro je poziciononirana i u sektoru grejanja i hlađenja, ali loše joj ide u povećanju korišćenja zelene energije u transportu. Prosečan udeo obnovljive energije u sektoru grejanja i hlađenja u EU je 26,2 odsto, a Hrvatska ima 36,2 odsto.

Ali, njen udeo potrošnje zelene energije u saobraćaju je toliko loš da je na poslednjem mestu na listi zemalja EU. Ima udeo od 0,9 odsto, prosek EU je 10,8 odsto, a najbolje rezutlate imaju Švedska  sa 33 odsto i Finska sa 22 odsto.

Jakšić je podsetio da je Hrvatska zacrtala da do 2030. udeo u potrošnji električne energije bude 78,7 odsto, u neposrednoj potrošnji 42,5 odsto, a u saobraćaju 24,6 odsto.

Potrebno 33,8 milijardi evra, a na raspolaganju je 10,8 milijardi evra

Promene se očekuju i u strukturi kapaciteta za proizvodnju struje. Na kraju 2022. ukupan kapacitet bio je 5.295 MW, od čega su hidroelektrane činile 2.203 MW.

Procena EIHP-a je da će do 2030. instalisani kapacitet biti povećan na 8.969 MW, u 2040. na 13.094 MW i u 2050. na 14.732 MW. Udeo solarnih elektrana trebalo bi da se poveća sa 222 MW u 2022. na 2.382 MW u 2030, a da 2040. nadmaši hidroelektrane sa 3.563 MW i dostigne 4,860 MW, naveo je Jakšić prestavljajući analizu Zelena energetska tranzicije: Jesmo li (pre)brzi ili (pre)spori?

On je podsetio da je Hrvatska postavila cilj da sa sadašnjih 44,2 odsto domaće proizvodnje primarne energije do 2050. ostvari 75,9 odsto. Već do 2030. taj udeo bi, kako je dodao, trebalo da se poveća na 57,4 odsto.

Jakšić je upozorio da je za investicije u dostizanje energetski ciljeva potrebno 33,8 milijardi evra, a na raspolaganju je 10,8 milijardi evra.