OIE

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Foto: EPBiH

Objavljeno

20.10.2021.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.10.2021.

Komentari

0

Podeli

Tuzla i EPBiH imaju viziju za obaranje emisija gasova s efektom staklene bašte u gradskom sektoru grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima do 2040. godine putem projekata desumporizacije, uključivanja obnovljivih izvora energije uključujući solarna termalna postrojenja, i širenja grejne mreže.

Fosilna goriva su i dalje dominantna u oblasti grejanja u Evropi. Po podacima iz poslednjeg izdanja izveštaja o obnovljivim izvorima Global Renewables’ Status Report, samo malobrojne zemlje i gradovi ostvaruju napredak u planiranju i podržavanju progresivnih rešenja prilagođenih lokalnim prilikama koja su pogodna za građane, za privredu i za životnu sredinu. Tuzla ima ambiciju da postane uzor na Balkanu za tranziciju grejanja.

Solt lejk siti je prestonica države Juta u Sjedinjenim Državama, a dobio je ime po obližnjem Velikom slanom jezeru. Tuzla takođe znači so. To je kulturni i privredni centar severoistočne Bosne. Grad je barem 5.800 godina stariji od svog američkog imenjaka i jedno je od najduže neprekino naseljenih mesta u Evropi, a video je mnoge promene u kulturi i tehnologiji.

Treći grad po veličini u BiH nosi višedecenijski teret nasleđa vezanog za termoelektranu na ugalj

Treći po veličini grad u Bosni i Hercegovini, sa svojih 110.000 stanovnika, ima zadivljujuće industrijsko nasleđe. Pored iskopavanja soli još od antike, od kojeg je grad sve više doslovno tonuo, Tuzla je poznata i po svojoj termoelektrani na ugalj i lignit koja proizvodi struju za privredu i prekriva nebo dimom.

Danas Tuzla predstavlja tranziciju. Rudnici soli u središtu grada pretvoreni su u prvo i jedino urbano slano jezero u Evropi, koje svakog dana privlači desetine hiljada ljudi zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima i koje je brzo pomoglo tuzlanskim sektorima turizma i usluga da nadmaše tradicionalnu industriju. Međutim, transformacija energetskog sistema je još veći industrijski izazov s kojim se grad uhvatio ukoštac.

Nove hidroelektrane, vetroparkovi i fotonaponska postrojenja

Tuzla je glavna industrijska mašina BiH i jedno od njenih privrednih uporišta. „Pokrenuli smo svoj sistem daljinskog grejanja s kogenerativnim pogonom 1983. godine“, objašnjava Suljo Sarić, pomoćnik direktora za tehnička pitanja u Centralnom grijanju Tuzla. Tamošnji pogon za proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) je još uvek najveći u celoj zemlji.

Njegov kapacitet je 220 megavata. Grad Tuzla namerava da smanji svoje emisije gasova s efektom staklene bašte u sektoru grejanja na 20.000 tona godišnje sa sadašnjih 500.000 tona.

Lignit mora biti zamenjen alternativama pogodnijim za klimu

U državnoj Elektroprivredi Bosne i Hercegovine (EPBiH), operateru elektrana i najvećem proizvođaču električne energije u BiH, potpuno su svesni da će u nedalekoj budućnosti lignit kojeg sagorevaju u elektrani u Tuzli morati da se zameni alternativama pogodnijim za klimu ukoliko treba ispuniti klimatske ciljeve Evropske unije.

„Na polju proizvodnje električne energije, radimo na novim hidroelektranama, vetroelektranama i fotonaponskim postrojenjima. Stari blokovi na lignit biće zatvoreni najkasnije krajem 2023. godine. To su postrojenja tri i četiri u Tuzli“, objašnjava Ajla Merzić vodeća stručna saradnica Sektora za razvoj EPBiH. Blok 6 u Tuzli se prebacuje na kogeneraciju, dok kompanija radi na delimičnoj zameni uglja biogorivima. Osim toga, EPBiH je ranije ove godine završio svoju prvu vetroelektranu, Podveležje, koja ima kapacitet 48 megavata, a na istoj lokaciji planira da izgradi i fotonaponsko postrojenje snage preko 30 megavata.

EPBiH razvija projekte više vetroelektrana i solarnih elektrana

Kompanija takođe razvija projekte vetrofarmi Vlašić u Travniku i Bitovna u Konjicu od po oko 50 odnosno 60 megavata. Najmoderniji projekat će transformisati pet nekadašnjih ugljenokopa i deponija pepela i šljake u fotonaponske elektrane ukupne snage 200 megavata. Svi ti projekti će biti pušteni u rad do 2025. godine.

Sektor grejanja u Tuzli bi mogao da postane model za Balkan

Bosna i Hercegovina se ne razlikuje od ostatka Evrope po brzom porastu udela struje iz obnovljivih izvora. Ali fosilna goriva i dalje preovlađuju u sektoru grejanja na celom kontinentu.

Merzić objašnjava da daljinsko grejanje može dati ogroman doprinos delovanjem u pet glavnih oblasti:

  1. Ispuštanje zagađujućih materija može da se smanji projektima za desumporizaciju, povećanjem udela obnovljivih izvora u sektoru grejanja i programom gašenja blokova u kojima se koriste fosilna goriva.
  2. Nov sistem naplate: većina korisnika u Bosni i Hercegovini plaća po grejanoj površini, a ne po potrošnji. Ali za ambiciozne ciljeve za emisije neophodne su niže temperature u sistemu, što može da se postigne jedino značajnim unapređenjem izolacije kao i integracijom obnovljivih izvora poput solarnih termalnih sistema. Vlada trenutno sastavlja zakon o grejanju.
  3. Sistemi za kogeneraciju treba da se modernizuju.
  4. CHP blok na ugalj može da se unapredi uvođenjem biomase i integracijom solarnih termalnih sistema. Razmatraju se mogućnosti za umešavanje biomase ili potpunu rekonstrukciju. Međutim, nije svaka vrsta biomase održiva, navodi Merzić. „Još nemamo propise u zemlji za lanac snabdevanja biomasom“, rekla je. Solarni termalni sistemi bi bili interesantni da sistem ima snabdevanje toplom vodom. „To bi bila dobra kombinacija leti da je uključeno i snabdevanje toplom vodom, ali danas toga nema. Proučavamo mogućnost upotrebe geotermalne toplotne energije i toplotnih pumpi“, kaže Merzić.
  5. Na mrežu daljinsko grejanje treba priključiti još objekata: „Ljudi koji nisu priključeni na daljinsko grejanje često spaljuju bilo šta do čega dođu“, govori Anes Kazagić, rukovodilac sektora za strateški razvoj EPBiH, ističući da energetsko siromaštvo doprinosi visokim emisijama. „Ali državni mehanizam za privlačenje novih korisnika u Tuzli već funkcioniše“, kazao je.

Bilo kakav napredak je moguć jedino uz integraciju rešenja za grejanje na obnovljive izvore u sistem. Za to je ključna međunarodna saradnja.

Tuzla je jedan od osam evropskih gradova koji udružuju ekspertizu i istraživanja u okviru projekta Upgrade DH, u čijem finansiranju učestvuje Evropska unija. „Vrlo nam je važno da razmenjujemo znanja s drugim partnerima u Upgrade DH-u. Dobili smo korisne informacije i to je dovelo do veoma ozbiljne saradnje, na primer na polju hidraulike. Odnosi i veze koje smo razvili tokom Upgrade DH-u će se nastaviti i oni imaju veliku stratešku vrednost za naše planove za tranziciju u novu generaciju daljinskog grejanja koje ne škodi klimi“, rekla je Merzić.

Kazagić dodaje: „Nadamo se da procesi koje smo pokrenuli i sada ih sprovodimo u Tuzli mogu da budu inspiracija za druge zemlje Balkana – gradovi s daljinskim grejanjem poput Beograda, Skoplja ili Sarajeva suočavaju se sa sličnim izazovima. A mi želimo da budemo uzor u tranziciji od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima.“

Projekat Upgrade DH je dobio sredstva od programa Evropske unije za istraživanje i inovacije Horizon 2020.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dvostruko vece subvencije ove godine energetsku sanaciju domacinstava Beogradu

Dvostruko veće subvencije ove godine za energetsku sanaciju domaćinstava u Beogradu

20. oktobar 2021. - Ministarka Dubravka Đedović Handanović uručila je ugovore gradskim opštinama o sredstvima za energetsku sanaciju za domaćinstva

Srbija subvencionise energetsku sanaciju domacinstava u skoro svim opstinama i gradovima

Srbija subvencioniše energetsku sanaciju domaćinstava u skoro svim opštinama i gradovima

20. oktobar 2021. - Još 12.000 domaćinstava u 137 gradova i opština uključujući tri na KiM moći će da dobije subvencije za energetsku efikasnost

srbija toplane biomasa eu kfw projekat donacija djedovic miscevic vucevic konrad

Pet srpskih gradova prebacuje grejanje sa mazuta i uglja na biomasu

20. oktobar 2021. - U okviru druge faze programa “Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji” izgradiće se pet toplana na biomasu

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

20. oktobar 2021. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači