Severna Makedonija usvojila Integralni nacionalni energetski i klimatski plan 2025-2030

Novi NEKP Severne Makedonije pokriva period od 2025. do 2030 i sadrži 61 meru za snažan rast kapaciteta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i uvođenje evropskih standarda u energetici. Država se obavezala da preduzme korake za povećanje investicija u solarne elektrane, vetroparkove i hidroelektrane, uvođenje sistema naplate emisija ugljenika, razvoj skladištenja energije i postepeno odbacivanje uglja.

Vlada Severne Makedonije je usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan 2025-2030, saopštilo je Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih sirovina. To je strateški dokument koji šalje zemlju jasnim putem ka energetskoj transformaciji, održivom razvoju i potpunom usklađivanju sa evropskom politikom, objašnjeno je u objavi. Ovi planovi su poznati i po akronimima NEKP i INEKP, odnosno NECP i INECP u engleskoj varijanti.

Dokument je izrađen na predlog navedenog ministarstva. Reč je o ključnom instrumentu za modernizaciju energetskog sektora i ispunjavanje obaveza u okviru Energetske zajednice i evropskih propisa.

U NEKP-u je predložena 61 mera, od kojih je 26 za dekarbonizaciju, a energetsku efikasnost pokriva njih 20. Jedanaest ih je za interno tržište energenata, a preostaju tri koje se tiču energetske bezbednosti i jedna o istraživanjima, inovacijama i konkurentnosti.

Severnomakedonski NEKP predviđa jačanje energetske bezbednosti kroz diverzifikaciju izvora, interkonekcije i dalju liberalizaciju i integraciju tržišta

Fokus je jasan – smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanje u domenu obnovljivih izvora energije i značajno poboljšanje energetske efikasnosti.

Država se obavezala da preduzme korake za povećanje investicija u solarne elektrane, vetroparkove i hidroelektrane, uvođenje sistema naplate emisija ugljenika u skladu sa standardima Evropske unije, razvoj skladištenja energije i moderne energetske infrastrukture, kao i postepeno napuštanje upotrebe uglja.

Paralelno s tim bi se energetska bezbednost jačala kroz diverzifikaciju izvora, regionalnu saradnju i nove interkonekcije, kao i dalju liberalizaciju i integraciju tržišta električne energije.

Plan je rezultat širokog i transparentnog procesa u kojem su učestvovale institucije, eksperti, akademska zajednica, privatni sektor i međunarodni partneri, piše u obaveštenju. Pri njegovoj pripremi su sprovedene preporuke Sekretarijata Energetske zajednice, kao i najnoviji evropski zakoni i propisi.

Za dokument je sprovedena i strateška procena uticaja na životnu sredinu. Analizirani su efekti na vazduh, vodu, zemljište, biodiverzitet, klimatske promene i zdravlje građana. Izveštaj su nadležne institucije odobrile nakon sprovedenih javnih rasprava i konsultacija, uključujući one sa susednim državama.