Troškovi u studijama za nove termoelektrane nerealno niski: istraživanje

Poslanici skupština Bosne i Hercegovine i Srbije obmanuti su „lažnim informacijama“ kad su prihvatili projekte dva bloka na ugalj koje finansira Kina, otkrivaju dokumenti na koje se poziva Unearthed. U studijama izvodljivosti za nove termoelektrane Tuzla 7 odnosno Kostolac B3, troškovi na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte strašno su potcenjeni, a uopšte nije uračunata šteta po životnu sredinu i zdravlje, pokazali su podaci dosad nepoznati javnosti.

Dve zemlje su obavezne da se priključe sistemu za trgovanje emisijama, ETS, u postupku ulaska u Evropsku uniju. Članovi parlamenata su izglasali državne garancije za zajmove za nove termoelektrane, u suštini prebacujući odgovornost na buduće poreske obveznike.

Frede Hvelplund, profesor energetskog planiranja na Univerzitetu Aalborg u Danskoj, ocenio je da su greške u studijama toliko ozbiljne da se radi „ili o pristrasnosti ili glupavosti“. U izveštaju se napominje da je zanemareno širenje zagađenja van granica država, a da je u projekcijama velika većina preranih smrti zapravo u inostranstvu.

Ubistvo jezera prikazano kao obnova

Tuzla 7 je zamišljena s kapacitetom od 450 megavata, gde bi većinu troškova izgradnje pokrio kredit ExIm banke iz Kine. Ugovor o 613 miliona evra za dodatak postojećem postrojenju potpisan je 2017. godine, a izgradnju vodi Gezhouba, takođe iz najmnogoljudnije zemlje. Ukupna vrednost je 722 miliona.

Projekat nove termoelektrane uključuje deponiju pepela na mestu sadašnjeg jezera sa čistom vodom u Šićkom Brodu. Po informacijama iz članka, u studiji je to predstavljeno kao završna faza obnove područja nekadašnjeg rudnika.

Dozvole nove termoelektrane za CO2 uračunate tek posle 2034. godine

Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) i Mitsubishi Hitachi zainteresovali su se 2014, ali su prekinuli pregovore nakon što je njihova studija pokazala da je politička nestabilnost prevelika, a da zarade ne bi bilo. Zatim su vlasti angažovale Delphos International iz Sjedinjenih Država.

JICA i Mitsubishi Hitachi su odustali kad su zaključili da su politički pritisak i troškovi preveliki

U rezultatima istraživanja koje je u maju 2018. objavio Institut za građevinarstvo IG piše da se očekuje „znatan profit“ za Elektroprivredu Bosne i Hercegovine dd.

Po zvaničnom predviđanju, do 2034. nema plaćanja za sertifikate za emisije štetnih gasova. Osim toga, posle toga se za osnovu uzima 7,1 evro po toni ugljen-dioksida ili prosek od 2006. do 2018. godine. Novinari portala povezanog s organizacijom Greenpeace UK naglašavaju da je trenutna cena 26 evra.

Kopač: Bosna i Hercegovina pravi najviše prekršaja

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač upozorio je nedavno parlamentarce Federacije BiH da je Bosna i Hercegovina na poslednjem mestu na Zapadnom Balkanu na lestvici te organizacije odnosno ubedljivo prva po prekršajima. Njih ima devet. Udeo energije iz obnovljivih izvora je samo 25 odsto, a nisu još doneti zakoni o gasu i struji, rekao je.

Elektroenergetski sektor mora da se reformiše, dodao je Kovač. On je podsetio da država mora da izdvoji prenos električne energije i organizuje veleprodaju. Pomenuo je i dominaciju tri elektroprivrede.

Puna garancija Elektroprivredi BiH za Tuzlu 7 je nelegalna jer je dozvoljeno samo do 80 odsto, navodi direktor Sekretarijata Energetske zajednice

Što se tiče Tuzle 7, FBiH je dala garanciju EPBiH za sto odsto investicije, a dozvoljeno je 80 procenata, kazao je direktor. On je podsetio na nalaze da 16 termoelektrana u ovih nekoliko zemalja zagađuju sumpor-dioksidom i azotnim oksidima više nego svih 250 u Evropi.

Odmah zatim, sekretarijat je otišao korak dalje u sporu oko nove termoelektrane u Tuzli tako što je poslao obrazloženje svog stava o državnoj garanciji.

Srbija pretpostavila cenu uglja daleko ispod tržišne

Srbija gradi treći blok u Kostolcu vredan 613 miliona dolara. Kredit ExIm banke iz 2014. pokriva 85 odsto i ove nove termoelektrane. Kapacitet je 350 megavata. Širi projekat obuhvata širenje obližnjih kopova uglja, ali efekat pojačane eksploatacije je navodno izostavljen.

U studiji izvodljivosti stoji da troškovi za dozvole za CO2 nisu uračunati zbog toga što je država plaćanje preuzela na sebe. Tona tog gasa obračunata je u rasponu od 6,55 do 13,1 dolara ili 5,9 do 11,8 evra.

U dokumentu doduše piše da bi gornji nivo učinio poduhvat neprofitabilnim, a cena je već više nego dvostruko iznad najpesimističnije procene! Pritom, pretpostavljena je cena uglja od 17,56 dolara. Autorka članka Eleanor Rose se poziva na tvrdnju lokalnih aktivista da je sada realnije 25 dolara po toni.