Sve više Evropljana se odlučuje da ličnim primerom doprinese smanjenju zagađenja vazduha

Skoro osam od deset Evropljana (78 odsto) je sprovelo najmanje jednu aktivnost za smanjenje štetnih emisija u vazduh, što je povećanje od osam procentnih poena u odnosu na 2019. godinu, pokazali su rezultati najnovije Eurobarometar ankete o stavovima Evropljana o kvalitetu vazduha.

Eurobarometar istraživanje o kvalitetu vazduha sprovedeno je u 27 zemalja EU u martu i aprilu 2022. godine i predstavlja ažuriranje ankete iz 2019.

Rezultati pokazuju, kako je navela Evropska komisija, da je kvalitet vazduha i dalje ozbiljan problem za građane Evrope.

Većina Evropljana smatra da nije informisana o pitanjima kvaliteta vazduha

Većina Evropljana je odgovorila da i dalje nije informisana o pitanjima kvaliteta vazduha u svojim zemljama (60 odsto), što je povećanje od šest procentnih poena u odnosu na 2019. Povećanje je zabeleženo u 23 od 27 država članica, navodi se u rezultatima istraživanja.

Samo malo manje od trećine (27 odsto) građana EU čulo je za standarde kvaliteta vazduha EU, ali velika većina ispitanika koji su čuli za njih kaže da ih treba pooštriti (67 odsto).

Kada je reč o potezima građana, 78 odsto ispitanika je reklo da je sprovelo najmanje jednu akciju za smanjenje zagađenja vazduha, što je povećanje od osam procentnih poena u odnosu na 2019, anvodi se u rezultatima istraživanja.

Korišćenje javnog prevoza, vožnja bicikla i pešačenje umesto vožnje automobila bio je potez koji je navelo 41 odsto anketiranih, i to je rast od šest procentnih poena. Zamena energetski intenzivne opreme i uređaja sa onima koji su energetski efikasniji je kao odgovor navelo 40 odsto ispitanika, i to je pad od jednog procentnog poena.

Javni prevoz, bicikl i hodanje su najzastupljeniji u Švedskoj, Holandiji, Estoniji, Luksemburgu i Finskoj, a zamena uređaja na Malti, u Austriji Sloveniji i Slovačkoj.

Bolje informisani Evropljani će najverovatnije preduzeti neku akciju

Više od jednog od pet (22 odsto) kaže da su bolje izolovali svoju kuću i učinili je energetski efikasnijom, a 16 odsto da su promenili sistem grejanja svog doma tako što koriste opremu koja ima manje emisije.

Kupovina električnog vozila je bila potez deset odsto ispitanika.

Da je sve više građana koji smatraju da mogu da urade nešto kako bi se smanjilo zagađenje vazduha pokazuje i podatak da je 21 odsto anketiranih reklo da nije preduzelo nijednu od ovih aktivnosti, što je smanjenje od sedam procentnih poena u odnosu na 2019.

Jedan od zaključaka autora istraživanja je da veća informisanost građana o kvalitetu vazduha znači i veću verovatnoća da će oni preduzeli mere za rešavanje ovog problema.

Evropljani su zabrinuti zbog ekoloških problema koje zagađenje vazduha izaziva u vodama

Većina Evropljana smatra da su zdravstveni problemi, koje izaziva zagađenje vaduha, kao što su respiratorne bolesti (89 odsto), astma (88 odsto) i kardiovaskularne bolesti (83 odsto) ozbiljni problemi u njihovim zemljama.

Ispitanici su, takođe, zabrinuti zbog ekoloških problema koje zagađenje vazduha izaziva na vodenim površinama, na primjer zakiseljavanje i eutrofikacija (83 odsto). Zakiseljavanje, kada voda postaje kiselija, i eutrofikacija (prekomerna količina hranljivih materija u vodi dovodi do prekomernog rasta algi, koje guše druge organizme) su, prema rezultatima istraživanja, među glavnim posledicama pogoršanja kvaliteta voda.

Najefikasnija mera za rešavanje problema zagađenja vazduha je stroža kontrola zagađenja

Evropljani smatraju da velike industrijske instalacije (73 odsto), proizvođači energije na bazi fosilnih goriva (66 odsto) i javne vlasti (60%) ne čine dovoljno da spreče i smanje zagađenje vazduha, a kao najefikasniju mera za rešavanje problema vide strožu kontrolu zagađenja iz industrije i proizvodnje energije.

Akciju na međunarodnom nivou je najbolji način delovanja za 65 odsto anketiranih građana Evrope, u odnosu na evropski i nacionalni nivo (42 odsto) ili regionalni i lokalni nivo (32 odsto), pokazali su rezultati istraživanja.