Klimatske promene

Stanje klime u Evropi: 2023. bila godina meteoroloških kontrasta

Stanje klime u Evropi 2023. godina kontradiktornih vremenskih prilika

Foto: Enrique from Pixabay

Objavljeno

26.04.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.04.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Globalno gledano, prošla godina je bila zastrašujuće topla, sa temperaturama koje su daleko nadmašile rekorde. Kopernikova Služba za posmatranje klimatskih promena (C3S) je sastavila izveštaj Stanje klime u Evropi (European State of the Climate – ESOTC) u saradnji sa Svetskom meteorološkom organizacijom (WMO). Dokument daje detaljan uvid u dramatičnost klimatskih promena za 2023. i njihovih posledica, posebno na zdravlje ljudi.

Prošla godina je bila za 1,48 stepeni Celzijusa toplija nego prosek iz predindustrijskog perioda (1850-1900). Skoro polovina dana u 2023. bila je za više od 1,5 stepena toplija, a u novembru su zabeležena prva dva dana u istoriji sa temperaturom za dva stepena Celzijusa višom nego u referentnom periodu.

U maju prošle godine krenuo je dosada neprekinuti niz najtoplijih meseci. Srednja globalna temperatura je u narednih 12 meseci, dan po dan, već prešla 1,6 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka.

Temperature su bile iznad uobičajenih u većem delu Evrope. U nekim delovima istočne Evrope su bile i do 2,6 stepeni, a u delovima Alpa do 2,3 stepena Celzijusa iznad proseka, stoji u izveštaju ESOTC.

Annual surface air temperature anomalies over Europe

Evropa se dvostruko brže zagreva od globalnog proseka. Od 2020. su zabeležene tri najtoplije godine dosad na ovom kontinentu, a prvih deset se nanizalo od 2007. godine.

Visoki nivoi opasnosti od požara na otvorenom registrovani su početkom leta u severnoj Evropi, podstaknuti toplijim uslovima od uobičajenih u maju i junu. Kasnije tokom leta, dok su severna područja imala uslove vlažnije od proseka, stalna suša doprinela je većoj opasnosti od požara u jugozapadnoj Evropi.

Veliki požari dogodili su se u Portugalu, Španiji, Italiji i posebno Grčkoj, gde je zabeležen najveći šumski požar ikada u Evropi, na površini od oko 96.000 hektara.

ESOTC_2023_EUROPE_WILDFIRES_FIGURE_3.png

Prosečna temperatura površine mora najviša ikad zabeležena u Evropi

Temperaturni rekord je prošle godine postavila globalna prosečna temperatura površine mora, a i u Evropi je bila najviša ikada zabeležena. U junu je Atlantski okean zapadno od Irske i oko Velike Britanije bio pod uticajem ekstremnog morskog toplotnog talasa, sa temperaturama površine mora i do pet stepeni Celzijusa iznad proseka.

„Evropa je 2023. svedočila najvećem požaru ikada zabeleženom, jednoj od godina s najvećim padavinama, zatim jakim morskim toplotnim talasima i širokorasprostranjenim razornim poplavama. Temperature nastavljaju da rastu, čineći naše podatke još bitnijim u pripremi za suočavanje sa uticajima klimatskih promena”, rekao je direktor C3S Karlo Buontempo.

Alpski glečeri su se za godinu dana smanjili za 10 odsto

Pored visokih temperatura, suša, toplotnih talasa i požara, Evropa je prošle godine imala velik broj nevremena, uključujući poplave.

U jednoj trećini evropske rečne mreže izmereni su vodostaji koji su dostigli nivo za vanrednu odbranu od poplava, a 16 još stepen više. Rekordni ili skoro rekordni vodostaji zabeleženi su u glavnim rečnim slivovima uključujući Loaru, Rajnu i Dunav, zbog serije oluja koje su se dogodile između oktobra i decembra.

Iako je zabeležena velika količina padavina, u Evropi je broj dana sa snegom bilo ispod prosečnog, posebno u centralnoj Evropi tokom zime i proleća.

Nesvakidašnje mala količina snega i visoke temperature tokom leta doprinele su neto gubitku glečerskog leda u svim delovima Evrope. Najdrastičniji primer su Alpi, gde su glečeri tokom 2022. i 2023. godine izgubili oko 10 odsto svog preostalog leda.

ESOTC_2023_SNOW_GLACIERS_FIGURE_2a.png

„Klimatska kriza je najveći izazov naše generacije. Cena klimatskih mera može se činiti visokom, ali cena nedelovanja je mnogo veća. Kao što ovaj izveštaj pokazuje, moramo iskoristiti nauku kako bismo pružili rešenja za dobrobit društva”, rekla je generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije (WMO) Seleste Saulo.

Temeperaturni stres može pogoršati zdravstvene probleme

Prema podacima iz izveštaja, temperature u Evropi bile su iznad proseka tokom 11 meseci, uključujući najtopliji septembar u istoriji. Toplotni stres je način na koji ljudsko telo reaguje na izloženost visokim temperaturama u kombinaciji s drugim faktorima, kao što su vlažnost i brzina vetra.

Duži toplotni stres može pogoršati zdravstveno stanje i povećati rizik od bolesti povezanih sa vrućinama kao što su toplotna iscrpljenost i toplotni udar, posebno među ranjivom populacijom.

U 2023. godini zabeležen je rekordan broj dana sa ekstremnim toplotnim stresom. Smrtnost uzrokovana vrućinom povećala se za oko 30 odsto u poslednjih 20 godina, a procenjuje se da je porasla u 94 odsto evropskih regija koje su praćene.

Oluje su odnele 63 ljudska života. Poplave i šumski požari su prouzrokovali smrt po 44 osobe. Ekonomski gubici vezani za vremenske prilike i klimu u 2023. procenjuju se na više od 13,4 milijarde evra.

Potencijal obnovljivih izvora energije

Prošle godine je u Evropi zabeležen rekordan udeo proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, 43 odsto, u poređenju sa 36 odsto iz 2022. godine.

Percentage of total annual actual electricity generation for Europe

Povećana olujna aktivnost od oktobra do decembra rezultirala je natprosečnim potencijalom za proizvodnju energije vetra.

Potencijal za proizvodnju hidroenergije bio je iznad proseka u većem delu Evrope tokom cele godine, što je povezano sa iznadprosečnim padavinama i protokom vode u rekama.

Za godinu u celini, potencijal proizvodnje struje u fotonaponskim postrojenjima bio je ispod proseka u severozapadnoj i centralnoj Evropi, a iznad proseka na jugozapadu i jugu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Najtoplijih 12 meseci u istoriji

Rekord u globalnom zagrevanju – 12 najtoplijih uzastopnih meseci

26. april 2024. - Za svaki mesec od juna 2023. do maja 2024. zabeležena je rekordno visoka prosečna temperatura, kao i za celi dvanaestomesečni period

eu-motori-sa-unutrasnjim-sagorevanjem

Nakon pobede na evropskim izborima, desničari traže ukidanje zabrane vozila na benzin i dizel

26. april 2024. - Lider EPP rekao je da će ta stranka odmah insistirati na ukidanju zabrane prodaje vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem

slovenia necp targets

Slovenija potvrdila napuštanje uglja 2033. u ažuriranom NEKP-u

26. april 2024. - Slovenija je pripremila ažuriranu verziju nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji povećava sve ciljeve

Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

26. april 2024. - Velika većina ispitanika iz SINUS-ove i FES-ove ankete u 19 zemalja smatra da ekološke politike treba da budu socijalno pravednije