Životna sredina

Srbija odustala od uvođenja ekonaknade za obveznike poreza na imovinu

srbija uvodjenje ekonaknade

Foto: Olga Oginskaya, Pixabay

Objavljeno

19.12.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

19.12.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Vlada u Beogradu je prepravila uredbu o utvrđivanju aktivnosti što štete životnoj sredini samo nekoliko dana nakon što ju je usvojila. Promenila je nekoliko pojedinosti u dokumentu, ali njih je zasenilo ukidanje plana za uvođenje nameta na zagađivanje koji bi u praksi pogodio domaćinstva.

Na sastanku kabineta u Nemanjinoj odlučeno je da neće biti svojevrsne ekonaknade od 1.200 dinara ili €10,2 evra godišnje po obvezniku poreza na imovinu. Prvobitno je propisano da će se naplaćivati od 1. januara i da će za svaku dodatnu stambenu jedinicu biti umanjena za pola. U ranijoj verziji, kreatori fiskalne politike su nameravali da izuzmu nezaposlene, penzionere s izuzetno malim primanjima i mlade do 18 godina starosti.

Predsednica vlade Ana Brnabić iznenadila je javnost pre poslednje sednice izjavom da “nema govora” o tome da će građani paušalno plaćati sto dinara mesečno. Po njenim rečima, sistem će biti prilagođen tako da ekotaksa postane transparentnija i to prvenstveno za kompanije. Brnabić je dodala da ekonaknade ne bi smele da budu parafiskalno opterećenje za firme u Srbiji.

U ranijoj verziji, kreatori fiskalne politike su nameravali da izuzmu nezaposlene, penzionere s izuzetno malim primanjima i mlade do 18 godina starosti

Predložila je da se krovni zakon prepravi tako da nadoknada za štetni uticaj na okolinu ne ide iz dva dela, nego da se naplaćuje na nivou republike, a da se prihod odatle raspodeljuje lokalnim samoupravama. Mehanizam sprovođenja novog pravila ostaje nejasan.

Napomenimo da je iz ukaza izbačena stavka morskih akvakultura. Ona je trebalo da pokriva uzgoj, razmnožavanje i korišćenje takve ribe, školjki i drugih organizama iako ova zemlja nema izlaz na more.

Zakon koji uređuje ovu oblast treba da bude prepravljen tako da se ekonadoknade ne naplaćuju iz dva dela, nego na nivou republike, a da se prihod odatle raspodeljuje lokalnim samoupravama

Preostali deo okvira, koji je već stupio na snagu, ima tri kategorije oporezivanja zagađivača po jačini uticaja na životnu sredinu. Po sopstvenoj veličini su podeljeni na četiri grupe.

Najviši nivo ekonadoknade je dva miliona dinara ili malo preko 17.000 evra za najveće kompanije u sektorima poput rudarstva, prirodnog gasa, proizvodnje i distribucije električne energije i prerade drveta, tekstila, mesa i plastičnih materijala. Energija iz obnovljivih izvora nije izdvojena.

Ove takse su dosad naplaćivane po kvadratnom metru ili bruto prihodu. Srbija ubire prihod u istu svrhu i od uvoznika nekih grupa proizvoda.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zijin obećao puštanje u rad postrojenja koje će drastično smanjiti zagađenje vazduha u Boru

30 July 2021 - Kompanija je saopštila da će posle tehničke rekonstrukcije topionice biti zadovoljeni standardi Evropske nije.

Loznica prostorni plan Rio Tinto gradani protestovali

Loznica usvojila prostorni plan za Rio Tinto dok su građani protestovali

29 July 2021 - Stotine ljudi je protestovalo dok je Skupština grada Loznica usvajala prostorni plan za projekat kompanije Rio Tinto za vađenje i preradu rude litijuma

Poziv regionima uglja sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i EU da se prijave za program razmene

Poziv regionima uglja sa Zapadnog Balkana, iz Ukrajine i EU da se prijave za program razmene

29 July 2021 - Regioni imaju priliku da se prijave za program razmene čiji je cilj ubrzanje pravednih lokalnih energetskih tranzicija.

dan ekoloskog duga 2021

Dan ekološkog duga 2021. je 29 jul: svet se vratio rasipničkoj potrošnji resursa posle pandemije

29 July 2021 - Ponovljen je najgori rezultat ikada kada je reč o periodu u kojem je globalna populacija potrošila prirodne resurse, koje ekosistemi mogu da regenerišu.