Životna sredina

Srbija odustala od uvođenja ekonaknade za obveznike poreza na imovinu

srbija uvodjenje ekonaknade

Foto: Olga Oginskaya, Pixabay

Objavljeno

19.12.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

19.12.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Vlada u Beogradu je prepravila uredbu o utvrđivanju aktivnosti što štete životnoj sredini samo nekoliko dana nakon što ju je usvojila. Promenila je nekoliko pojedinosti u dokumentu, ali njih je zasenilo ukidanje plana za uvođenje nameta na zagađivanje koji bi u praksi pogodio domaćinstva.

Na sastanku kabineta u Nemanjinoj odlučeno je da neće biti svojevrsne ekonaknade od 1.200 dinara ili €10,2 evra godišnje po obvezniku poreza na imovinu. Prvobitno je propisano da će se naplaćivati od 1. januara i da će za svaku dodatnu stambenu jedinicu biti umanjena za pola. U ranijoj verziji, kreatori fiskalne politike su nameravali da izuzmu nezaposlene, penzionere s izuzetno malim primanjima i mlade do 18 godina starosti.

Predsednica vlade Ana Brnabić iznenadila je javnost pre poslednje sednice izjavom da „nema govora“ o tome da će građani paušalno plaćati sto dinara mesečno. Po njenim rečima, sistem će biti prilagođen tako da ekotaksa postane transparentnija i to prvenstveno za kompanije. Brnabić je dodala da ekonaknade ne bi smele da budu parafiskalno opterećenje za firme u Srbiji.

U ranijoj verziji, kreatori fiskalne politike su nameravali da izuzmu nezaposlene, penzionere s izuzetno malim primanjima i mlade do 18 godina starosti

Predložila je da se krovni zakon prepravi tako da nadoknada za štetni uticaj na okolinu ne ide iz dva dela, nego da se naplaćuje na nivou republike, a da se prihod odatle raspodeljuje lokalnim samoupravama. Mehanizam sprovođenja novog pravila ostaje nejasan.

Napomenimo da je iz ukaza izbačena stavka morskih akvakultura. Ona je trebalo da pokriva uzgoj, razmnožavanje i korišćenje takve ribe, školjki i drugih organizama iako ova zemlja nema izlaz na more.

Zakon koji uređuje ovu oblast treba da bude prepravljen tako da se ekonadoknade ne naplaćuju iz dva dela, nego na nivou republike, a da se prihod odatle raspodeljuje lokalnim samoupravama

Preostali deo okvira, koji je već stupio na snagu, ima tri kategorije oporezivanja zagađivača po jačini uticaja na životnu sredinu. Po sopstvenoj veličini su podeljeni na četiri grupe.

Najviši nivo ekonadoknade je dva miliona dinara ili malo preko 17.000 evra za najveće kompanije u sektorima poput rudarstva, prirodnog gasa, proizvodnje i distribucije električne energije i prerade drveta, tekstila, mesa i plastičnih materijala. Energija iz obnovljivih izvora nije izdvojena.

Ove takse su dosad naplaćivane po kvadratnom metru ili bruto prihodu. Srbija ubire prihod u istu svrhu i od uvoznika nekih grupa proizvoda.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Koalicija 27_izvestaj-za-poglavlje-27_2021

Koalicija 27: Građani izašli iz karantina, institucije i dalje zatvorene

26 октобра 2021 - "Građani su izašli iz karantina, životna sredina je konačno postala društvena tema u Srbiji, ali institucije su ostale zatvorene", zaključak je Izveštaja iz senke Koalicije 27 za 2021. godinu.

Njujorski startap Air Co pravi votku od ugljen dioksida

Njujorški startap Air Co. pravi votku od ugljen-dioksida

22 октобра 2021 - Air Co. iz Njujorka proizvodi alkohol i parfem od ugljen-dioksida i zelenog vodonika, a svoju votku naziva najodrživijim žestokim pićem na svetu

kelag kelkos mhe kosovo vrhovni sud zatvaranje

Kelagu na Kosovu* naloženo da skine sa mreže tri MHE

20 октобра 2021 - Vrhovni sud Kosova doneo je odluku da tri elektrane u blizini sela Dečani moraju da prestanu da rade do konačne sudske odluke

Realnost energetske tranzicije proizvodnja fosilnih goriva raste 20 godina

Realnost energetske tranzicije: proizvodnja fosilnih goriva beležiće rast bar još 20 godina

20 октобра 2021 - Uprkos ciljevima iz Pariskog sporazuma i obećanjima o obaranju neto emisija na nulu, proizvodnja fosilnih goriva je na putanji rasta sve do 2040. godine