Građani bi mogli da dobiju 15 odsto javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije jer vlada u Beogradu planira da ga reorganizuje u akcionarsko društvo. Ona je u pismu o namerama obavestila Međunarodni monetarni fond da transformiše EPS uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj. Poslednji potez, planiran odavno, ponovo otvara pitanja o mogućnosti kotiranja na berzi ili čak prodaje udela.
Vlada Srbije je navela i da će do juna izanalizirati tarife za struju da bi „potpuno“ mogla da omogući „oporavak troškova“ uključujući one na ime povećavanja korišćenja obnovljivih izvora energije, pišu „Večernje novosti“. U članku se ističu napori u cilju rasta kapaciteta i ispunjavanja standarda u zaštiti okoline. Srbija želi da unapredi održivost preduzeća i uvede profesionalnu upravu, dodato je u dokumentu, uz podsećanje na brojne odluke o uspostavljanju prava svojine na imovini EPS-a.
Sledeći korak u transformaciji, u koju ulaze korporativno upravljanje, restrukturiranje i finansijska konsolidacija, biće tender za procenu imovine, otkriva vlada. Zvaničnici su od 2014. godine najavljivali da će preduzeće promeniti status. MMF je u julu 2018. usvojio predlog Srbije da se to uradi ove godine.
Naredni stepenik u preoblikovanju EPS-a biće raspisivanje tendera za procenu imovine, otkriva pismo MMF-u
Nenad Gujaničić iz brokerske i konsultantske firme Momentum Securities tvrdi da integracija unutar velikih kompanija i izlazak na berzu vode ka efikasnijoj kontroli i popravljanju učinka. On je posebno istakao kompanije u državnom vlasništvu zbog mešanja političkih partija u poslovanje. Ipak, po Gujaničićevom mišljenju, prelazak u formu akcionarskog društva ne znači ništa sam po sebi.
On je ukazao na ekvivalentnu promenu kroz koju je proveden Telekom Srbija i izjavio da manjinski deoničari, koji drže 30 procenata, i dalje nemaju nikakvog uticaja. Firma nije listirana i oni ne mogu slobodno da prodaju svoj udeo.
Od poslednje decenije prošlog veka, građani Srbije su u više rundi privatizacije društvenih preduzeća, kako su se zvala, dobijali isplatu i akcije. Između ostalog, država je Gaspromu prodala većinski paket NIS-a, operatera rafinerija i proizvođača nafte. Kompanija Aerodrom Nikola Tesla je izašla na berzu, a Vinci Airports je kasnije platio 501 milion evra za koncesiiju od 25 godina.
Fiskalni savet je ranije upozorio da EPS mora da uloži 800 miliona evra do 2025. godine u zaštitu životne sredine. Ta nezavisna institucija je kritikovala džinovskog proizvođača struje, koji se oslanja najviše na termoelektrane na ugalj, tvrdeći da je „najveći zagađivač u Srbiji i među najvećim u Evropi“. Procena je izračunata prema obavezama na nacionalnom nivou i standardima Evropske unije. Ministar rudarstva i energetike je upravo obećao da će preduzeće potrošiti milijardu evra u roku od sedam godina.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.