Srbija bi do 2026. trebalo da dobije funkcionalan sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija

Srbija bi do 2026. godine trebalo da ima funkcionalan sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi mogla da ispoštuje svoje obaveze iz Pariskog sporazuma i pripremi se za primenu prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM) koju od 2026. uvodi Evropska unija. Do kraja ove godine, takođe, Vlada Srbije trebalo bi da obezbedi i da 25 odsto kapitalnih investicija bude namenjeno za projekte zelene ekonomije i klimatske akcije.

Uvođenje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte i obavezan udeo zelenih i klimatskih investicija deo je programa koji je Vlada Srbije dogovorila sa Svetskom bankom u okviru kreditnog aranžmana vrednog skoro 220 miliona evra.

Svetska banka je saopštila da je reč o dva zajma – prvi je Programski razvojni zajam za zelenu tranziciju, vredan 149,9 miliona evra, koji predstavlja finansiranje razvojnih politika, a drugi, vredan 69 miliona evra, odnosi se na projekat Unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast.

Po prvom zajmu sredstva se isplaćuju kada se Vlada obaveže da će preduzeti određene mere

Na pitanje gde će ovaj novac konkretno biti potrošen u kancelariji Svetske banke u Beogradu kažu da se sredstva kombinuju sa sopstvenim resursima Vlade Srbije. Umesto da finansiraju specifične aktivnosti, ovi krediti, kako dodaju, utiču na ukupni pravac javne potrošnje i doprinose njenom ozelenjavanju.

Razvojni zajam predstavlja finansiranje budžetske podrške i nije, kako se navodi, predviđen za bilo kakve specifične troškove. Vlada se obavezuje da će preduzeti određene mere i zatim se sredstva isplaćuju odjednom, dodaju u kancelariji Svetske banke.

U dokumentu koji objašnjava ovaj zajam navodi se i da će pomoći Vladi da promoviše ulaganja u obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, kao i da osigura likvidnost Elektroprivrede Srbije (EPS) i zaštitu energetski ugroženih kupaca.

Drugi zajam Svetske banke Srbiji podrazumeva isplatu po ispunjenju konkretnih akcija

Kada je reč o drugom zajmu to je tzv. program za rezultate, gde se isplate odvijaju postepeno, na osnovu utvrđenih indikatora, i po ispunjenju konkretnih akcija.

Te aktivnosti, u stvari, omogućavaju da se ostvare ciljevi iz dva dokumenta Vlade Srbije: Program reforme upravljanja javnim finansijama i Zelena agenda 2021-2030.

Detalji programa povezanih sa dva kredita nalaze se u dva dokumenta Svetske banke: za Razvojni zajam i za Program za rezultate.

Uvođenje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija

Jedna od akcija u programu za rezultate je uvođenje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija (eng. Monitoring, Reporting and Verification – MRV). Kao krajni cilj ovih aktivnosti navodi se da bi do 2026. trebalo da bude završen prvi ciklus izveštavanja i da Ministarstvo zaštite životne sredine objavi nacionalni registar emisija koji će sadržati emitere i njihova stacionarna postrojenja.

U programu se navodi da je 2021. donet Zakon o klimatskim promenama, kojim je predviđeno da se do marta 2023, donesu podzakonski akti kako bi se uspostavio MRV sistem u narednim godinama.

Procenjuje se da u Srbiji ima 160-200 postrojenja koja će biti u sistemu praćenja, izveštavanja i verifikacije emisija CO2

Sistem će, kako se navodi, obuhvatiti državne i privatne firme, kao što su elektrane, toplane, naftne rafinerije, čeličane, kao i preduzeća iz metalne, hemijske, staklarske, cementne i industrje celuloze, papira i keramike.

Procena je da je u Srbiji između 160-200 takvih postrojenja, i da su odgovorna za 58-62 odsto ukupnih emisija, navodi se u dokumentu.

MRV sistem je važan elementa Zelene agende u Srbiji i neophodan je kako bi se ispoštovale obaveze iz Pariskog sporazuma, kao i efekti prekogranične takse na CO2 (eng. Carbon Border Adjustement Mechanism – CBAM).

U dokumentu se podseća da se ova taksa odnosi na uvoznike u EU koji će morati da plate porez na emisije nastale u proizvodnji roba ako ne mogu da dokažu da je to već uradila firma od koje robu i uvoze.

U praksi, kako se dodaje, to znači da Srbije rizikuje da njena izvozna roba postane nekonkurentna ako ne uvede oporezivanje emisija, a MRV sistem je preduslov za to.

Da podsetimo, kako je EU najavila, prekogranična taksa stupa na snagu 1. januara 2026, i fazno će se uvoditi do kraja 2033.

Neophodna ulaganja od osam milijardi evra do 2030.

Srbija trenutno nema podatke o tome koliki je udeo zelenih investicija u ukupnim javnim kapitalnim ulaganjima, pa je kao jedan od ciljeva programa za rezultate da se to promeni i dostigne cilj od najmanje 25 odsto do 2026.

Zanimljivo je da će Srbije dobijati 1,2 miliona evra od Svetske banke za svakih pet odsto zelenih ulaganja.

U dokumentu Svetske banke se navodi da su ulaganja u zelenu tranziciju u Srbiji procenjena na najmanje osam milijardi evra do 2030. ili milijardu evra godišnje. Inače, javna kapitalna ulaganja su 2020. iznosila 2,3 milijarde evra.

Dosad je, kako se navodi, Srbija investirala u postrojenja za preradu otpadnih voda, u energetsku efikasnost, kao i u obnovljive izvore energije. Ali, ključno je da se povećaju javna ulaganja u sektore koji najviše doprinose zagađenju, a to su otpadne vode, otpad, zagađenje vazduha, emisije, kao i da se obezbede podsticaji da javni i privanti sektor više investira u zelena rešenja za zgrade, transport, otpad.