Klimatske promene

Srbija bi do 2026. trebalo da dobije funkcionalan sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija

srbija sistem za pracenje emisija GHG svetska banka

Foto: Marcin from Pixabay

Objavljeno

23.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

23.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Srbija bi do 2026. godine trebalo da ima funkcionalan sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi mogla da ispoštuje svoje obaveze iz Pariskog sporazuma i pripremi se za primenu prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM) koju od 2026. uvodi Evropska unija. Do kraja ove godine, takođe, Vlada Srbije trebalo bi da obezbedi i da 25 odsto kapitalnih investicija bude namenjeno za projekte zelene ekonomije i klimatske akcije.

Uvođenje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte i obavezan udeo zelenih i klimatskih investicija deo je programa koji je Vlada Srbije dogovorila sa Svetskom bankom u okviru kreditnog aranžmana vrednog skoro 220 miliona evra.

Svetska banka je saopštila da je reč o dva zajma – prvi je Programski razvojni zajam za zelenu tranziciju, vredan 149,9 miliona evra, koji predstavlja finansiranje razvojnih politika, a drugi, vredan 69 miliona evra, odnosi se na projekat Unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast.

Po prvom zajmu sredstva se isplaćuju kada se Vlada obaveže da će preduzeti određene mere

Na pitanje gde će ovaj novac konkretno biti potrošen u kancelariji Svetske banke u Beogradu kažu da se sredstva kombinuju sa sopstvenim resursima Vlade Srbije. Umesto da finansiraju specifične aktivnosti, ovi krediti, kako dodaju, utiču na ukupni pravac javne potrošnje i doprinose njenom ozelenjavanju.

Razvojni zajam predstavlja finansiranje budžetske podrške i nije, kako se navodi, predviđen za bilo kakve specifične troškove. Vlada se obavezuje da će preduzeti određene mere i zatim se sredstva isplaćuju odjednom, dodaju u kancelariji Svetske banke.

U dokumentu koji objašnjava ovaj zajam navodi se i da će pomoći Vladi da promoviše ulaganja u obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, kao i da osigura likvidnost Elektroprivrede Srbije (EPS) i zaštitu energetski ugroženih kupaca.

Drugi zajam Svetske banke Srbiji podrazumeva isplatu po ispunjenju konkretnih akcija

Kada je reč o drugom zajmu to je tzv. program za rezultate, gde se isplate odvijaju postepeno, na osnovu utvrđenih indikatora, i po ispunjenju konkretnih akcija.

Te aktivnosti, u stvari, omogućavaju da se ostvare ciljevi iz dva dokumenta Vlade Srbije: Program reforme upravljanja javnim finansijama i Zelena agenda 2021-2030.

Detalji programa povezanih sa dva kredita nalaze se u dva dokumenta Svetske banke: za Razvojni zajam i za Program za rezultate.

Uvođenje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija

Jedna od akcija u programu za rezultate je uvođenje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija (eng. Monitoring, Reporting and Verification – MRV). Kao krajni cilj ovih aktivnosti navodi se da bi do 2026. trebalo da bude završen prvi ciklus izveštavanja i da Ministarstvo zaštite životne sredine objavi nacionalni registar emisija koji će sadržati emitere i njihova stacionarna postrojenja.

U programu se navodi da je 2021. donet Zakon o klimatskim promenama, kojim je predviđeno da se do marta 2023, donesu podzakonski akti kako bi se uspostavio MRV sistem u narednim godinama.

Procenjuje se da u Srbiji ima 160-200 postrojenja koja će biti u sistemu praćenja, izveštavanja i verifikacije emisija CO2

Sistem će, kako se navodi, obuhvatiti državne i privatne firme, kao što su elektrane, toplane, naftne rafinerije, čeličane, kao i preduzeća iz metalne, hemijske, staklarske, cementne i industrje celuloze, papira i keramike.

Procena je da je u Srbiji između 160-200 takvih postrojenja, i da su odgovorna za 58-62 odsto ukupnih emisija, navodi se u dokumentu.

MRV sistem je važan elementa Zelene agende u Srbiji i neophodan je kako bi se ispoštovale obaveze iz Pariskog sporazuma, kao i efekti prekogranične takse na CO2 (eng. Carbon Border Adjustement Mechanism – CBAM).

U dokumentu se podseća da se ova taksa odnosi na uvoznike u EU koji će morati da plate porez na emisije nastale u proizvodnji roba ako ne mogu da dokažu da je to već uradila firma od koje robu i uvoze.

U praksi, kako se dodaje, to znači da Srbije rizikuje da njena izvozna roba postane nekonkurentna ako ne uvede oporezivanje emisija, a MRV sistem je preduslov za to.

Da podsetimo, kako je EU najavila, prekogranična taksa stupa na snagu 1. januara 2026, i fazno će se uvoditi do kraja 2033.

Neophodna ulaganja od osam milijardi evra do 2030.

Srbija trenutno nema podatke o tome koliki je udeo zelenih investicija u ukupnim javnim kapitalnim ulaganjima, pa je kao jedan od ciljeva programa za rezultate da se to promeni i dostigne cilj od najmanje 25 odsto do 2026.

Zanimljivo je da će Srbije dobijati 1,2 miliona evra od Svetske banke za svakih pet odsto zelenih ulaganja.

U dokumentu Svetske banke se navodi da su ulaganja u zelenu tranziciju u Srbiji procenjena na najmanje osam milijardi evra do 2030. ili milijardu evra godišnje. Inače, javna kapitalna ulaganja su 2020. iznosila 2,3 milijarde evra.

Dosad je, kako se navodi, Srbija investirala u postrojenja za preradu otpadnih voda, u energetsku efikasnost, kao i u obnovljive izvore energije. Ali, ključno je da se povećaju javna ulaganja u sektore koji najviše doprinose zagađenju, a to su otpadne vode, otpad, zagađenje vazduha, emisije, kao i da se obezbede podsticaji da javni i privanti sektor više investira u zelena rešenja za zgrade, transport, otpad.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Bugarska sankcija prekine tranzit ruskog gasa u Srbiju

Bugarska zbog sankcija možda prekine tranzit ruskog gasa u Srbiju

23. mart 2023. - Bugarska upozorava da će prekinuti tranzit ruskog gasa u Srbiju i dalje u okolne zemlje, ukoliko Gazprom ne nađe alternativu za plaćanje.

cene struje eu energetski intenzivna industrija eurelectric

Evropski proizvođači struje i energetski intenzivna industrija dogovorili šest mera

23. mart 2023. - Evropski proizvođači i potrošači električne energije definisali su šest mera za jačanje konkurentnosti, dekarbonizaciju i elektrifikaciju

panonski koridor prenos struje srbija madjarska

Srbija gradi dalekovode dužine 170 kilometara do Mađarske

23. mart 2023. - Elektromreža Srbije namerava da izgradi tri dalekovoda u okviru projekta Panonski koridor za prenos električne energije

Madarski madjarski HUPX regionalnoj berzi elektricne energije ADEX

Mađarski HUPX se priključio regionalnoj berzi električne energije ADEX

23. mart 2023. - ADEX Group je dovršio integraciju s mađarskom berzom struje HUPX, postavši njen jedini akcionar. U holdingu su i BSP i SEEPEX.