Srbija aktivirala opciju odlaganja priključenja elektrana na solar i vetar zbog rizika po stabilnost sistema

Elektromreža Srbije je saopštila da se u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije odlaže priključenje na mrežu solarnih elektrana i vetroparkova koji nemaju ugovor o izradi studije priključenja objekta. Priključenje je za njih moguće ukoliko obezbede kapacitet za balansiranje.

Operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije (EMS) obaveštava sve zainteresovane strane o nastupanju uslova za odlaganje postupka priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije usled utvrđenog postojanja rizika po siguran rad elektroenergetskog sistema zbog nedostatka rezerve za balansiranje sistema, navodi se u Obaveštenju EMS-a.

Obaveštenje, prvo ovakve vrste, je proisteklo iz Analize adekvatnosti proizvodnje i prenosnog sistema, koja je urađena u okviru Plana razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period od 2023. do 2032. godine. Saglasnost na Plan je pre nekoliko dana dala Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS).

Analiza adekvatnosti, kako se navodi u Planu razvoja, je pokazala da postoje rizici po siguran rad elektroenergetskog sistema usled nedostatka rezerve za balansiranje sistema, zbog čeka stupa na snagu odlaganje postupka priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije. To je sve propisano Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je usvojen u aprilu 2023.

Odlaganje priključenja se ne odnosi na 27 vetroelektrana snage 4.200 MW i pet solarnih parkova snage 352 MW

Odlaganje procesa priključenja, piše u Obaveštenju, ne primenjuje se za objekte za koje je, u trenutku izrade Analize adekvatnosti, sa EMS-om zaključen ugovor o izradi studije priključenja objekta. Spisak je, kako se dodaje, deo Plana razvoja.

Na tom spisku elektrana nalazi se 27 vetroelektrana snage 4.200 MW i pet solarnih parkova snage 352 MW. Sve one bi trebalo da se priključe na prenosni sistem.

Plan razvoja sadrži i spisak elektrana koje ne podležu odlaganju priključenja, a bile bi priključene na distributivni sistem. Tu je 18 vetroparkova snage 147 MW i 257 solarnih elektrana snage 684 MW. Kada se saberu sve ove elektrane, to je ukupno kapacitet od 5.383 MW.

Analiza adekvatnosti je manje-više potvrdila raniju procenu da postojeći proizvodni kapaciteti u elektroenergetskom sistemu Srbije mogu da obezbede balansnu rezervu za elektrane na obnovljive izvore energije snage 5.800 MW.

Kako bi istražio uticaj visokog nivoa kapaciteta obnovljive energije na balansiranje u Srbiji, EMS je razmotrio i Ambiciozni scenario koji obuhvata sve zahteve za priključenje na prenosnom i distributivnom sistemu viđene do 2032. Taj scenario podrazumeva ukupan kapacitet od 19.742 MW i u tom slučaju nivo dostupnosti balansne rezerve je, kako se navodi, značajno niži.

Priključenje ipak moguće, ali uz određene uslove

Pomenuti Zakon je, ipak, ostavio mogućnost da se i u slučaju odlaganja priključenja elektrane dobiju priključak. Da bi se to desilo podnosilac zahteva za izradu Studije priključenja mora da obezbedi kapacitet za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve koji će biti ponuđen EMS-u za sistemsku uslugu sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene.

Investitor može taj kapacitet, na primer bateriju, da instalira ili da ustupiti svoj postojeći kapacitet, a opcija je i da taj kapacitet obezbedi drugi učesnik na tržištu umesto njega.

Zakonom je definisano da odlaganje postupka priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije prestaje da se primenjuje kada Analiza adekvatnosti pokaže da postoji rezerva za balansiranje u elektroenergetskom sistemu.