Radojičić: Energetska obnova zgrada u Beogradu s do 90 odsto subvencije

Prestonica Srbije će mere iz strategije za daljinsko grejanje uvesti sledeće godine odmah po usvajanju i tako nastaviti da obara upotrebu zagađujućih goriva, izjavio je gradonačelnik Zoran Radojičić. Po njegovim rečima, prenesenim na portalu Grada Beograda, uprava je 2019. postavila „čvrste temelje“ energetske efikasnosti i u sklopu tih napora radi na kvalitetu vazduha zatvaranjem individualnih ložišta.

Ovi projekti su „među prioritetnim“, istakao je Radojičić i napomenuo da će s njima padati potrošnja energenata. On je naglasio i da je u planu za spalionicu otpada u Vinči proizvodnja toplotne energije isključivo iz sakupljenog materijala koji se ne može reciklirati.

Ranije je stanogradnja bila usmerena na kvantitet, nauštrb energetske efikasnosti

Prvi čovek Beograda objašnjava da je većina zgrada izgrađena tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i da je cilj bio što više domova nauštrb energetske efikasnosti. Danas, naveo je, to dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je potrebno.

Nova fasada uz minimalne troškove

„Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada konkretnim merama, projektima i odlukama, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema, svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine grada, po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada, sa maksimalno 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost“, rekao je Radojičić.

On je pozvao upravnike zgrada da motivišu stanare da iskoriste ovu mogućnost. Minimalno ulaganje će im obezbediti toplije domove, a ostvariće i uštede kako energije tako i novca, dodao je.

Vinča jedan od najznačajnijih projekata

Gradonačelnik je nedavno, na otvaranju konferencije Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, govorio o pripremanju Akcionog plana za zeleni grad i Akcionog plana za održivu energetiku i klimatske promene, kao i kandidaturi za nagradu Zelena prestonica Evrope.

Radojičić je izjavio da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je Vinča u tom smislu jedan od najznačajnijih.

Uspostavlja se sistem sakupljanja razdvojenog otpada i recikliranja, podseća Radojičić

„Deponija Vinča je, pre svega, ekološki i zdravstveni problem, ali u našem projektu je sagledana kao resurs iz koga će se dobijati toplotna energija iz sakupljenog otpada koji se ne može reciklirati. Projektu Vinča prethodi izgradnja reciklažnih ostrva u svakoj opštini u Beogradu i uspostavljanje sistema sakupljanja odvojenog otpada i reciklaže, tako da će se u budućoj spalionici koristiti samo neobnovljivi resursi“, rekao je i dodao da se 2022. očekuje završetak.

Iz termoelektrane stiže topla voda za grejanje

Toplodalekovod iz Obrenovca je u fazi izrade studije izvodljivosti i priprema se tehnička dokumentacija, podsetio je gradonačelnik. Topla voda, nusproizvod rada termoelektrane, prikupljaće se i koristiti za grejanje i time će se kompenzovati korišćenje drugih vidova energenata, rekao je.

On je naglasio značaj projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu“, kojim je predviđeno renoviranje zgrada hitne pomoći, Studentske poliklinike, studentskog stacionara i Gradske biblioteke, i izjavio da je u izradi projektno-tehnička i tenderska dokumentacija.

Ugašeno je 1.200 kotlarnica na ugalj i mazut i preostaje svega 38

„Važno je da ove značajne objekte rekonstruišemo, ali su značajne i uštede koje ćemo ostvariti. Nakon implementacije mera energetske efikasnosti, ostvariće se značajne uštede za grejanje, električnu energiju i umanjenje emisije ugljen-dioksida. Treba spomenuti da Beograd intenzivno radi sa Beogradskim elektranama na gašenju kotlarnica. Dosadašnje gašenje oko 1.200 kotlarnica na ugalj i mazut (ostalo je svega 38) na području Beograda, prema procenama je imalo za efekat smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 500.000 tona godišnje“, rekao je Radojičić.

„Ovim projektima građani i gradska uprava zajedno doprinose cilju na koji smo se obavezali kada sam prošle godine potpisao Povelju gradonačelnika za klimu i energiju, da do 2030. smanjimo nivo ugljen-dioksida za 40 odsto“, zaključio je Radojičić.