Otpad

Grad Beograd potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu za deponiju Vinča sa francusko-japanskim konzorcijumom

Photo: Beograd.rs

Objavljeno

30.09.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

30.09.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Predstavnici gradskih vlasti Beograda potpisali su ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa predstavnicima konzorcijuma koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanska kompanija Itochu I-Environment. Ugovorom na 25 godina predviđeno je da se razvije sistem za upravljanje komunalnim otpadom u Beogradu koji podrazumeva zatvaranje i sanaciju deponije Vinča, jedne od najvećih aktivnih deponija u Evropi, i izgradnju kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od otpada koji ne može da se reciklira.

Ugovor koji su potpisali gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predstavnici konzorcijuma koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanska kompanija Itochu I-Environment najveći je ugovor o javno-privatnom partnerstvu u Srbiji do sada, a predmet ugovora je sanacija beogradske deponije Vinča, finansiranje, izgradnja i dugoročno upravljanje modernog postrojenja za preradu otpada u Beogradu.

Gradonačelnik Mali je rekao da je ukupna investicija u projekat vredna oko 300 miliona evra i da je sporazum potpisan na period od 25 godina. On je sporazum ocenio kao jedan od najvažnijih u Beogradu u proteklih nekoliko decenija jer će rešiti najgoru ekološku katastrofu u regionu.

Po ugovoru, 50/50 francusko-japanski konzorcijum izrgradiće kogenerativno postrojenje koje će od otpada proizvoditi energiju. Godišnje će postrojenje preraditi 340.000 tona otpada, a kapacitet postrojenja je 25 MW električne energije i 56 MW toplotne energije. 2021. godine planiran je završetak izgradnje za koju su zadužene kompanije CNIM i srpski Energoprojekt, nakon čega će postrojenje preuzeti Suez da njime upravlja na 25 godina, kaže se u saopštenju koje je ova kompanija objavila na svom web sajtu.

Tender je organizovao grad Beograd uz podršku Međunarodne Finanskijske Korporacije (IFC), koja je pružila savetodavne usluge u oblasti procedura za pripremu i implementaciju JPP-a . Tomas Lubek, regionalni menadžer za Zapadni Balkan IFC-a, je rekao da je nađeno optimalno rešenje sa iskusnim partnerima kroz proces koji je bio transparentan i konkurentan, a sa ciljem da projekat bude finansijski održiv.

Šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre napisala je na svom tviter nalogu da je ovaj sporazum o javno-privatnom partnerstvu potencijalno prvi takav sporazum koji bi mogla da finansira EIB u okviru Svetske banke.

Uspešna saradnja Sueza i Itochu na mnogim projektima širom Evrope

SUEZ Mari Anž Debon, zamenica generalnog direktora Suez grupe zadužena za međunarodno poslovanje,  ocenila je da je ovo najveći projekat javno-privatnog partnerstva u širem regionu i da je samim tim važan jer će poboljšati reputaciju Srbije i privući investitore. Naša kolektivna dužnost je da uradimo sve da ovaj projekat uspe a SUEZ grupa je odlučna u tome, rekla je ona.

Hiroši Sato, izvršni direktor u korporaciji Itochu, čiji ogranak I-Environment Investments učestvuje u konzorcijumu, naglasio je važnost zaštite životne sredine i održivog razvoja u čitavom svetu i izrazio nadu da će ovaj projekat obezbediti značajnu podršku gradu Beogradu i Srbiji da postanu ekološko i prosperitetno društvo.

Kompanija Suez ima ogromno iskustvo i godišnje upravlja sa 40 miliona tona otpada u Evropi i svetu. Od toga 7 miliona tona se koristi za proizvodnju energije iz otpada u čak 56 postrojenja. Suez je kompanija koja je u Centralnoj Evropi prva realizovala projekat izgradnje i finansiranja postrojenja za proizvodnju energije iz otpada po modelu javno-privatnog partnerstva. Reč je o postrojenju u poljskom gradu Poznan,  koje godišnje preradi 210.000 tona otpada, a koje je počelo sa radom 2016. godine.

Zajedno su Suez i Itochu razvijali i investirali u brojne projekte i postrojenja za dobijanje energije iz otpada širom Velike Britanije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPS najavio investicije u zelenu energiju

EPS najavio investicije u zelenu energiju

15 октобра 2021 - EPS namerava da do kraja decenije instalira solarne elektrane ukupne snage 240 megavata i još 100 megavata u vetroparkovima

Deset drzava EU proglasi nuklearke niskougljenicnom tehnologijom

Deset država traži da EU proglasi nuklearke niskougljeničnom tehnologijom

13 октобра 2021 - Deset država uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku traži da EU proglasi nuklearne elektrane niskougljeničnom tehnologijom

Bugarska mogucnosti 2040 prekine upotrebu uglja

Bugarska razmatra mogućnosti da najkasnije 2040. prekine upotrebu uglja

12 октобра 2021 - Nakon predstojećih izbora, Narodno sobranje Bugarske će odlučivati između tri roka za obustavljanje korišćenja uglja: 2035, 2038. i 2040. godine

nuklearna-elektrana-dozvola-krsko

Podneta tužba zbog energetske dozvole za drugi blok nuklearke Krško

12 октобра 2021 - Pored energetske dozvole, ove tri NVO tvrde i da je klimatska strategija Slovenije delom protivzakonita i neustavna.