Otpad

Projekat Katastar rudarskog otpada u Srbiji kao primer dobre prakse

Projekat Katastar rudarskog otpada u Srbiji kao primer dobre prakse

Slika: Balkan Green Energy News

Objavljeno

02.04.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.04.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Projekat Katastar rudarskog otpada u Republici Srbiji kao primer dobre prakse predstavljen je na savetovanju Privredne komore Srbije o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u sektorima energetike i rudarstva, održanom poslednjih dana marta u Sremskim Karlovcima.

Bane Hristić, direktor kancelarije projekta Katastar rudarskog otpada Republike Srbije u Beogradu, predstavio je projekat koji obuhvata identifikaciju, obilazak i istraživanje lokacija rudarskog otpada u Srbiji.

Cilj projekta je unapređenje upravljanja rudarskim otpadom, izrada katastra lokacija i objekata rudarskog otpada i primena Direktive EU o rudarskom otpadu iz 2006. godine koja je uvedena u zakonodavstvo Srbije. Ovim projektom Republika Srbija će usaglasiti svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine.

Dobićemo, naveo je Hristić, i listu od više od 280 lokacija koje jesu ili su verovatno povezane sa rudarstvom, kamenolomima ili sa rudarskim otpadom. Lista uključuje i lokacije 272 objekta rudarskog otpada kod aktivnih rudnika i na istorijskim rudarskim lokalitetima.

Formirano je, dodao je, i osam timova koje čine nacionalni stručnjaci, i koji su u periodu od avgusta do oktobra prošle godine posetili 250 lokacija rudarskog otpada u Srbiji. Pritom su utvrdili da na tri lokacije pristup nije dozvoljen, na jednoj je delimično dozvoljen, na 63 nije uočena rudarska aktivnost, a na 79 lokacija nema rudarskog otpada ili ga ima u veoma malom obimu.

Na proleće nova faza istraživanja

Projekat se nastavlja ovog proleća istraživanjem lokacija i objekata rudarskog otpada koji mogu da izazovu ozbiljne negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kao i onih koji sadrže otpad klasifikovan prema direktivama EU kao hazardan ili opasan iznad određene granice.

Identifikacija lokacija rudarskog otpada za dalje ispitivanje skrining sistemom i rangiranjem obaviće se na osnovu sledećih kriterijuma: površina, zapremina, zagađenost – potencijalni izvori, hemijski hazardi – potencijalna mobilizacija, fizički hazardi – nestabilnost padina objekata rudarskog otpada, udaljenost od površinskih voda, udaljenost od poljoprivrednog zemljišta, udaljenost od zaštićenih područja, udaljenost od kuća, odnosno naselja.

Očekuje se lista lokacija za dalje ispitivanje

Samo ispitivanje lokacija će početi nakon dogovora o lokacijama za dalje ispitivanje, i o programu ispitivanja. Podnošenje izveštaja je okvirno predviđeno za kraj leta 2019. godine.

Projekat je počeo u februaru 2017. i trajaće do januara 2020. godine, a ukupna investiciona vrednost iznosi 2,1 miliona evra, od čega je 90 odsto finansijska pomoć EU kroz IPA 2013 , dok je preostalih deset procenata finansijski udeo Republike Srbije.

Krajni korisnik je Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, a izvođač Konzorcijum PLEJADES GmbH – Independent Experts (Vođa) i DMT GmbH & Co. KG iz Nemačke.

Koncept održivosti u rudarstvu i energetici

Savetovanje od 28. do 30. marta u Sremskim Karlovcima održano je sa namerom da se sagleda dugoročan program razvoja zaštite životne sredine u termoenergetskom sektoru, hidroenergetici, daljinskom sistemu grejanja, elektrodistribuciji i prenosu, naftnoj industriji, rudarstvu, kao i industriji.

Koncept održivog razvoja sadrži i ekonomski elemenat koji u energetskom i rudarskom sektoru zavisi i od stepena revitalizacije postrojenja kao i povećanja produktivnosti primenom savremenih tehnoloških operacija, rekao je Miroslav Ignjatović, viši savetnik Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.

Održivi razvoj danas podrazumeva jedan kompleksan društveni, politički, ekonomski, ekološki, tehnološki i kulturni projekat. On bi, globalno i lokalno, trebalo da vodi napredovanju i promenama, tako da se uspostavi nova i istinska ravnoteža između prirode i društva, pojedinca i zajednice, potrošnje, ušteda i obnavljanja resursa, načina života i sistema vrednosti, zaključeno je na skupu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Postrojenje za preciscavanje otpadnih voda u Leskovcu pocelo proizvodnju struje iz biogasa

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu počelo proizvodnju struje iz biogasa

30 септембра 2022 - Od početka rada postrojenja je preradilo oko četiri miliona kubika otpadne vode ili oko 19.000 litara dnevno

hrvatska waste expo 2022 energetski tretman otpada

Hrvatska i dalje bez postrojenja za energetski tretman otpada

27 септембра 2022 - Hrvatska nema nijednu energanu na otpad, pa gubi dok neki drugi na njoj zarađuju, i to u energetskoj krizi, poručili su učesnici skupa Croatia Waste Expo 2022

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

23 септембра 2022 - U trenutku kada 33 miliona građana Evropske unije ne može da priušti dovoljno obroka, u...

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

14 септембра 2022 - Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2021.