Proizvođači vetroturbina u EU izlaze iz krize

Po mišljenju generalnog direktora asocijacije WindEurope Džajlsa Diksona, pred evropskim kompanijama u sektoru vetroelektrana je još jedna godina puna izazova, a one se već dugo muče s inflacijom, visokim ulaznim troškovima, zastojima u lancu snabdevanja, sporošću izdavanja dozvola i ograničenošću mreže u pogledu prihvata novoinstaliranih kapaciteta. Ipak, čini se da mnogi od tih vetrova menjaju pravac, kazao je u intervjuu za Balkan Green Energy News. „Krajnje je pozitivno što su države sada prepoznale strateški karakter evropske industrije vetra i što će za nju uvoditi mere aktivne podrške – zasnovane na principu da ekspanzija vetra u Evropi treba da bude ‘made in Europe'“, izjavio je Dikson.

Evropska unija će ubrzo izmeniti pravila svog tržišta električne energije. Osim toga, administracija u Briselu je nedavno lansirala svoj Paket za vetroelektrane (Wind Power Package), kojeg su onda podržale skoro sve države članice i preko 300 kompanija, a zatim je objavila Akcioni plan za mreže (Action Plan for Grids). Džajls Dikson, koji je od 2015. generalni direktor organizacije WindEurope, predstavio je njena očekivanja za 2024. za Balkan Green Energy News.

Koji su bili najveći negativni faktori u teškoj godini za nama za evropski sektor vetroelektrana i ima li znakova preokreta?

Evropska industrija vetra se 2023. mučila s inflacijom i visokim ulaznim troškovima, kao i 2022. godine. Bilo je mnogo slučajeva gde proizvođači vetroturbina nisu uspeli da prenesu te više troškove svojim kupcima. Tako su proizvođači poslednje dve godine uglavnom poslovali sa gubitkom.

Nisu baš pomogla ni konstantna uska grla u izdavanju dozvola. Loše osmišljene aukcije u mnogim zemljama usložnile su problem tako što su podrile prihode investitora u vetroelektrane, pa time i proizvođače turbina. A lanac snabdevanja je trpeo i zbog uskih grla u izdavanju dozvola i mogućnosti povezivanja na mrežu, koja su suzila obime tržišta.

Dugoročna perspektiva za energiju vetra u Evropi apsolutno je pozitivna, budući da državne vlade usvajaju sve ambicioznije ciljeve

Uska grla u izdavanju dozvola sada u mnogim zemljama počinju da se raščišćavaju sa stupanjem na snagu novih propisa EU o izdavanju dozvola. Inflacija ulaznih troškova je takođe popustila. A vlade mnogih država sada primereno indeksiraju cene na svojim aukcijama, što doprinosi prihodima investitorima u vetrofarme. Zahvaljujući tome, proizvođači vetroturbina počinju ponovo da ostvaruju profit.

Dugoročna perspektiva za energiju vetra u Evropi apsolutno je pozitivna, budući da državne vlade usvajaju sve ambicioznije ciljeve na planu ekspanzije vetroelektrana na kopnu i moru. A 2023. smo svedočili promeni od presudnog značaja kada je EU usvojila Paket za vetroelektrane sa hitnim merama, koje će sada biti preduzete radi jačanja lanca snabdevanja u evropskom sektoru vetra – merama koje su vlade država podržale na kraju godine novom Evropskom poveljom o vetru.

Godina 2024. će i dalje biti izazovna. Ali vidimo početak preokreta i ekstremno je pozitivno što su vlade sada prepoznale strateški karakter evropske industrije vetra i što će preduzimati mere aktivne podrške – zasnovane na principu da ekspanzija vetra u Evropi treba da bude ‘made in Europe’.

S druge strane, šta se sve pozitivno desilo i koji su prioriteti za 2024. godinu?

Evropa je sada ozbiljnija po pitanju energetske tranzicije nego ikada. Rusija je napala Ukrajinu i iskoristila svoj gas kao oružje, što je svakog uverilo da Evropa treba da uveća domaće proizvodne kapacitete da bi ojačala bezbednost svog snabdevanja.

Svaki megavat-sat proizveden u vetroelektranama u Evropi smanjuje potrebu za uvoženjem fosilnih goriva iz Rusije i sa drugih strana. Paket RePowerEU, odgovor EU u merama energetske politike na ruski napad na Ukrajinu, počeo je da donosi rezultate. U Nemačkoj su dobre izmene propisa o dozvolama za projekte za iskorišćavanje energije vetra smanjile čekanje na dozvole i dovele do drastičnog povećanja broja izdatih dozvola za energiju vetra i drugih obnovljivih izvora. Širom bloka, vlade evropskih država su uvećale ciljeve u pogledu energije vetra i obećale da će bliže sarađivati sa susedima na polju obnovljivih izvora.

Ova industrija će morati da postavlja skoro dva puta više turbina nego što ih trenutno instaliramo

Godina 2024. će biti presudna za jačanje evropskog lanca snabdevanja u oblasti vetroelektrana, kako bi ciljevi u pogledu energetike i klime za 2030. bili postignuti. EU želi da najkasnije 2030. ima 420 gigavata kapaciteta iz energije vetra, u poređenju sa današnjih 230 gigavata. Ova industrija će morati da postavlja skoro dva puta više turbina nego što ih trenutno instaliramo. Povrh toga treba da zaposli još 200.000 radnika i radnica i da investira u prateću infrastrukturu poput strujnih mreža, plovila i puteva. To je ogroman zadatak, za koji je potrebna saradnja industrije, državnih vlada i javnih vlasti.

Za godinu 2024. će najvažnija biti konkurentnost i istrajnost lanca snabdevanja u evropskom sektoru vetra. Kineski proizvođači turbina su počeli da dobijaju porudžbine u nekim delovima Evrope – posebno na Balkanu. Kineske turbine se nude po nižim cenama i sa mogućnošću odloženog plaćanja, koja kompanijama sa sedištima u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nije dozvoljena.

Ali kupovanjem kineskih turbina će se povećati naša ekonomska zavisnost i podriti naša energetska bezbednost. Reč je i o pitanjima sajber bezbednosti. Na jednoj savremenoj vetroturbini ima 300 senzora. Podaci dobijeni preko tih senzora treba da se uskladište i analiziraju isključivo u Evropi.

A kupovina kineskih turbina smanjuje ekonomsku korist od proizvodnje opreme za vetroelektrane u Evropi – to je 300.000 radnih mesta i doprinos bruto domaćem proizvodu EU od 53 milijarde evra godišnje. Nije u evropskom kolektivnom interesu da ta korist ide van Evrope.

Mogu li se u kratkom roku prevazići neki aspekti zasićenosti strujne mreže?

EU je uvažila činjenicu da su za više električne energije iz obnovljivih izvora potrebne veće investicije u mrežnu infrastrukturu. Mreža, kakva je sad, ne može da prihvati elektrane na obnovljive izvore koje trenutno žele da se priključe. A potražnja za električnom energijom je na putu da poraste 60 odsto pre kraja decenije.

Evropska komisija je u novembru 2023. objavila Akcioni plan za mreže – to je plan u 14 tačaka za modernizaciju elektroenergetske mreže Evrope i za pripremu za elektrifikaciju energetskog sistema koja će počivati na obnovljivim izvorima.

Navela je da su za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva za 2030. potrebne investicije od 584 milijarde evra. To je apsolutno tako. Ove investicije moraju da se sprovedu što pre. Jednostavno nema (energetske) tranzicije bez prenosa (dalekovoda). A slično situaciji sa dozvolama za nove projekte za energiju vetra, izdavanje dozvola za strujne mreže treba prebaciti na brži kolosek, treba da se digitalizuje i da uprave zadužene za izdavanje dozvola zaposle više ljudi.

Šta očekujete od Evropske povelje o vetru nakon što ju je prihvatilo 26 država članica Evropske unije?

Paket za vetroelektrane predložen u Oktobru 2023. promenio je situaciju za evropsku industriju vetra. Otvorio je nove kanale finansiranja za usmeravanje investicija u proizvodnju opreme za vetroparkove u Evropi. U predlogu stoji da sredstva na raspolaganju za proizvodnju opreme za čistu tehnologiju za sledeći poziv Inovacionog fonda EU treba da se udvostruče na 1,4 milijarde evra.

To je omogućilo Evropskoj investicionoj banci da ponudi alatke za smanjenje rizika i kontragarancije za pokrivanje izloženosti privatnih banaka kada pozajmljuju novac industriji vetra. Osim toga, EIB je promenio svoju politiku kreditiranja, pa osim širokog finansiranja vetrofarmi, finansira i proizvodnju.

Jednako je važno to što su uvedene presudne promene u domenu izdavanja dozvola za proizvodnju energije iz vetra i kod propisa o aukcijama. Te promene moraju da se primene na nivou država članica – da ih uvedu nacionalne vlasti. Zato je presudno bitno bilo što je u decembru 2023. 26 država članica EU i više od 300 kompanija duž lanca snabdevanja u industriji vetra potpisalo Evropsku povelju o vetru.

Dvadeset šest država članica EU i više od 300 kompanija duž lanca snabdevanja u industriji vetra potpisalo je u decembru Evropsku povelju o vetru

Među potpisnicama su bile vlade Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Češke Republike, Grčke, Poljske, Slovačke i Slovenije. Svojim potpisom su iskazale svoju čvrstu podršku proizvodnji opreme za vetroelektrane u Evropi te se obavezale da hitno deluju na planu primene odličnih mera predstavljenih u Paketu za vetroelektrane.

Evropska povelja o vetru će doprineti probijanju barijera u investiranju, unapređivanju dugoročne vidljivosti putem jasnih kalendara aukcija, ubrzavanja i digitalizovanja izdavanja dozvola i pokretanja aukcija za energiju proizvedenu iz vetra na kojima će zaista biti nagrađena šira društvena vrednost projekata za energiju vetra. Posebno treba istaći da su vlade obećale da će primeniti kriterijume za preliminarne kvalifikacije u ključnim oblastima, poput sajber bezbednosti, kako bi se podigli kriterijumi za to kakve turbine mogu da se grade u Evropi. Povelja je upravo ono što je evropskoj industriji vetra bilo potrebno. Sada optimističnije gledamo u budućnost.

Šta novo ustrojstvo tržišta električne energije, u nedavno dogovorenoj formi, znači za stanje u sektoru? Smatrate li da treba promeniti još neke detalje pre plenarnog glasanja u Evropskom parlamentu?

Evropski parlament i savet su sredinom decembra 2023. postigli sporazum o reviziji propisa za tržište električne energije u EU. Taj dogovor je dobar kompromis koji će doprineti vraćanju poverenja među investitore u obnovljive izvore. Presudno je to što je izbegnuto da se u ustrojstvo tržišta električne energije u EU trajno usade ograničavanje prihoda za inframarginalne proizvođače. Ograničavanje prihoda na nacionalnom nivou za vetar i druge obnovljive izvore bilo je, jasno je, promašaj u politici prema ovom sektoru. To je fragmentisalo evropsko tržište i naškodilo raspoloženju investitora baš u trenutku kada je trebalo da u ogromnoj meri povećamo investicije u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Takođe pozdravljamo to što je u predlogu i dalje predviđeno da za obnovljive budu dozvoljene različite varijante pristupa tržištu. Podržavamo ugovore o razlici u ceni (CfD), ali oni nisu pogodni za sve projekte. Ispravan put je da imamo sve varijante pristupa tržištu, CfD-ove, ugovore o otkupu električne energije (PPA) i trgovanje i da je dozvoljeno da se kombinuju.

Pre nego što stupi na snagu, dogovor sad formalno moraju da usvoje savet i parlament. Savet će to učiniti početkom 2024. godine, a parlament u aprilu 2024. godine.