Proglašeni prvi strateški projekti u EU za sirovine – 18 ih je za litijum

Evropska komisija je usvojila spisak strateških projekata za jačanje domaćih kapaciteta za sirovine. Sve lokacije prve grupe izabranih predloga su u državama članicama Evropske unije, a za kasnije je ostavljeno odlučivanje o onima u trećim zemljama, poput Rio Tintovog projekta Jadar u Srbiji. Od 47 na listi, 18 su za litijum ili ga uključuju, a sedam je za rudarsku eksploataciju tog alkalnog metala.

U skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA), Evropska komisija je predstavila prvih 47 strateških projekata u koje se uzda da će doprineti zelenoj i digitalnoj tranziciji i pojačati namensku industriju i proizvodnju letelica. Cilj je povećavanje domaćih kapaciteta u domenu strateških sirovina, jačanje domaćeg lanca vrednosti i diverzifikacija izvora snabdevanja u ovom sektoru.

EU se upinje da pre kraja decenije pokrije 10 odsto svoje potražnje iz ekstrakcije i 25 odsto iz recikliranja, kao i da postigne stopu prerade od 40 odsto potrošnje.

Evropska komisija sledeći javni poziv planira za kraj leta

U prvom pozivu, koji je završen u avgustu, bilo je 170 prijava, od kojih 49 je došlo izvan EU. Na tom spisku je 77 u osnovi bilo za ekstrakciju, 58 prvenstveno za preradu, 30 za recikliranje, a pet za alternativna rešenja za najtraženije materijale. Evropska komisija sledeći poziv planira za kraj leta.

Lokacije izabrane grupe su sve u državama članicama EU, a „odluka o mogućem odabiru“ onih u trećim zemljama „će biti usvojena u kasnijoj fazi“, piše u objavi. Lista obuhvata 13 zemalja: Belgiju, Francusku, Italiju, Nemačku, Španiju, Estoniju, Češku, Grčku, Švedsku, Finsku, Portugaliju, Poljsku i Rumuniju.

Jedan od zapaženih kandidata je osporavani projekat Jadar u Srbiji, na kojem radi Rio Tinto. Taj rudarski gigant planira podzemnu eksploataciju litijuma i izgradnju postrojenja za preradu. Na portalu Balkan Green Energy News možete pročitati hronološki pregled najvažnijih događaja vezanih za projekat Jadar od 2001, kada je Rio Tinto došao u Srbiju, uključujući masovne proteste u nekoliko talasa.

Strateški projekti za rudarenje litijuma su u Španiji, Portugaliji, Češkoj, Francuskoj, Finskoj

Većina danas promovisanih projekata je fokusirana na materijale za baterije, mada oni imaju i druge namene. Osamnaest njih uključuje litijum kvaliteta dovoljnog za upotrebu u proizvodnji baterija, ali samo sedam je za rudnike ili objedinjuje kopanje i preradu.

Dva takva su u Portugaliji – Barroso Lithium Project i Romano Mine. Oba su kontroverzna: istraga oko korupcije koja ih je obuhvatila oborila je vladu Antonija Koste u novembru 2023. godine. Međutim, on je krajem prošle godine izabran za predsednika Evropskog saveta!

Dalje, u Španiji su Las Navas kompanije Lithium Iberia, i Mina Doade, čiji je vlasnik Recursos Minerales de Galicia (RMG), ispostava grupacije SAMCA.

Na listu su sa svojim predloženim investicijama u ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda dospeli i Vulcan Energy Resources i Eramet

Preostala tri projekta su Cínovec u Češkoj (kompanije Geomet), Emili u Francuskoj (Imerys) i Keliber u Finskoj, a njega je razvio Keliber Technology. Tu firmu kontroliše Sibanye-Stillwater, koji iskopava i prerađuje rude plemenitih metala.

Evropska komisija je uvrstila i dva projekta za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda. Jedan je Zero Carbon Lithium u Nemačkoj, a sprovodi ga Vulcan Energy Resources. Francuska firma Eramet je dospela na listu sa svojim poduhvatom AGeLi (Alsace Géothermie Lithium).

Northvolt, Fortum će materijale za baterije dobijati recikliranjem

Četiri strateška projekta koja obuhvataju litijum su samo za preradu, a pet je isključivo recikliranje.

Zanimljivo je što je posrnuli proizvođač baterija za električna vozila Northvolt uspeo da se probije u prvu ligu, preko svoje firme Northvolt Revolt. Njihov projekat recikliranja NorthCycle u Švedskoj je za mangan, litijum, grafit, nikl i kobalt.

Druga poznata kompanija je finski energetski gigant Fortum. Projektom Fortum Hydromet formalno upravlja Fortum Battery Recycling, a treba da proizvodi litijum, grafit, bakar, nikl i kobalt.

Kad smo kod kobalta, ukupno su tri projekta za rudnike: dva u Finskoj i jedan u Španiji. Jedan usvojeni predlog je za ekstrakciju retkih elemenata za magnete u Švedskoj i postrojenje za preradu.

Rumunski nacionalni proizvođač kamene soli želi da iskopava grafit

Što se tiče regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, sve četiri lokacije su za rudnike. U Rumuniji je jedna za bakar, jedna za magnezijum i jedna za grafit ranga pogodnog za baterije. Investiciju u otvaranje tog poslednjeg navedenog rudnika, Salrom Baia de Fier, sprema državni proizvođač kamene soli Societatea Națională a Sării (Salrom). Nalazište je kod mesta Baja de Fijer u županiji Gorž u centralnom delu Rumunije.

Firma European Bauxites i njena matična kompanija Metlen Energy and Metals, koja se donedavno zvala Mytilineos, ušle su među odabrane sa svojim projektom u Grčkoj. Prva planira rudnik boksita Baux-EU, a potonja bi napravila pogone Gallent i Leader za preradu u aluminijum-oksid, aluminijum i galijum.

Izabrani projekti za strateške sirovine dovoljni da EU ispuni svoje ciljeve za 2030. za litijum, kobalt

Odabrani predlozi će omogućiti EU da u potpunosti ispuni svoje ciljeve za ekstrakciju, preradu i recikliranje za 2030. kada je reč o litijumu i kobaltu, tvrdi Evropska komisija. Predviđa da će kod grafita, nikla i mangana ostvariti značajan napredak.

Odabranim predlozima su predviđene kapitalne investicije od ukupno 22,5 milijardi evra za puštanje svih postrojenja u rad

„Na samom početku većine naših strateških lanaca snabdevanja stoje sirovine. One su takođe neophodne za dekarbonizovanje našeg kontinenta. Ali Evropa trenutno zavisi od trećih zemalja za većinu sirovina koje su joj najpotrebnije. Moramo da povećamo vlastitu proizvodnju, diverzifikujemo svoje snabdevanje spolja i pravimo zalihe“, izjavio je izvršni potpredsednik Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne.

Da bi se postrojenja dovršila i počela s radom, za strateške projekte je potrebno ukupno 22,5 milijardi evra kapitalnih ulaganja. Njima sad sleduje podrška Evropske komisije, država članica i finansijskih institucija. CRMA ograničava postupak odobravanja dozvola na 27 meseci za projekte ekstrakcije i 15 meseci za ostale. Oni sada mogu da traju pet, pa čak i deset godina, objašnjavaju u izvršnom telu EU.