Predstavljena Strategija komunikacije za oblast klimatskih promena

Oblast klimatskih promena je kompleksna, ima rastući značaj i zahteva angažovanje i sinergiju celog društva. Jasna, redovna, kvalitetna i otvorena komunikacija preduslov je uspešne borbe protiv klimatskih promena, rečeno je na skupu koji su povodom predstavljanja Strategije komunikacije za oblast klimatskih promena organizovali OEBS i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Strategija komunikacije predstavlja okvir za nacionalnu komunikaciju za oblast klimatskih promena i cilj ovog dokumenta je da se građima Srbije i brojnim drugim ciljnim javnostima približi tema i značaj klimatskih promena, rekli su na predstavljanju Strategije autori Aleksandar Jovović, profesor Univerziteta u Beogradu i Branislava Jovičić, konsultant za komunikacije i predsednica Centra za promociju održivog razvoja (CPOR).

Ovaj dokument sadrži smernice i preporuke kako razviti kvalitetnu i sistematičniju komunikaciju koja daje rezultate. Takav, efektivniji pristup u komunikaciji je neophodan zbog  sve većeg značaja problema i uticaja koje klimatske promene imaju na svakodnevni život, kao i zbog obaveza koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom Sporazuma iz Pariza i Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji u borbi protiv klimatskih promena.

Strategija je sačinjena za potrebe Ministarstva za zaštitu životne sredine, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji. Namenjena je svima koji se bave temom klimatskih promena, a sadrži preporuke kako da se iskomuniciraju dve glavne komponente u borbi protiv klimatskih promena: mitigacija, odnosno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, i adaptacija, tj. prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Zamenik šefa delegacije OEBS-a u Srbiji Džozef Melot naglasio je važnost dostupnosti kvalitetnih informacija i znanja o klimatskim promenama jer, kako je rekao, to će motivisati građane, institucije i celo društvo da se više uključe u rešavanje problema. Sa njim se složio i državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije Ivan Karić, dodavši da klimatske promene ne poznaju granice i da je saradnja u ovoj oblasti neophodna.

Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije, navela je da je cilj predstavljene Strategije da se u društvu postigne saglasnost i podigne svest o tome da su klimatske promene odgovornost svih. Isto tako, i konrektne aktivnosti na umanjenju posledica ovih promena moraju biti zajednički zadatak, dodala je, naglasivši da se to može postići samo dobrom komunikacijom.

Kvalitetnim i aktuelnim sadržajem do prostora u medijima i pažnje javnosti 

Da je komunikacija u oblasti klimatskih promena veoma složena i da joj se zbog toga mora pristupiti strateški, naglasio je Vladimir Đurđević iz Nacionalnog saveta za klimatske promene. “Postoji puno kontroverzi, polu-činjenica koje se komuniciraju, što stvara zabunu i doprinosi nerazumevanju u ovoj oblasti. Mora se komunicirati jasnije, i naročito se jasno moraju komunicirati moguća rešenja”, rekao je Đurđević.

Tanja Petrović iz Arhus centra, u ime organizacija civilnog društva, navela je da su zbog znanja, fleksibilnosti i resursa kojima raspolažu, organizacije civiljnog društva savršen partner za ovaj važan posao. Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije (PKS) rekao je da privredni sektor mora da bude partner a ne samo ciljna grupa u komunikaciji o klimatskim promenama, i da PKS neguje stalno otvoreni dijalog.

“Dosadašnji rezultati u komunikaciji o temi klimatskih promena su skromni: ukazalo se na značaj i važnost teme, ali komunikacija mora biti sistematičnija, promišljenija i u skladu sa savremenim trendovima u komunikaciji. Nosioci komunikacije se za prostor u medijima i pažnju javnosti moraju boriti kvalitetnim i aktuelnim sadržajem i inovativnim i kreativnim pristupom“, zaključila je Branislava Jovičić.