U Srbiji dnevno u proseku gori šest deponija. Međutim, otvoreni plamen samo je vidljivi deo problema: duboko u telu deponija otpad može dugo tinjati i oslobađati materije opasne po zdravlje ljudi, upozorava Dejan Lekić, član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i autor aplikacije xEco Vazduh.
Požari na deponijama predstavljaju jedan od ključnih ekoloških problema i izvora zagađenja vazduha u Srbiji.
„Kada posmatramo učestalost, prostornu rasprostranjenost i dugoročne posledice požara na deponijama u Srbiji, potpuno je jasno da više ne možemo govoriti o izolovanim lokalnim incidentima, već o ozbiljnoj, kontinualnoj ekološkoj i javnozdravstvenoj krizi“, ističe naš sagovornik Dejan Lekić.
Ovu tvrdnju potvrđuje sveobuhvatni izveštaj ‘Izgubljeni vazduh: Uticaj požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji – Radni dokument’, kojeg je pripremio tim domaćih stručnjaka, a u martu 2024. godine objavio Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).
U Srbiji svakoga dana u proseku gori čak šest deponija
Na velik broj sistemskih problema u upravljanju otpadom i pogoršanje situacije ukazuju i najnoviji rezultati istraživanja o uticaju požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji iz jula ove godine. Sprovelo ga je udruženje Inženjeri zaštite životne sredine, uz podršku UNEP-a i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Rezultati istraživanja pokazuju da u zemlji svakoga dana u proseku gori čak šest deponija, što je, po Lekićevom mišljenju, jasan dokaz dugotrajnog sistemskog problema u oblasti upravljanja otpadom.
„Ilustracije radi, prema podacima MUP-a, 2016. godine je zabeleženo 584 požara na deponijama, 2021. je broj porastao na 1.715, da bi u 2024. godini premašio 2.100, a u 2025. godini dostigao rekordnih 2.217 požara“, kaže Lekić.
Lekić ističe da je jedan od najopasnijih aspekata ove krize to što je ona često nevidljiva i tiha. „Pažnju javnosti privlače samo požari sa otvorenim plamenom na koje se i reaguje, dok stalno, pritajeno tinjanje koje se odvija duboko u jezgru nesanitarnih i divljih deponija ostaje potpuno nezapaženo“, objasnio je.
Požari na deponijama oslobađaju kancerogene i mutagene materije koje stanovništvo udiše
Primera radi, trenutno gori nesanitarna deponija otpada u Sivcu, koja se nalazi dvadesetak kilometara od Sombora. Povodom ovog požara oglasio se Zbor medicinskih radnika Sombora i upozorio da požar koji traje više od mesec dana predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekološki problem koji daleko prevazilazi granice samog mesta.
Tokom požara na deponiji, bilo površinskih ili dubinskih, oslobađaju se kancerogene i mutagene materije koje građani godinama udišu. Lekić posebno ističe da se ogroman broj deponija u Srbiji nalazi neposredno uz poljoprivredno zemljište i vodotokove, te se opasna jedinjenja poput teških metala, dioksina i furana talože na zemljištu i prodiru u podzemne vode.
„Kroz ovaj proces, toksini se akumuliraju u biljkama i životinjama i ulaze u lanac ishrane kroz lokalno proizvedeno mleko, meso i jaja i tako imaju trajni negativan uticaj na zdravlje stanovništva“, kazao je.
Celogodišnje zagađenje vazduha
Već smo navikli da vazduh u zimskim mesecima ima miris i boju. Ipak, iako u letnjim mesecima zagađenje nije toliko očigledno, ono je i dalje prisutno.
Lekić objašnjava da, iako se požari na deponijama obično događaju u različitom delu godine u odnosu na sada već uobičajeno zagađenje vazduha tokom grejne sezone, postoji značajna razlika između tipa i nivoa zagađenja koje dolazi iz pomenutih izvora.
U individualnim ložištima sagorevaju relativno homogena goriva, poput drveta i uglja, ako se zanemari posebno štetna praksa spaljivanja otpada u kućnim ložištima. Na deponijama je situacija strukturno drugačija, jer je izvor goriva konstantan.
Dubinsko tinjanje otpada može trajati dugo i predstavljati izvor toksičnih emisija i kada nema otvorenog plamena
„Anaerobnom razgradnjom organskog otpada u telu deponije neprekidno se generiše deponijski gas, primarno sastavljen od metana i ugljen-dioksida. Pritisak i prisustvo ovog gasa znače da rizik od podzemnih požara i unutrašnjeg tinjanja u telu deponije postoji tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba, mada je činjenica da se mnogo više požara događa tokom letnje sezone, sa velikim brojem dana sa visokim temperaturama i bez padavina – čime se samo smanjuje vlažnost u površinskim slojevima deponovanog otpada“, pojasnio je Lekić.
Navedeni uslovi olakšavaju pojavu inicijalnog plamena pod uticajem spoljnih faktora varničenja, bačenog opuška ili prisustva litijumskih baterija, nakon čega se vatra spaja sa deponijskim gasom i širi.
Lekić objašnjava da su sa aspekta sastava emisija, požari na deponijama neuporedivo opasniji od zimskog smoga.
„Naime, na deponijama se odvija sagorevanje na nižim temperaturama od uobičajenih i sagorevanje ekstremno heterogenog i nekontrolisanog materijala, uključujući plastiku, PVC, gume, kućna hemijska sredstva i elektronski otpad. Ovaj proces generiše visoke koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 i PM10 koje funkcionišu kao ugljenična jezgra na koja se „lepe“ teški metali, kiseline, benzo(a)piren i izuzetno toksični dugotrajni organski polutanti, odnosno dioksini i furani“.
Letnji požari i klimatske promene
Pored požara na deponijama, u sušnim i toplim periodima godine imamo i šumske požare, kao i praksu spaljivanja strnjike.
Lekić ističe da, iako se u javnosti i meteorološkim izveštajima ovi događaji često povezuju jer se poklapaju, sa tehničkog aspekta požare na deponijama treba posmatrati potpuno odvojeno od šumskih požara i spaljivanja strnjike.
„Zajednički imenitelj im jesu klimatske promene, odnosno visoke spoljne temperature i sušni periodi koji olakšavaju njihovo inicijalno paljenje i širenje, odnosno povezani su sa lošom i zabranjenom praksom spaljivanja strnjike, ali su mehanizmi sagorevanja, hemijski profili emisija i potencijalni negativan uticaj na ljudsko zdravlje različiti“, napomenuo je.
Pod uticajem klimatskih promena, koje se manifestuju kroz sve veći broj tropskih dana, pomenuti meteorološki faktori predstavljaju zajedničku karakteristiku navedenih pojava i višestruko povećavaju učestalost i intenzitet svih vrsta požara.
Stvarni uzrok požara je ljudski faktor
Lekić ističe da, iako klima stvara fizičke uslove za lakše paljenje i širenje vatre, stvarni uzroci ovih požara potiču od ljudskog faktora i obuhvataju loše upravljanje otpadom, kršenje zakona i nedostatak inspekcijskog nadzora.
„Kod požara na deponijama, problem je, dakle, sistemsko tehničko zanemarivanje – telo deponije se ne pokriva redovno inertnim materijalom, a ne postoje ni sistemi za kontrolu i ekstrakciju zapaljivog deponijskog gasa koji se konstantno generiše u dubinskim slojevima“, kazao je Lekić.
Kod spaljivanja strnjike i šumskih požara, uzročnici su protivzakonito paljenje poljoprivrednih ostataka i nemar tokom sušnih perioda, što prolazi bez sankcija usled izostanka efikasnog inspekcijskog nadzora na terenu te nepostojanja sistema za ranu najavu šumskih požara, dodao je.
Lekić zaključuje da rešavanje ovog kompleksnog problema zahteva čitav niz raznorodnih mera – prelazak na regionalne sisteme upravljanja otpadom i hitno zatvaranje nesanitarnih smetlišta, paralelno sa kažnjavanjem svakog paljenja na otvorenom prostoru – uz razvoj kapaciteta za sprečavanje, predviđanje i preventivu šumskih požara.
