Električna energija

Poništena ekološka dozvola za hidroelektranu na Drini

hidroelektrane-drina-most

Foto: fotos1992 from Pixabay

Objavljeno

02.05.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

02.05.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Projekat izgradnje velikih hidroelektrana na Drini se suočava sa novim zastojima, nakon što je Ustavni sud Bosne i Hercegovine prihvatio žalbu nevladine organizacije Aarhus centar u BiH i poništio rešenje o izdavanju ekološke dozvole za HE Foča.

Organizacija Aarhus centar je 24. aprila primila presudu Ustavnog suda BiH kojom se usvaja njena tužba. Nju su prethodno odbili Okružni sud u Banjaluci i Vrhovni sud Republike Srpske. Tužba, koja se poziva na proceduralne nedostatke rešenja o obnovi ekološke dozvole, podneta je 2018. godine.

Izgradnjom bilo kakve brane na Drini bi kvalitet vode, biodiverzitet i razvoj turizma bili uveliko ugroženi, tvrdi Aarhus centar. Takođe, kako tvrdi ova organizacija, teško je isključiti potencijalne uticaje ovih velikih hidroelektrana na kanjon reke Tare u Crnoj Gori. Izgradnja HE Foča i HE Buk Bijela, kao i treće planirane elektrane na Drini, HE Paunci, zajednički je projekat Republike Srpske i Srbije.

Proces izdavanja dozvole za HE Foča je „vraćen na početak,“ a isto se očekuje i za HE Buk Bijela

Ovim je izdata ekološka dozvola za HE Foča poništena i ceo proces vraćen na početak, izjavila je Nataša Kovačević iz CEE Bankwatch Network. Isto se očekuje i za HE Buk Bijela, s obzirom da su obe ekološke dozvole deo uvezanog sistema i u Crnoj Gori objedinjenog prekograničnog procesa učešća javnosti, koji je u slučaju HE Foča ocenjen kao pravno manjkav, kaže Kovačević.

Što se tiče HE Buk Bijela, njenu izgradnju iz ekoloških razloga osporavaju država Crna Gora, ekološke organizacije u BiH i Crnoj Gori, ali i Federacija BiH, koja smatra da Republika Srpska kao entitet nije nadležan da sam donese odluku o gradnji hidroelektrana na Drini.

U julu prošle godine, BiH i Crna Gora osnovale su zajedničku radnu grupu za rešavanje problema vezanih za projekat HE Buk Bijela, a nekoliko nedelja kasnije Republika Srpska je saopštila da će uraditi dodatnu ekološku studiju kako bi se analizirali efekti gradnje hidroelektrane na Nacionalni park Durmitor u Crnoj Gori.

Srbija završila pripremne radove za HE Buk Bijela

Kamen temeljac za HE Buk Bijela postavljen je maja 2021. godine, a Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je u martu ove godine da je Srbija, koja je većinski vlasnik projekta, završila pripremne radove i da je ostalo da se završe sve studije o proceni uticaja na životnu sredinu i izabere glavni izvođač.

“Kapacitet ove hidroelektrane je 114 megavata, a projekat je opravdan i energetski i komercijalno,” izjavila je Đedović Handanović.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Energetski koridor Istok Zapad Turske Crne Gore

Energetski koridor Istok-Zapad proći će od Turske do Crne Gore

2. maj 2024. - Bugarski ESO je od SAD dobio grant za studiju za Energetski koridor Istok-Zapad između Turske i Crne Gore, uz moguće povezivanje sa Italijom

strategija razvoja energetike srbije do 2040. javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

2. maj 2024. - Objavljen je Nacrt strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu

Prenosive solarne elektrane stizu u razrusena podrucja

Prenosive solarne elektrane stižu u razrušena područja

2. maj 2024. - Turski inženjeri su konstruisali fotonaponski sistem od 15 kilovata kojeg svako može da pusti u rad u roku od 15 minuta

makedonija mepso ebrd kredit prenosna mreza enuz basso bozinovska

MEPSO ulaže u prenosnu mrežu kako bi obezbedio priključenje za 1,2 GW obnovljive energije

2. maj 2024. - MEPSO je sa EBRD-om potpisao ugovor o kreditu od 26,4 miliona evra, što je najveći deo sredstava za projekat jačanja prenosne mreže