Otpad se uvodi u Termoelektranu Tuzla na mala vrata uz biomasu, tvrde aktivisti

Elektroprivreda BiH sprema projekat konverzije bloka 3 Termoelektrane Tuzla u kogenerativno postrojenje na drvnu biomasu. Bankwatch i Aarhus centar tvrde da kompanija planira da u to gorivo umešava otpad, uz ocenu da se spaljivanje velikih količina drveta ne može nazvati klimatski neutralnim.

Evropska banka za obnovu i razvoj je mandatnim pismom potvrdila zainteresovanost za projekat konverzije bloka 3 u Termoelektrani Tuzla u kombinovano toplotno i energetsko postrojenje na bazi drvne biomase, saopštila je Elektroprivreda Bosne i Hercegovine. To javno preduzeće navodi da se razmatra mogućnost odobravanja dugoročnog kredita od najviše 50 miliona evra.

EPBiH razrađuje niz projekata za zamenu uglja čistim izvorima, uključujući sadnju brzorastuće vrbe na zemljištu koje pripada rudnicima, s namerom da je uz otpadno drvo koristi u TE Tuzla.

Bankwatch i Aarhus centar su kritikovali projekat rekonstrukcije bloka 3, izgrađenog 1956. godine, uz tvrdnju da je plan navedene državne kompanije da deset do dvadeset odsto goriva čini otpad, odnosno RDF ili SRF – gorivo proizvedeno iz otpada. Pozvali su na otvaranje javnog dijaloga o projektu.

Andelija: Za grejanje će se koristiti ekološki prihvatljiv energent

Blok 3 prestaje s radom najkasnije na kraju sledeće godine, podsećaju u EPBiH. Dva kotla na ugalj imaju ukupni kapacitet sto megavata za električnu i 22o megavata za toplotnu energiju.

Realizacijom projekta konverzije, ovaj pogon bi obezbedio toplotnu energiju za okolne gradove u skladu s direktivama o obnovljivim izvorima, energetskoj efikasnosti i klimi do 2050. godine, pa i nakon toga, saopštila je Elektroprivreda BiH. On je trenutno glavni izvor sistema daljinskog grejanja u Tuzli i Lukavcu.

Direktor EPBiH Admir Andelija je izjavio da se preduzeće opredelilo da za proizvodnju toplotne energije za Tuzlanski kanton koristi energent „koji je ekološki prihvatljiv“. Naveo je da će biti razmotreno kako tržište biomase u BiH može da podmiri planirane potrebe bloka 3.

EBRD će platiti konsultanta za izradu studije izvodljivosti i odobriti grant za energetske zasade

Šefica EBRD-a za BiH Manuela Naessl izjavila je da će ta banka za početak obezbediti bespovratna sredstva za angažovanje konsultanta za izradu studije izvodljivosti, kao i dodatni grant za pilot-projekat sadnje energetskih zasada na površini od tri hektara eksploatisanog površinskog rudničkog kopa.

„Već imamo saradnju na pripremi projekta solarne elektrane i nadamo se daljem jačanju saradnje na obostrano zadovoljstvo. Također se nadamo da će Federacija BiH uskoro donijeti novi zakon o obnovljivim izvorima energije koji će omogućiti važne projekte“, dodala je Naessl, navodi se u saopštenju.

Kada su odgovorni planirali da pitaju građane da li se slažu

CEE Bankwatch Network i Aarhus centar u BiH saopštili su da javnost nije upoznata kako bi se „ova rizična i ekološki štetna investicija, bazirana na spaljivanju vrba i otpada“, odrazila na lokalne zajednice.

„U Tuzlanskom kantonu već spaljujemo evropski otpad (RDF) u Tvornici cementa Lukavac, Grad Živinice planira vlastitu spalionicu otpada, a sada imamo i Elektroprivredu BiH koja planira rekonstruirati prastari kotao u termoelektrani Tuzla u kom će spaljivati nepostojeću biomasu i uvozni otpad“, izjavio je Denis Žiško iz Aarhus centra.

Zaštitnici životne sredine naglašavaju da u BiH nema ni izbliza dovoljno biomase i potrebnog goriva od otpada

Velika je verovatnoća da će projekat završiti kao još jedna promašena investicija, pošto površine planirane za sadnju brzorastuće vrbe na lokacijama rudnika Kreka, Breza i Đurđevik iznose 1.075 hektara, a treba najmanje 6.042 hektara, istakli su zaštitnici i zaštitnice životne sredine. Oni napominju da je pored toga potrebno navodnjavanje kao i dodatni izvor energije za sušenje drvne mase. Pored toga, spaljivanje velikih količina drvne biomase uzrokuje ispuštanje ugljen-dioksida i ne može se nazvati klimatski neutralnim, saopšteno je.

Tuzlanski kanton ne može proizvesti dovoljne količine specifičnog otpada, što će ugroziti ne samo recikliranje frakcija bogatih energijom, već će podstaći politiku uvoza otpada, istakle su dve organizacije. „Ako uzmemo u obzir lošu postojeću praksu u kontroli i prevenciji emisija zagađujućih materija u Bosni i Hercegovini, šanse da će se ova aktivnost odvijati u legalnim okvirima su minimalne“, stoji u objavi.

Za proizvodnju brzorastuće vrbe potrebno je navodnjavanje kao i dodatni izvor energije za sušenje

„Ovdje se postavlja pitanje da li su se političke partije iz Tuzlanskog kantona složile sa planom Elektroprivrede Bosne i Hercegovine d.d. Sarajevo da u termoelektrani Tuzla praktično instalira spalionicu otpada i kada su odgovorni planirali pitati građane da li se slažu sa planom da se u Tuzlanskom kantonu spaljuje evropsko smeće“, dodao je Žiško.

Gradovi u Bosni i Hercegovini treba da ubrzaju investicije u čista i održiva rešenja za sisteme daljinskog grejanja koja će prioritetno uključiti energiju sunca, tla, vode i vetra, uz primenu tehnologije skladištenja toplote i toplotnih pumpi, izjavila je Nataša Kovačević iz Bankwatcha.